Reč legende: Partizan da pogodi sa trenerom “u glavu”, dobro je što je Savić u klubu

U istoriji Partizana samo su Dražen Dalipagić i Dragan Kićanović dali više poena od Miodraga Miška Marića. To dovoljno govori o ovoj veličini koja je sa 4.688 poena i 362 odigrane utakmice zadužila zvanje legende crno-belog dresa.

Nastupao je za Partizan kada su se crno-beli dizali kao klub, od 1974. do 1986, a izdvojio je bivši centar malo slobodnog vremena da analizira situaciju u kojoj se sada nalazi njegov Parni valjak.

Nedavno završena sezona bila je mračna i loša po Parni valjak, a sezona pre toga svetla i blistava. Mora kod Partizana da bude crno-belo. Aktuelni momenat je takav da Partizan traži trener. Marić hvali Aleksandra Matovića i njegov odrađen posao, a komentariše i da mu je drago što je na poziciji sportskog direktora veličina kakva je Zoran Savić.

“Savić ima težak zadatak, ali je velika stvar što je on tu. Ako iko zna košarku to je on. I ima registar igrača po celoj Evropi i Americi. Sada je najvažnije skautirati strance. Kao što je nekada Partizan radio. Naći strance koji još nema reputaciju, a ima potencijal, poput nekada Mekejleba, Veselog, Lovernja… Važna je selekcija jer Partizan novcem ne može da se bori sa velikim klubovima”, jasan je Marić u razgovoru za Mozzart Sport.

Zoran Savić je na predstavljanju govorio o treneru, a o njemu priča i Marić. Pominju se različita imena, a čak je i čuveni Željko Obradović jedno od njih.

“Treba najpre pitanje trenera da se reši i to zaista mora da se pogodi ´u glavu´. To je najvažniji posao za menadžment. Verujem u Savića, znam da neće žuriti. Uvek ste ograničeni između želja i mogučnosti. Mora se reći da mu je ograničen prostor i u budžetu i u rosteru. Moraće da menja, ali će to i da košta. Može on i da raskine ugovor, ali da plati, što je zapravo dupla šteta. Zato mu je otežan posao ”, konstatuje Marić.

Foto: MN Press

Situacija je delikatna, a Marić gleda unazad i analizira šta je učinjeno, šta je bilo dobro, a šta je moglo i trebalo da bude bolje.

"Pretposlednja sezona je bila veoma uspešna i dobra. I naravno nije ništa vredelo jer je korona dovela do toga da se svi rezultati ponište. Što je i krajnje nelogično, ali pričamo o svršenoj stvari. Iznenadilo me je da takve odluke donesu i Evroliga i ABA liga, da se nije na neki način kompletirala liga. Tu je najviše oštećen Partizan jer je imao velike šanse da se plasira u Evroligu. Naravno, to niko ne može da garantuje, ali igrao je odlično. Svaki partizanovac se nekako oseća oštećenim”.

Početak ove sezone označio je novu priču, bez Andree Trinkijerija i Korija Voldena, ali sa Vladom Šćepanovićem na klupi.

"Nova sezona i novi trener. To je bila najveća promena. Teško je bilo sa istim timom ponoviti rezultat. Zvezda je bila u padu, Budućnost slabija. Ove godine su se svi bolje spremili, Zvezda i Budućnost su napravili jači tim, a Partizan je ostao sa ekipom koju je formirao Trinkijeri. On je tražio i dobio sve što je tražio, to mu je predsednik Partizana sa upravom obezbedio. Ti isti igrači su mnogo lošije igrali kod drugog trenera, što bi se dogodilo verovatno i kod nekog trećeg trenera. Šćepanović je imao teži posao od Trinkijerija jer verovatno ne bi tako sastavio tim. I nije uspeo da održi hemiju. Bilo je i povreda. I onda kreće ono što je najgore po klub - lutanje sa trenerom".

Usledila je promena. Vlado Šćepanović je otišao, a došao je Sašo Filipovski. Turbulencije se nisu smirile.

"Taj period je bio najgori u sezoni. Dobar je trener, sve u redu, ali lično mislim da pravi trener ne uzima ekipu usred sezone. To je bio period potpunog nesnalaženja i lutanja. Partizan je zaostao i nije uspeo da dođe do željene pozicije. Desilo se lutanje sa plejmejkerima. Otpuštena su dva najbolja: Mekintajer i Gordić. Bili su daleko bolja rešenja od Perkinsa recimo. To je osnovna stvar. Nije pravi plejmejker i dosta je oscilirao. Jaramaz je dosta vukao na poziciji koja nije njegova, dešavale su mu se i povrede, Zagorac je vukao povrede. Očekivao sam više od njega, treba više individualno da radi da bi napredovao. Govorim o njemu jer sam video potencijal. Kada govorim o talentu, smatram da mali Stepanović može da postane nešto”.

Sledeći trener i poslednji za ovu sezonu bio je Aleksandar Matović. Marić smatra da su mladi košarkaši mogli i ranije da dobiju šansu da pokažu šta znaju.

“Jedino što je moglo da se izvuče iz ove sezone, a trebalo je i ranije da se to uradi, je da se puste u pogon mladim igračima. Dolaskom Savića je to krrenulo da se raid i to podržavam. Od pola sezone je trebalo to da se radi. Sdaa, naravno, treba naći mlade igrače sa potencijalom, a njih nema toliko. To rade timovi iz NBA, uzmu mlade igrače, vide da li mogu i dobiju sliku. Tako je Partizan mogao da testira mlade igrače. Savić i novi trener će videti ko to može da bude za sledeću sezonu”.

Marić je bio odličan centar, a u današnjoj košarci je dobrih teškaša sve manje. Mnogi se pitaju zbog čega je teško naći takve košarkaše.

“Pa teško je zato što je skupo. Mnogi timovi to traže. Pravih petica… Traže se igrači koji mogu da trče i igraju pod košem. Ne znam da li je posle Pekovića i Marića neko bio izrazit ispod koša. U Evropi je celoj potraga za dobrim igračima, nema onih koji prave prevagu, da mogu jedan na jedan da naprave razliku. U Partizanu ne vidim nijednog takvog, sem možda Jaramaza. Mali Trifunović ima potencijal, ali još nije”.

Aleksandar Matović priključen pripremama reprezentacije Srbije

Za kraj, kratko poređenje košarke iz Marićevog vremena i ovog danas.

“Košarka danas zahteva više odricanja. Konkurencija je veća. Ali, generalno mi smeta veliki broj stranaca koji su nedovoljno kvalitetni - i to nisam samo ja rekao. Problem su stranci koji ne prave razliku, mislim da smo morali da napravimo barem takve polutane kao što dolaze kod nas. Mladi teško dobijaju šansu da igraju u prvom timu”, rekao je Marić i na kraju pohvalio Čačak i Užice u tom smislu.