Sa Bilijem Beronom u Čikagu: Zvezda mog vremena nije građena na novcu, ova ima sve za F4

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Čikaga)

Ako ste pratili boravak ekipe Mozzart Sporta u Čikagu od prvog dana, setićete se kako je došlo do razgovora sa hrvatskim teniserom Marinom Čilićem. Okolnosti koje su dovele do toga da se vidimo sa Bilijem Beronom u Čikagu i sednemo kako bismo napravili intervju spadaju u kategoriju "jednom u milion".

Priča ide ovako... Stupili smo u kontakt sa Beronom kako bismo proverili da li će možda doći u Los Anđeles za Ol star vikend, pošto će njegov brat Džimi učestvovati kao deo stručnog štaba San Antonio Sparsa, odnosno trenera Miča Džonsona - predvodiće USA Stripes tim - i od njega smo dobili pozitivan odgovor. Ipak, kako je konverzacija dalje tekla, miljeniku navijača Crvene zvezde rekli smo da smo u Čikagu, na šta je uzvratio: "Upravo sam na letu za Čikago, da li hoćeš da se vidimo i ispričamo sutra?".

Igrom sudbine, sreli smo se sa Bilijem Beronom u Čikagu, a dozvolu za snimanje u hotelu u kojem je odsedao dobili smo uz ljubaznost menadžerke Ešli. Iako pravila kuće nalažu da se ustupanje prostora (debelo) naplaćuje, izašla nam je u susret i dobili smo svoje parče mira i tišine za razgovor bez ikakvih tereta. I na tome smo posebno zahvalni...

NOVO! Igraj NBA bez granica, vezuj više događaja sa istog meča u lajvu

Bili je odmah pokazao spontanost i iskreno zadovoljstvo našim susretom. Kaže da ga ovakvi razgovori vraćaju u igračke dane i tada još više shvati koliko mu nedostaje košarka. Više nije aktivni igrač, ali je ostao u košarci, sada u potpuno drugoj ulozi...
"Ostao sam veoma aktivan i još sam u svetu košarke. Ušao sam u agentski posao i moj glavni fokus je razvoj mladih igrača i talenata. Moj dugoročni cilj je da sve što sam prošao i iskusio tokom karijere prenesem na sledeću generaciju igrača, kako bih im dao najbolju moguću šansu da dostignu svoj vrhunac. Veoma sam strastven kada je u pitanju razvoj mladih i upravo kroz agentski posao želim time da se bavim", otvorio je Beron intervju za Mozzart Sport u Čikagu.

"NEDOSTAJE MI KOŠARKA, ALI SHVATAM ŠTA JE REALNOST"

Kada već govoriš o mladim igračima, kakvo je tvoje mišljenje o NIL ugovorima (Name, Image, Likeness ugovori ili skraćeno NIL, omogućavaju mladim sportistima da svoje ime, sliku i imidž koriste u komercijalne svrhe prim. aut.) i sve većem broju talentovane evropske dece koja odlaze u SAD, gde imaju priliku da zarade veliki novac i pre nego što postanu profesionalci?
"U tim situacijama mora se ići po veoma tankoj liniji. Najvažnije je biti selektivan u izboru sredine. Razumem da mladi igrači često vide određenu svotu novca i požele odmah da je zgrabe, ali najveći iznos ne mora nužno da znači i najbolju ulogu u timu, što utiče direktno na njihov dalji razvoj. Novac ne mora direktno da ide ruku pod ruku sa ulogom koja će te dugoročno učiniti najboljom verzijom sebe i povećati tvoju vrednost tokom vremena. Zato je važno imati ljude oko sebe koji imaju iskustvo – bivše igrače koji razumeju i evropski i američki sistem. Ima smisla da igrači prođu kroz NIL sistem, koledž i potom NBA, jer je stil igre u Americi u velikoj meri drugačiji u odnosu na Evropu. U većini slučajeva razvojni aspekt može da bude veoma dobar, ali samo ako se izabere pravi sistem".

Suštinski, važno je izabrati minute i ulogu u timu, pre novca.
"Ne treba razgovarati samo o novcu, već o ulozi, uklapanju i razlozima zbog kojih neki tim želi baš tog igrača. Cilj mora da bude donošenje odluke koja će ti omogućiti karijeru od 15 godina i igranje do kasnih tridesetih. Svi žele da budu plaćeni, to je normalno, ali ključ je u donošenju pravih strateških odluka koje te mogu dovesti do drugog NBA ugovora, koji menja život".

To je jedan od velikih izazova za tebe kao budućeg agenta.
"Jeste, ali najvažnije je biti iskren. Visok sam 188 centimetara, bez izražene atletike, a ipak sam napravio ozbiljnu karijeru. Nisam to uradio sam. Imao sam veliku podršku porodice, oca i brata, koji su uvek bili iskreni prema meni. Nisu mi govorili da sam bolji nego što jesam, već su mi ukazivali na slabosti. To je pristup koji želim da primenim i danas. Kada mi igrač kaže da mu je cilj NBA, tada se menja ton razgovora. Pravimo jasan plan kako da do toga dođe. Ne pomaže ako govorimo samo o dobrim stvarima. Moramo da identifikujemo slabosti i da pronađemo način kako da ih unapredimo. Moj cilj nije da budem samo neko ko će da navija za tebe, već mentor koji pomaže igraču da se razvije i dostigne svoj maksimum".

Da li si ti tokom karijere imao takvu vrstu pomoći?
"Imao sam brata, koji je bio pet godina ispred mene. Učio sam posmatrajući njegove dobre i loše odluke. Takođe, imao sam oca koji je bio univerzitetski trener 30 godina, pa sam imao priliku da vidim putanje mnogih igrača. Taj luksuz želim danas da iskoristim. Želim da ulazim u detalje sa igračima, da im pomažem kako da igraju pik'n'rol, ukažem na pravilan radu nogu, izlazak iz blokova... Ako pomognem igraču da šutira 40 odsto za tri poena, to direktno utiče na njegovu vrednost i zaradu. Onda o tim stvarima mogu da razgovaram i sa generalnim menadžerima klubova, objašnjavajući kako će se igrač uklopiti i nastaviti da napreduje u njihovom sistemu".

Da li ti nedostaje košarka?
"Mnogo. Najviše mi je nedostajalo to što nisam imao priliku za pravi oproštaj. Razgovori poput ovog bude uspomene i podsećaju me koliko mi košarka znači. Upravo zato i radim ovo što radim danas".

Kako je tvoje zdravstveno stanje sada? Pričao si već nekoliko puta o tome koliko je oporavak od povrede lakta bio komplikovan, da si imao nekoliko zahvata i da si se jedva spasao. Sigurno nije bilo lako izdržati sve to...
"Dobro sam. Svakodnevni život mi nije ugrožen. Ne bih mogao da izdržim sezonu od deset meseci, niti da igram ABA ligu zbog stanja lakta i udaraca koje bih primao, ali u normalnom životu nemam problema. Povreda je sada deo prošlosti".

Da li nekada osećaš želju da obučeš dres i patike, istrčiš na parket i zaigraš?
"Mogu da treniram sa igračima, da igram jedan na jedan ili da odradim trening. To i radim sa nekoliko svojih klijenata. Pet na pet je drugačija priča, ali svestan sam realnosti i nemam potrebu da forsiram nešto što nije moguće. Ipak, to ne menja činjenicu da mi košarka i dalje nedostaje".

O CRVENOJ ZVEZDI, MILANU TOMIĆU, PERPEROGLUU, ODŽU...

Stratos Perperoglu i Bili Beron (©MN Press)

Pratiš li Crvenu zvezdu i Evroligu?
"Pratim, naravno. Ovo je veoma zanimljiv period u Evroligi".

Kako vidiš trenutni sastav Crvene zvezde, posebno nakon promena u rosteru?
"Mislim da imaju prave elemente u timu da urade posao. Razumem očekivanja navijača i želju da se odmah pobeđuje i ide na Fajnal for, ali ključ će biti u tome da se tim zaista poveže u nastavku sezone. Desila se promena trenera i rostera i sada je važno da svi razumeju svoje uloge. Bilo da su u pitanju Džered Batler, Džordan Nvora ili bilo ko drugi, svi moraju jasno da znaju šta donose timu i kako se dolazi do zajedničkog cilja. Rezultat meča sa Makabijem možda nije bio idealan, ali ne treba ići u krajnosti. Stanje na tabeli je izuzetno izjednačeno i biće mnogo oscilacija. Klub ima prave igrače, Saša je odličan trener, a uz podršku navijača domaći teren može da bude velika prednost. Sve je i dalje ispred njih. Samo ne treba ići previše u ekstazu ili u očaj".

Milan Tomić se vratio u klub, sada u ulozi prvog operativca. Kako ga vidiš u toj poziciji?
"Nisam u poslednje vreme razgovarao s njim, ali ako je isti kao što je bio kao trener, onda je to sjajna uloga za njega. On ne dozvoljava da emocije preuzmu kontrolu i razmišlja veoma racionalno, što je izuzetno važno za takvu poziciju. U Beogradu, u okruženju punom pritiska, gde važi ono 'ubij ili budi ubijen', njegova smirenost mi je mnogo pomogla tokom karijere. To je osobina koja ga je činila sjajnim trenerom i verujem da je može preneti i u upravljačku strukturu kluba. On ima dugoročnu viziju, a u vremenu kada svi žele pobedu odmah, takav pristup je neophodan. Siguran sam da je pravi čovek za taj posao".

Kada si već pomenuo okruženje puno pritiska, kako si se osećao kada si se prvi put susreo sa atmosferom na utakmicama Crvene zvezde, u dvorani "Aleksandar Nikolić" i Beogradskoj areni?
"Bio je to ogroman izazov za mene. Došao sam kao nepoznat američki igrač iz manjeg kluba u Turskoj i znao sam da moram da osvojim navijače. Razumeo sam evropsku košarku, možda i previše, znao sam koliko je igrača došlo u takva okruženja i nije uspelo. Bio sam svestan da u Evropi uglavnom imaš dva ishoda – ili odeš kao legenda ili kao negativac, a prostora između gotovo da nema", priča Beron i nastavlja:
"Oslanjao sam se na radnu etiku i na sve ono što me je pripremilo za taj trenutak. Milan Tomić je bio ogroman faktor za mene. Bio je smiren, strpljiv prema meni i, što je najvažnije, tačno je znao kakav sam igrač. Znao je kako da me iskoristi u sistemu, kroz kretanje bez lopte, izlazak iz blokova, pik'n'rol i šuterske situacije. To mi je bilo izuzetno važno. Bilo je nekoliko utakmica koje su mi dale zamah tokom sezone. Bilo da je to bio derbi protiv Partizana ili meč protiv Budućnosti u ranoj fazi ABA lige, to su bili ključni momenti za mene, da dobro odigram u velikoj utakmici i shvatim kakav to uticaj može da ima na nastavak sezone".

U kakvom ti je sećanju ostala ekipa iz tvoje prve sezone u Crvenoj zvezdi?
"Imali smo izuzetno dobar tim i sjajnu hemiju. Izgubili smo samo jednu utakmicu u ABA ligi cele sezone. Iskreno, i dalje verujem da je to bilo namerno. Mislim da Milan nije želeo da u plej-of uđemo neporaženi. I danas sam pomalo ljut zbog toga i reći ću mu to kad god budem imao priliku. Znam da je želeo da izgubimo taj meč, mislim da smo igrali protiv Cedevite u Zagrebu, kako bismo ostali prizemljeni. Ali to je bilo sjajno iskustvo. To je bilo ono što mi je lično trebalo, malo momentuma i potvrda da mogu da nastavim dalje. Kada sam stekao poverenje i kluba i navijača, znao sam kako da to iskoristim".

Jedna stvar je bila posebno specifična za taj tim iz tvoje prve sezone, nije bio građen na novcu...
"Apsolutno. Taj tim definitivno nije bio građen na novcu. Razumem koliki je današnji budžet, ali tada to nije bio slučaj".

Igrali ste Evrokup, a veliki deo ekipe ostao je zajedno i naredne sezone. Kakvi su bili ljudi u tom timu, Stratos Perperoglu, Majkl Odžo, Mohamed Faje, Džo Regland...?
"U tom timu gotovo da nije bilo ega. Svi su znali svoje uloge i to je bilo ključno. Upravo nas je to dovelo do kontinuiteta forme i titule. Džo je znao šta radi, Mo je znao šta radi, ja sam znao svoju ulogu, Branko Lazić takođe... To je izuzetno važno, a nije nimalo uobičajeno. Svi žele da daju koš, da budu glavni igrač, ali postoje različiti načini da se doprinese pobedama. Stratos je, na primer, često ulazio sa klupe, ali je bio prava 'iskra'. Ako bi pogodio prvi šut, igra se nastavila kroz njega. Isto je bilo i sa Odžoom, ulazio bi u specifičnim situacijama kako bi iskoristili njegovu snagu i telo. Najveća snaga tog tima bila je hemija".

"NBA EVROPA ĆE DOĆI SIGURNO, PITANJE KAKO ĆE SVE FUNKCIONISATI"

Kako vidiš evropsku košarku danas i njen dalji razvoj? U poslednjih nekoliko godina se značajno promenila...
"I nastaviće dalje da evoluira, da se razvija. Veliki uticaj dolazi iz Amerike, pre svega kroz NIL sistem, koji je potpuno promenio put za mnoge mlade talente. Sve manje ih odmah vidimo u Evroligi, jer sada odlaze na koledže. Sa jedne strane, dobro je što mladi igrači mogu ranije da zarađuju i da se razvijaju, neki čak i da zarade mnogo više novca, ali sa druge strane razumem koliko je to izazovno za evropsku košarku", analizira nekadašnji šuter i nastavlja:
"Mogući dolazak NBA Evrope dodatno komplikuje situaciju. Možda nisam tipičan Amerikanac, izuzetno cenim Evroligu, za razliku od prosečnog koledž igrača kada dođe u Evropu. Jako poštujem sredine poput Beograda i Srbije, gde je košarka duboko ukorenjena u sistem. Nadam se da će se pronaći zajednički jezik, jer postoji prilika za nešto veliko. Ali postoji i opasnost da previše interesa razvodni proizvod i da on izgubi ono što ga čini posebnim".

Kako vidiš budućnost evropske košarke u kontekstu NBA Evrope? Najavljuje se da će novo takmičenje krenuti oktobra 2027, pa sada imamo spekulacije da će se možda sve pomeriti za godinu i dve, neki su čak uvereni da od toga neće biti ništa...
"To takmičenje će se dogoditi. NBA ima ogromnu moć i resurse. Pitanje je samo kako će se to uklopiti sa Evroligom i da li će doći do dogovora. Već sada vidimo različite puteve koje biraju klubovi poput Barselone i Real Madrida, i to stvara veliki raskol. Postoje klubovi sa ogromnom tradicijom i bazom navijača koji možda neće biti uključeni u NBA Evropu, a to su izuzetno važni centri za evropsku košarku. Sada se svi pitaju - kako će sve to funkcionisati? Razumem poslovni aspekt, ali ne može se sve svesti samo na profit. Nadam se da će pravi ljudi sesti za sto i doneti odluke koje su najbolje za budućnost košarke".

S druge strane, evropski i globalni igrači danas imaju ogroman uticaj u NBA ligi – Nikola Jokić, Janis Adetokunbo, Luka Dončić, Šej Gildžes Aleksander… Kako gledaš na to?
"To je sjajno i pokazuje koliko je košarka postala globalna. Ujedno, to je poruka SAD da mora ozbiljnije da se pozabavi razvojem mladih igrača. Iskreno, ne znam kada će sledeći Amerikanac osvojiti MVP nagradu u NBA ligi. U narednih nekoliko godina to ne deluje realno. Možda Kuper Fleg, ali pred njim je dug put. Sve to govori o rastu igre i njenom širenju. Francuska trenutno proizvodi ogroman broj talenata, ali nije jedina. Košarka je danas globalna, ali i mnogo konkurentnija nego ranije. Uz NIL sistem, postoji mnogo promenljivih faktora, zbog čega je sve ovo izuzetno zanimljivo za posmatranje".

Tvoj brat Džimi radi u organizaciji San Antonio Sparsa, tu je Viktor Vembanjama. Da li ste pričali o njemu kao o budućnosti, ali i sadašnjosti svetske košarke?
"Nismo previše razgovarali konkretno o tome. Moj brat uglavnom ističe koliko je Viktor profesionalan, koliko naporno radi i kakav je kao osoba, što je zaista sjajno čuti s obzirom na količinu pažnje koju dobija. Kada je reč o budućnosti košarke, on je već sada tu. Verovatno je najveći talenat koji je ikada postojao. Ono što radi jednostavno nije normalno. Njegova razvojna putanja je neverovatna. Ako pogledaš statistiku, ove sezone šutira gotovo 40 odsto za tri poena. A kada se prebaciš na defanzivu, iako su mu blokade statistički nešto niže, dovoljno je samo da gledaš utakmicu. Njegov uticaj je ogroman, vidiš kako se igrači stalno osvrću, proveravaju da li je na terenu i gde se nalazi. To mnogo govori. Zaista mi je drago zbog mog brata jer je pronašao sredinu koja deluje izuzetno obećavajuće. Imaju mlad tim i mnogo prostora za rast, što je sjajno. Uzbuđen sam zbog njega".

Velika je stvar za tvog brata što je deo NBA Ol star vikenda.
"Jeste, zato i idem tamo sledeće nedelje, da ga posetim. Rekao sam mu da pokuša da napravi nekoliko fotografija. Znam da nije tip koji to voli, ali to su uspomene koje ostaju za ceo život. Zaista je lepo. Zaslužio je to, kao i ceo stručni štab. Znam koliko naporno rade i drago mi je što sada vide plodove tog rada".

"SRBIJA ZASLUŽUJE DA IMA NAJBOLJEG KOŠARKAŠA NA SVETU"

Nikola Jokić (©AFP)

Možda je konstatacija subjektivna, ali da li te iznenađuje to što Srbija ima najboljeg igrača na svetu?
"Ne, uopšte nisam iznenađen. Razumem koliko košarka znači toj zemlji. Naravno, kada pogledaš Jokića, brojke koje beleži, konstantnost, izdržljivost... To zaista nije normalno. Ali da li me iznenađuje? Ne, jer mislim da Srbija to zaslužuje. Tamo postoji ogromna ljubav prema košarci. U SAD je mnogo toga danas pod uticajem društvenih mreža, dok mi se čini da je u Srbiji to još malo staromodnije, što lično obožavam. Znam koliko košarka znači toj zemlji i prelepo je videti njihovog čoveka na samom vrhu".

Kako vidiš rasplet aktuelne NBA sezone?
"Znaš koga bih voleo da vidim u finalu (smeh). Videćemo. Ovo je veoma interesantna sezona jer ima dosta timova koji će želeti da 'tankuju', s obzirom na to koliko je predstojeći draft jak, naročito u samom vrhu. Prvih deset pikova je zaista neverovatno. Videćemo jasan razdor između timova koji idu na titulu i onih koji su fokusirani na budućnost i visok pik. Na kraju, sve se uvek svodi na zdravlje. Kada se, na primer, Tejtum vraća u Boston i koliko to utiče na njihove šanse? Sa jedne strane vidiš napredak San Antonija, a sa druge Detroit, koji igra sjajno, pobedili su Nikse sa 35 poena razlike. Lepo je videti timove koji su krenuli od nule i sada ubiraju plodove tog procesa. Naravno, voleo bih da vidim Boston u finalu. Idealno bi bilo finale Seltiksi – Sparsi. Išao sam u srednju školu sa Džoom Mazulom, pa bi to bilo posebno interesantno. Nadam se da će se to i desiti".

Zanimljivo je videti Džoa Mazulu kao jednog od najboljih trenera u NBA ligi, dok si ti karijeru igrao košarku na najvišem evropskom nivou do pre dve godine. Putevi su vam razdvojili rano...
"Sve se svodi na priliku. Kod njega se, međutim, ništa nije promenilo. Isti je čovek bez obzira na to da li trenira Boston Seltikse ili D2 koledž tim koji je vodio pre osam godina. Upravo to ga čini posebnim i zbog toga ga igrači vole – autentičan je. Uvek će prvi preuzeti odgovornost, a nikada prvi uzeti zasluge. To je ogromna osobina za jednog trenera, biti odgovoran na taj način".

S obzirom na to da ti je otac dugogodišnji trener, a da si ti odrastao u drugačijem sistemu, da li je vreme trenera koji viču i ulaze u sukobe sa igračima prošlo? Da li su današnja normalnost treneri koji sve rade smireno, bez vikanja, na skroz drugačiji način od starijih generacija?
"To je odlično pitanje, jer mislim da sve zavisi od kulture tima. Postoje NBA i evroligaški timovi sa jasno definisanom kulturom, ali i oni koji je još traže. Ako trener koristi stariji, 'old school' pristup sa vikanjem, to mora biti deo identiteta tima i mora imati kredibilitet", kaže Beron i produžava misao:
"Ipak, mislim da ćemo takav pristup viđati sve ređe. Koji je metod efikasniji zavisi od igrača? Ne postoji univerzalan odgovor. Znam da nekima taj način rada prija. Meni lično, ako ćeš stalno da vičeš, barem mi se prvo javi, pre nego što kreneš da me psuješ. Ako ćemo provesti deset meseci zajedno tokom evropske sezone, normalno je da nećemo pobediti svaku utakmicu i da ćemo imati loše dane. Svi smo mi ljudi. Ako postoje odnos i razumevanje ljudske strane, možeš mi reći gotovo sve. Ali ako vičeš i psuješ bez bilo kakvog odnosa, teško je očekivati da će igrač dati maksimum za tebe, kako će ići glavom kroz zid za tebe. Odnosi su ključni i mislim da su najuspešniji treneri upravo oni koji znaju da ih izgrade".

Za kraj – koji su tvoji pikovi za Fajnal for Evrolige ove sezone?
"Olimpijakos i Panatinaikos. Razmišljao sam da kažem Barselona, jer volim Ćavija (Paskvala), ali moj izbor su Real Madrid i Crvena zvezda", zaključuje nekadašnji as Crvene zvezde intervju za Mozzart Sport.