Samo da Bošnjaković ne bude novi Vukčević

Sa oduševljenjem su navijači Partizana dočekali vest o dolasku Mitra Bošnjakovića, jednog od najtalentovanijih košarkaša svoje generacije i velike nade madridskog Reala. Momak koji je ovog leta sa juniorskom reprezentacijom Srbije osvojio srebro na prvenstvu Evrope u Finskoj, stiže u Humsku sa velikim očekivanjima - svojim, ali i celokupne crno-bele javnosti.

Trenutna situacija po mnogome podseća na onu od pre dve godine kada je iz redova najtrofejnijeg evropskog kluba stigao još jedan veliki biser, Tristan Vukčević, samo da bi se njegova epizoda u klubu završila na potpuno drugačiji način od onoga čemu su se svi nadali.

Na velika vrata je stigao Vukčević u Partizan, toliko velika da je već bio projektovan kao igrač koji će predstavljati budućnost tima i oko kojeg će se graditi igra. O tome dovoljno govore reči predsednika kluba, Ostoje Mijailovića.

"Tristan je jedan od najvećih talenata naše košarke. Partizan je poznat u istoriji po tome što je stvarao najbolje igrače na centarskim pozicijama, tako da se tradicija nastavlja. Ovaj potez je naš zalog za budućnost", kazao je egzaltirano prvi čovek kluba krajem januara 2022. godine.

Od cele te priče, ostao je gorak ukus u ustima posle svega. I za igrača, i za klub. Za dve sezone u crno-belom dresu, Vukčević nije napravio praktično nikakav igrački pomak. Ili, gotovo nikakav. Više je vremena provodio na klupi (ili čak van protokola) nego na terenu, a i kada je bio u igri, nije ostavljao zapažen trag. Pogotovo ne u većim utakmicama.

Naravno, bilo je situacija kao što su utakmice sa Zadrom ili Borcem kada je ubacivao po 25 odnosno 24 poena, pokazao sav raskoš svog talenta i koliko "mekanu" ruku ima, ali je sve to bilo tek na momente i bez kontinuiteta. Pride mu je igra u defanzivi bila ubedljivo najveća boljka i segment sa kojim se mučio do samog kraja.

Nema sumnje da je Vukčević za vreme boravka u Partizanu mnogo naučio i sazreo. Košarkaški i životno. Hteo ne hteo, iz rada sa najtrofejnijim evropskim trenerom, Željkom Obradovićem, je morao da izađe bogatiji, ali i spremniji za sve što mu karijera donese. To se ne dovodi u pitanje, međutim fakat je da njegovo ime neće navijači pamtiti.

Na kraju je sam platio da napusti Partizan. Toliko mu se žurilo. Uvideo je da to nikuda ne vodi i izašao je na zadnja vrata. Ipak, i pored svega, ostaje zapisano da je preko Partizana stigao do NBA lige. I to sa statistikom od 2,5 poena i 1,6 skokova u Evroligi. Što ipak naposletku stavlja malo boje u inače sivi period koji je proveo u Beogradu.

"Ponosan sam da je Tristan Vukčević iz Partizana otišao u NBA ligu. Tačno je da je rekao da nije uživao u Partizanu, ali nemam nikakvu dilemu da nije imao željenu pažnju od strane Obradovića. Željko nikome nije uzeo minute, ali je splet okolnosti bio takav. Imali smo mnogo teških utakmica, mnogo povreda. U košarci možeš da radiš dve stvari, da budeš razvojni ili takmičarski klub. To može da se poklopi ako imate idealnih deset igrača. Ali, kada uđete u cipele mladog igrača, on sanja o tome da uđe u prvi tim, da igra pred velikim brojem navijača. Ne može klub sve da podredi mladim igračima", rekao je Mijailović po Tristanovom odlasku.

Sa druge strane, zanemaruje se jedna činjenica, a to je da koliko god Obradović bio veliki trener, retko kada u karijeri je bio onaj koji pravi igrače poput Duška Vujoševića. Uvek je bio onaj koji donosi rezultat i titule.

Iz Tristanovog primera, mnogo toga može da izvuče Bošnjaković i da najpre mentalno spreman dođe u najuspešniji srpski klub. Biće mu ovo prvi minuti u seniorskoj košarci, jasno je da će mu trebati vreme za adaptaciju i strpljenje celokupnog stručnog štaba.

Talenat ima, ulogu mora da zasluži. Sreća je što se Partizan pred narednu sezonu nalazi na potpuno novom početku, sa potpuno novim timom. A kada je tako, onda svi imaju jednake šanse za dokazivanje.

Pa čak i momak koji će za 11 dana tek postati punoletan.