Ponitka dao više poena u grupi Evrobasketa nego za sezonu u Partizanu: Logično, nije lako sa Željkom

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Rige/

Dolazak Mateuša Ponitke 2023. godine u Partizan Mozzart Bet obeležen je euforijom kod navijača jer je Željko Obradović uspeo da dovede najboljeg igrača Poljske. Čoveka koji je može da obavi svaki posao na parketu. U teoriji Ponitka i Partizan su bili idealan spoj. Realnost je bila nešto potpuno drugo. Proveo je jednu sezonu koji je počeo teško povređen i sve je na kraju završeno bez trofeja i sa gorkim ukusom. Izgledalo je da Ponitka više nije u stanju da igra košarku na vrhunskom nivou, ali ovaj Evrobasket pokazuje nešto potpuno drugačije stanje stvari.

Ponitka je ponovo dominatan na parketu, bez ikakvih problema se nadmeće sa Lukom Dončićem. Štaviše, vodio je Poljake do pobede na tom meču, i uz Džordana Lojda je najzaslužniji što je Poljska ponovo u osmini finala šampionata Evrope, a prvi naredni protivnik je Bosna i Hercegovina.

Bio je to povod da sednemo sa raspoloženim Ponitkom u Rigi da prodiskutujemo činjenicu da ponovo igra na vrhunskom nivou, kao i da saznamo, šta to zapravo nije funkcionisalo u Humskoj, a dotakao se i razliku u pristupu Željka Obradovića i Dejana Radonjića koji je verovatno najbolje umeo da iskoristi sve prednosti Ponitke.

Poljska je stigla u Letoniju posle solidno odigranih utakmica u Katovicama gde su završili kao drugoplasirani.
„Dobar posao smo odradili u grupi. Morali smo bolje protiv Belgije, ali hajde… košarkaški bogovi tog puta nisu bili na našoj strani“, započinje Ponitka i nastavlja u istom tonu: „Pobedili smo Sloveniju, Izrael i Island, imali smo paklen ritam, malo sna, stalno pripreme i putovanja. Posle poraza od Belgije bilo je žestoko u svlačionici, rekli smo jedni drugima sve u lice i sada idemo dalje. Moramo da budemo profesionalci – bez obzira na protivnika, dajemo maksimum.“

Iako mnogi veruju da su njegovi najbolji dani iza njega, Ponitka im na Evrobasketu pokazuje suprotno.
„Neki su mi govorili da sam star, da je moje vreme prošlo. U tome sam pronašao motivaciju. Volim da igram protiv najboljih, protiv Luke Dončića, Denija Avdije… To me inspiriše. Ja ne znam za pola gasa – ili sam na nuli, ili sam na 100 odsto. Posebno sada kada vidim da karijera polako ulazi u završnu fazu, želim da svaki put dam apsolutni maksimum.“

Gledaj uživo i na adresi mozzartbet.com

Statistika kaže sve: 26 utakmica u Evroligi za Partizan – 63 poena. Samo u grupnoj fazi Evrobasketa – 89.
„Vrlo moguće da je to tačno, čak je i logično za mene. Budimo realni, sezona u Partizanu nije bila onakva kakvu smo zamišljali. Počeo sam povređen, vratio se posle više od mesec dana oporavka, uloge su već bile podeljene i bio sam potpuno van ritma. Ali ne žalim. Atmosfere u Beogradu su nešto posebno, to ću zauvek pamtiti. Imao sam privilegiju da radim sa Željkom Obradovićem i sjajnim stručnim štabom. Zahvalan sam što sam imao tu priliku i uvek ću navijati za Partizan. Kad god dođem u Beograd, posetiću klub.“

Kako izgleda igrati za najtrofejnijeg evropskog trenera?
„Zahtevno je. Definitivno zahtevno. Željko ima svoj način rada i to nekad funkcioniše sa mentalitetom igrača, nekad ne. Kod nas nije uspelo. Ali i njemu nije bilo lako, bio je pod ogromnim pritiskom, znam da mu je bilo krivo. Njegovo znanje je bez konkurencije. Bilo je i teških trenutaka, žestokih razgovora, ali sve je to deo profesionalnog sporta. Poštujem ga maksimalno, on je legenda.“

Na pitanje da li mu nešto zamera, Ponitka odmahnuo glavom...
„Nema nikakve ljutnje. Imao sam svoju priliku, nije ispalo kako treba, ali to je život. Nisam dete da plačem. Idem dalje, učim i nastavljam. Sezona je bila teška, ali i poučna.“

U svojoj karijeri Poljak je imao priliku da radi i sa Dejanom Radonjićem u Panatinaikosu, a prošle sezone ga je vodio i u Bahčešehiru.
„On ima potpuno drugačiji stil. Više pažnje posvećuje odnosu sa igračem. Zvao me je, kao i Nemanja Bjelica, i znao sam da idem u Istanbul. Dao sam im svoj maksimum i zahvalan sam što veruju u mene. Drago mi je što ostajem u Bahčešehiru, a uz sve to dolazi i moj Baki (Balša Koprivica). Za mene legenda Partizana, sjajan mladić i veliki potencijal.“

Posebno mesto zauzima i prijateljstvo sa Džordanom Lojdom koji je od ovoga leta dobio pasoš Poljaka.
„Znamo se još iz Zenita, sada smo postali porodični prijatelji. Bio je na listi igrača koje smo želeli i drago mi je da je izabrao Poljsku. Pokazuje da je lider i da može da pomogne timu u svakom trenutku. Ovo ćemu samo pomoći da dobije još veću i bolju reputaciju u Evroligi“

Za kraj, Ponitka se osvrnuo na temu naturalizovanih igrača:
„Meni se sviđa to pravilo. Pomaže manjim timovima da budu konkurentni. Zamislite da ga nema – uvek bi pobeđivali isti. Srbija, međutim, nema potrebu za time. Vaš tim je sastavljen od NBA i evroligaških igrača. To je ogromna snaga i mislim da niste ni pomislili da vam treba neko sa strane“, završava Ponitka.