Samo hrabro junaci, neka bude što biti ne može! (VIDEO)

Od ovoga u košarci ne postoji više i veće – finale Olimpijskih igara protiv Sjedinjenih Američkih Država. I za sve bi to predstavljalo najveći, istorijski uspeh. Ali, ne i za nas u Srbiji. Koliko puta smo već citirali veselog i gotovo uvek dobro raspoloženog Miroslava Mutu Nikolića, čoveka kojem je “sve to normalno”. I da znate, potpuno je u pravu. Jer možemo mi da ubeđujemo sebe kako je fudbal najpopularniji sport kod nas, ali je ovo zemlja košarke. Dobro, i vaterpola, naravno.

Selektor Orlova Aleksandar Đorđević uspeo je da podigne ekipu kada je bilo najvažnije. Tri poraza u grupi kao da su bila samo dimna zavesa za eksploziju koja je usledila u četvrtfinalu protiv Hrvatske i polufinalu sa Australijom. I sada su srpski košarkaši u, u finalu, praktično su odškrinuli vrata raja.

Teško da bilo ko realan može da preti Amerikancima pred ovakvu utakmicu. I ako pogledamo prethodne duele Srbije sa Jenkijima, ne postoji ni osnova za tako nešto. Pre dve godine u finalu Mundobasketa Amerikanci su bili veoma ubedljivi – 129:92. A onda je došao duel u grupnoj fazi takmičenja u Riju, takođe su slavili Amerikanci, s tim što je ovaj put Srbija imala i trojku za produžetak koju Bogdan Bogdanović nije pogodio.

Dileme nema, Amerikanci u večerašnju utakmicu ulaze kao favoriti, ali sa druge strane, ko može da zabrani srpskim košarkašima pravo da se makar nadaju senzaciji. A Đorđević je uoči finala istakao jednu veoma važnu činjenicu.
“Postoje dva načina da igramo utakmicu. Da odigramo utakmicu ili da odigramo da pobedimo. Neka igrači izaberu kako ćemo. Oni imaju fenomenalne pojedince, izuzetne talente, nestvarne košarkaše koji individualno sve mogu, ali... Košarka se igra zajedno”, jasan je večiti optimista srpske košarke.

Pogledajte OVDE kvote MOZZART kladionice za finalnu utakmicu olimpijskog turnira u košarci 

Opet, ako neko zna kako da iznenadi Amerikance, onda su to naši košarkaši. Naravno, kada se to pomene, uvek sećanje seže do 2002. godine i Svetskog prvenstva u Indijanopolisu. Tada je ozbiljno škripalo u američkoj ekipi, što je ondašnja Jugoslavija uspela da iskoristi.

I zaista, postoji određena sličnost olimpijskog turnira u Riju sa pomenutim takmičenjem. Jer, tada je delovalo da stvari ne štimaju, bilo i poraza u grupi, a sve se završilo zlatom. Ako se za trenutak ipak, prebacimo sa navijačkih želja, na teren realnosti, onda je pošteno reći, koliko god da to zvučala kao fraza, da je Srbija u Riju već ostvarila neverovatan uspeh time što je osigurala makar srebrnu medalju, jer, podsetimo, na košarkaško odličje sa Igara čeka sa ravno 20 godina.

Ono što je sigurno, Aleksandar Đorđević je odličan motivator i ekipa će na teren u večerašnjem finalu istrčati spremna da se „pobije“ sa Kevinom Durentom, Kajrijem Irvingom, Demarkusom Kazinsom i ostali NBA zvezdama. A to je prvi preduslov da uopšte imaju šansu da se nadaju nečemu.

Pokazali su srpski košarkaši u duelu u grupi sa Amerikancima da imaju čime da odgovore na izazov. Pre svih, kapiten Miloš Teodosić je asistencijama na pola cepao odbranu Amerikanaca i nisu imali čime da ga zaustave.
“Igraćemo svoju igru i truditi se da damo sve na terenu i videćemo da li će to biti dovoljno za ogromnu senzaciju”, rekao je kapiten Srbije i dodao da se seća utakmica protiv SAD u finalu Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine, kao i velikog trijumfa na Svetskom prvenstvu 2002.

U svakom slučaju, kako god da se završi finalna utakmica sa moćnim i pomalo nadobudnim Amerikancima, Teodosić, Raduljica, Bogdanović i svi ostali reprezentativci definitivno su vratili Srbiju u svetski košarkaši vrh i to će se pamtiti dok gok i poslednja narandžasta lopta bude skakutala košarkaškim terenima na ovim prostorima.

A za kraj, umesto bilo kakvog zaključka neka ostanu reči velikog Petra Petrovića Njegoša, “neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!“.

Finalni duel na programu je od 20.45 po srednjeevropskom vremenu.

A evo i malog podsećanja na prethodni duel sa Jenkijima.

(foto: Action Images)