Predsednik koji ne zna ništa o košarci, mađioničar Teo i 25.000.000 za veliki povratak Virtusa u evropsku elitu

Dok se kapiten Marko Belineli spremao da podigne pehar Evrokupa iz ruku sportskog direktora Evrolige Dijega Giljena, u mislima najzagriženijih navijačima Virtusa emitovale su se slike iz prebogate istorije sportskog društva, duge čak 151 godinu, u kom je prva košarkaška lopta zaskakutala 1929. Na njima prva generacija na čelu sa Vencom Vaninijem, Đuzepeom Palmijerijem, Đankarlom Minelijem koja već u debitantskoj sezoni (1934.) osvojila titulu (u drugom rangu) i tako postavila temelje za izgradnju bolonjskog giganta. Zatim, crno-bele slike iz vremena Akilea Kane, Luiđija Rapinija i Antonija Kalebote koji su 1946. podigli prvi Skudeto i još tri u nizu, pa onda era Dena Petersona u kojoj Virtus nije okusio slast šampanjca iz pehara, ali zato verovatno i danas, bar malo ubire "tantijeme" njegovog rada u kojem je akcenat bio na organizaciji kluba.

Promicali su i momenti sa Etereom Mesinom na klupi i Predragom Danilovićem u timu, sigurno najblistaviji u istoriji kluba (sa italijanskim stručnjakom su osvojili dve evropske krune, jedan Kup kupova, četiri Skudeta, tri nacionalna kupa, a sa srpskom legendom jednu evropsku krunu i četiri nacionalne titule), ali i trenuci kada je zbog silnih dugovanja posle bezmalo sedam decenija uzastopnog bitisanja u Prvoj ligi Virtus, koji je samo do pre koju godinu bio strah i trepet za celu Evropu, ujedno i stecište košarkaških gromada poput Savića, Đinobilija, Rigodoa, Nesterovića, Skonokinija, Jarića, Smodiša... izbačen u niži rang, što je gurnulo u depresiju crno-beli deo grada, a posle samo nekoliko meseci rada oteralo Serđa Skariola iz Bolonje (dok je aktuelni pomoćnik Andrija Gavrilović ostao do 2006).

Pokušao je tada novi predsednik Klaudio Sabatini da spasi klub bankrota. I jeste. U Bolonju je stigao čak pehar FIBA Evročelendža. Ali izostajali su glavni trofeji, zbog čega je 2013. Sabatini odlučio da se povuče, prepustivši predsedničku funkciju Renatu Vilalti. Legenda kluba nije dugo izdražala, pa su usledila kratkoročna rešenja u najvažnijoj fotelji i lutanja na terenu koja su dovela do nove eliminacije tima u Seriju A2, ali i ulaska u klub Masima Zanetija.

Retko ko je tada namirisao uspeh sa vlasnikom najvećeg italijanskog proizvođača kafe (Segafredo). Mnogi su bili skloni mislima da će kao brojne kolege biznismeni gledati samo da izvuče korist. Ipak, Zaneti je pokazao drugo lice.

Počeo je da ulaže značajan novac u klub, pre svega u tim. Prvi rezultat smislenog rada stigao je 2017. kada je osvojena titula u Seriji A2 i povratna ulaznica u Seriju A1.

"Da budem jasan, ja se ne razumem ništa u košarku, pa neću da ulazim u nešto što je deo sportskog dela rukovodstva. Sigurno ćemo pojačati tim. Želimo da dođemo do vrha Evrope u roku od nekoliko godina", rekao je tada Zaneti koji nije steo da stane sa ambicijama kada je osvojena Liga šampiona 2019. godine:

"Pravićemo sve jači Virtus. Đorđević je bio fundamentalan, sada ćemo videti koji tim namerava da gradi."

Cilj je bila Evroliga do koje je mogao kupovinom licence ili rezultatom u Evrokupu. Pokušao je oboje. S kupovinom nije uspeo, jer su se drugi klubovi pokazali kao bolji trgovci. A ni rezultati nisu išli od ruke. Prvo je 2020. pandemija sasekla (sezonu i) Virtus, a onda i Uniks 2021. godine.

Mađioničar kojem godine ne mogu ništa - Teo MVP finala

Bilo je pre i posle tog Uniksa mnogo teških reči. Čak je naprasno smenjen i Aleksandar Đorđević, koji je doduše naprasno i vraćen na mesto prvog trenera, što je značilo da se bliži rastanak sa čovekom koji ih je podigao na tron Lige šampiona.

Ali, ekipa se trudila da na nju ne utiče taj brzopleti potez uprave. Bila je maestralna u završnici Serije A. Počistila je u finalu milansku Olimpiju (4-0), koja je nekoliko nedelja ranije igrala Fajnal for Evrolige, dok je uprava počistila prostor u trofejnoj sali za 16. skudeto koji ipak nije bio dovoljan da srpski stručnjak ostane.

"Kada sam dolazio u klub rekao sam da ćemo za pet godina sovojiti titulu, a nama je trebalo četiri. Nastavićemo da pravimo još jači tim i ostvarimo druge ciljeve", bio je "tvrdoglav" Zaneti u obećanjima o Evroligi.

A da misli ozbiljno bilo je evidentno kada je posle 19 godina vratio Serđa Skariola. Ubrzo posle njega stigao je u Andrija Gavrilović, pa neki igrački "kapitalci". Želja za Evroligom nije utihnula ni posle nekih kikseva u Evrokupu, odnosno teške povrede Ekpea Judoa. Naprotiv, povećala se, posebno pošto je po početku rata u Ukrajini Evroliga dozvolila klubovima iz njenih takmičenja da uzmu košarkaše iz Rusije. Zaneti, brzinom njegovih aparata za kafu, ekspresno je vadio milione (evra) za duet CSKA Tornikea Šengeliju i Denijela Heketa koji su se momentalno uklopili u sistem Virtusa pravljen oko srpskog mađioničara Miloša Teodosića koji je u završnom činu Evrokupa odigrao maestralnu ulogu vrednu pehara Evrokupa i povratka Virtusa u društvo koje mu "pripada" ne samo zbog rezultata nego i zbog tradicije građene od 1929. godine...

Pored dve evropske i 16 titula u prvenstvu Italije, te svih ostalih trofeja, Virtus ima i šestoricu članova FIBA Kuće slavnih, od Krešimira Ćosića i Aleksandra Nikolića, preko Antoana Rigodoa i Jureta Zdovca, sve do Bogdana Tanjevića i Etorea Mesine. Pa nek i nisu ime stekli baš u Bolonji, jesu gradili taj klub do ovih visina.

Prema poslednjim informacijama, nastaviće Virtus u ritmu iz poslednjih godina - budžet će sa 23.000.000 evra za sledeću sezonu skočiti na 25.000.000. A Teodosić, Belineli, Judo, Mohamed Žete, dobitnik MVP priznanja za ovu sezonu Evropu, Danijel Heket, Niko Manion, Kajl Vims… Svi oni imaju ugovore koji važe i za narednu sezonu. I to je već evroligaška ekipa, a može samo da bude još bolja.