Rusi ne zaboravljaju blokadu Rebrače: Najteži poraz u našim karijerama
Vreme čitanja: 3min | sub. 24.09.22. | 16:14
Legendarni Sergej Panov ne zaboravlja okršaj između Rusije i Jugoslavije 1998. godine
/Od izveštača Mozzart Sporta iz Moskve/
Prošlo je više od dve decenije od veličanstvenog uspeha Jugoslavije koje se popela na krov sveta 1998. godine. Mlađi ljubitelji košarke možda ne pamte bravure Željka Rebrače protiv Rusije u finalu kada je blokadom doneo zlatnu medalju, ali Rusima je to i dalje sveža rana. Posebno Sergeju Panovu, legendarnom igraču koji se tada borio protiv čete Željka Obradovića.
Izabrane vesti
Danas sedokos, ali i dalje moćnog izgleda na parketu gde smo ga i sreli kada je okončao revijalnu utakmicu u organizaciji VTB lige kojoj su još igrali Andrej Kirilenko, Goran Ćakić, Sergej Bikov i mnogi drugi bivši košarkaši i čelnici klubova koji se nalaze u Moskvi na Superkupu.
Bio je to povod da pokušamo da vidimo, da li se Panov i dalje seća slavnih dana i okršaja na košarkaškom terenu.
Pre bilo kakvog razgovora usledilo je pitanje gorostasa...
„Odakle ste?“
Srbije, Beograda...
„Veliki protivnici, ali i veliki prijatelji“, sa osmehom nastavlja Panov.
Prešli smo na temu razgovora. Tadašnja Jugoslavija je na šampionat u Grčku otišla u vrlo mešovitom sastavu. Malo ko je od tadašnje ekipe Željka Obradovića očekivao medalju, a kamoli zlato. Nije bilo Divca, Danilovića, Zorana Savića, Tarlaća...na sve to Aleksandar Đorđević je otišao na prvenstvo povređen.
Ipak, fantastičnom timskom igrom Jugoslavija je došla do četvrtfinala sa Argentinom, a tada na scenu stupa povređeni Đorđević. U maniru istonskom majstora donosi našem timu prvo prolaz u polufinale, a onda i u finale... a tamo moćna Rusija.
Meč će ostati upamćen po žestokim odbranama i malom broju poena - 64:62. Prevagu je doneo Željko Rebrača koji je prvo bananom u odbrani, a zatim skokom u napadu rešio pitanje šampiona sveta. On je uz Dejana Bodirogu (MVP) bio glavni motor nove plave generacije. Ipak potrebno je pomenuti još Sašu Obradovića, Milenka Topića, Nikolu Bulatovića, Vladu Šćešanovića, Miću Berića bez kojih izvesno zlata ne bi bilo…
Sve ovo prepričali smo Sergeju Panovu koji je mirno slušao, a onda uzdahnuo.
“Jedan od najtežih poraza u karijeri, verovatno i mnogih mojih saigrača. Bio je to sjajan meč, zaista prava i istinska borba. Mogu i dalje svega vrlo lepo da se setim. Meč koji ćemo svi pamtiti. Žao mi je što nismo pobedili jer mislim da smo imali kvalit i vrlo malo nam je falilo, ali to je sport.”
Danas je legendarnom centru drago što su srpski timovi došli u Rusiju.
“Pričao sam malo sa Željkom Obradovićem. Drago mi je što je Partizan u Moskvi, to je sjajna stvar za sport, pokazatelj prijateljstva i svega što je lepo.”
Za kraj imao je i snažnu poruku.
“Svakog Srbina smatram prijateljem, znam da su naše države u dobrom odnosu. Želiim nam još mnogo borbi, ali samo na sportskim igralištima, a van toga želim prijateljstvo i veselje. Takav treba da bude život”, završava Panov razgovor za Mozzart Sport.