Saša Obradović: Nisam se našao sa Baskonijom, hoću da stvaram i budem u prilici da osvajam

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Atine)

Prvi dan trenerskog kongresa u Atini prošao je zanimljivim izlaganjima Pabla Lasa, Ćavija Paskvala i Ćusa Matea zajedno sa svojim dojučerašnjim pomoćnikom Giljermom Frutosom, uz kasniju panel diskusiju kojoj se pridružio i Dimitris Itudis, a jedan od onih koji je sa velikom pažnjom ispratio sadržaj je Saša Obradović.

Bez obzira na činjenicu da još nema trenerski angažman, Obradović je vrlo aktivan i praktično u svakodnevnoj akciji kada govorimo o dolascima na seminare, radu na sebi i analizama košarkaških dešavanja. Uprkos gustom rasporedu, pristao je da razgovara za Mozzart Sport u Atini i za početak, da se priseti osećaja povratka u Atinu, na mesto gde je Jugoslavija pisala istoriju, prvo 1995, zatim i 1998. godine. Pre nekoliko dana srpska košarka obeležila je tri decenije od evropskog zlata posle sankcija i prvog, jedinog i neponovljivog slavlja na čuvenom Balkonu, a Obradoviću je na sam pomen zaigralo srce...
“Posebno mi je drago što sam ponovo u ovoj sali. Znamo šta se desilo ovde 1995. godine, a onda i tri godine kasnije. Posebna je emocija kad god dođeš ovde”, kaže Obradović na početku razgovora za Mozzart Sport i nastavlja:
“Godinama dolazim na ove kongrese, uvek je lepo biti ovde sa ovim ljudima. Razmenjujemo iskustva, ne samo što se košarke tiče, već i privatnih stvari. Imamo akciju i sa mladim trenerima, a zbog posla uvek je važno da budeš prisutan, da možeš da deliš i čuješ informacije”.

Rekli ste da je posebna emocija kad god dođete ovde, a šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na čuvenu 1995. godinu i prvo zlato posle sankcija?
”Emocija je definitivno pojačana za još koji procenat, jer tek kada malo prođe vreme, onda tek shvatiš sa ove distance koliko je taj Evrobasket bio značajan, koliko se ljudi i dalje sećaju toga, svih detalja… Zlatna medalja, način na koji je osvojena, priča pre Evrobasketa, sa kvalifikacija, sve što se dešavalo na takmičenju, problem sa navijačima koji su bili protiv nas, odlazak Hrvata sa postolja, slavlje u Beogradu… To su sve stvari koje su obeležile taj turnir i sećanja ostaju jasna i danas”.

Znamo da je istorijski zlato u Atini imalo mnogo važan uticaj na celu naciju, ali da li sve ono što ste pomenuli sada predstavlja zapravo veliku prekretnicu, da jugoslovensku košarku dovede na put totalne dominacije, a narod generalno ka oporavku posle teških godina?
“Takve stvari nikada ne možeš da predvidiš, ali definitivno mogu da kažem da iz pobede i osvajanja tog zlata dobiješ veće samopouzdanje i ako si normalan, ako shvatiš da treba isto tako da se boriš i sledeći put, uz raspoloženje koje si imao ne samo na terenu, već od cele nacije, definitivno smo imali motiv više da nastavimo žetvu medalja, da se u svakoj sledećoj akciji imaš motiv više”.

Kako provodite slobodne dane, stalno ste u pokretu i akciji?
“Uvek je radno, svaki dan prolazi uz košarku. Uvek sam prisutan, informisan, uvek sam u analizama utakmica, pratim trendove, pravim analizu sebe, svog rada, onoga što je bilo u prethodnom angažmanu, gledam kako bih mogao sebe da unapred i šta želim da uradim. Sve su to stvari koje ti određuju budućnost”.

Kako vidite sebe u narednom periodu?
“Pošto se menja košarka, moram da se prilagođavam. Ono što je bilo, čak i dve godine ranije, više nije isto. Moj knjiga akcija iz tog razloga neće biti ista kao dosad. Moraš da se prilagođavaš, ne samo evropskim, već i svetskim standardima, načinu na koji ljudi igraju tamo (u NBA ligi pr. au) jer nas čeka dosta promena. Vidimo da dolazi NBA u Evropu, imaćemo i tu vrstu igre koju moramo da prihvatimo. Opet, moraš da ostaneš veran svojim verovanjima i prepoznatljivom evropskom identitetu. Mora sve da se uči i trenira, iz različitih škola, da budeš prilagodljiv. Hteli mi ili ne to da priznamo, NBA dolazi ovde. Igrači koji tamo nisu imali šansu, dolaziće ovde i to će biti trend u budućnosti”.

Načeli ste tu pitanje koje smo postavili i Andreasu Pistiolisu, o budućnosti košarke. Kao neko ko je kao igrač, zatim i kao trener pratio velike promene u evropskoj i svetskoj košarci, šta vi očekujete u narednim godinama?
“Verujem da će košarka ovde sve više da liči na NBA, a na nama trenerima je da probamo da ostanemo što više verni našem identitetu, onom što je krasilo evropsku košarku decenijama. Rekao bih da će neka kombinacija jednog i drugog zapravo biti dobitna kombinacija”.