Selektor Rusije: Evroliga postaje filijala NBA ili još gore Razvojne lige

Sergej Bazarevič, legendarni bek koji je sa reprezentacijom SSSR, a potom Rusije osvojio dva svetska srebra, te jedno evropsko, od januara 2016. je selektor "zbornaje komande" koja od olimpijske bronze u Londonu, 2012. godine, čeka da se vrati na pobedničko postolje. Ipak, to će sve biti teže, a on deo krivice svaljuje i na nesređene odnose u evropskoj košarci u kojoj se kako je sam rekao, ne događa ništa uzbudljivo ove sezone.

"Gledam Evroligu, ne i NBA. Sezona je toliko specifična da se odsustvo gledalaca oseća čak i sa ove strane ekrana. Utakmice u Rusiji su iz tog ugla, naravno zabavnije. Verovatno će do kraja sezone sve biti zanimljivije", počeo je Bazarevič u opširnom razgovoru za ruski Sport.

Istakao je da su mečevi reprezentacija daleko uzbudljiviji nego oni u Evroligi i NBA.

"Vrlo su nepredvidivi i u tom smislu se približavaju fudbalu koji svi toliko vole jer je nepredvidiva igra. U slučaju nacionalnih košarkaških timova, ne postoji stalno superkvalitetna igra zbog kratkog vremena priprema, ali uvek je mnogo emocija. To je, između ostalog, i zbog sistema takmičenja. FIBA je maksimalno donela emocije, uvećala značaj svakog meča. Pokazalo se da nije lako ni košarkaškim velesilama. Litvanija se plasirala na Evrobasket tek u poslednjem napadu (poslednje utakmice). Srbe uvek pominjemo kao tim koji ima mnogo kvalitetnih igrača, ali ispostavilo se da bez onih koji igraju u inostranstvu, ni njima nije bilo sve tako lako. Evroliga je nekada bila veoma zanimljiva, izraz najboljeg iz evropske košarke: kolektivna igra, čvrsta odbrana, mnogo emocija, značaj svake utakmice koji je sada daleko manje važan. Nekada je bio vrlo zanimljiv i neizvestan Top 16. Sada je sve postalo manje bitno, ogromnim koracima kreću ka NBA. Ranije praktično nije bilo 'usputnih' utakmica, a danas timovi nemaju dovoljno vremena za skauting i oporavak. Čak 34 meča u ligaškom delu. Mnogo. Zato je za Evropu, u kojoj nema toliko zvezda, veoma važno da poseduje sportsku komponentu koja uvećava značaj svake utakmice, interesovanje i intenzitet, zbog čega gledamo košarku."

Petak, 19.00: (1,20) Zenit (19,0) Makabi Tel Aviv (5,00)

S druge strane, ima stvari koje mu se ne dopadaju na klupskom nivou. Recimo, sve više timova dobija licence u Evroligi.

"U Evroligi igraju najbogatiji timovi u Evropi. Krem. Svi su tu su srećni, svi žele tamo. Želim i ja da budem trener u Evroligi, jer je to najbolje takmičenje u Evropi. Ali zatvoren sistem ne utiče dobro na košarku. Uzmite primer Italije. U bilo kom delu tabele, značaj mečeva je veoma veliki. Kada sam tamo radio, Virtus je ispao u poslednjem kolu. Dakle, pet ili šest ekipa strepi do poslednjeg kola. I sve su te utakmice bile sa ogromnim intenzitetom, praktično nije bilo lakih mečeva. Trebalo bi da postoji intriga - bilo gde u tabeli. U zatvorenoj ligi potrebna je 'promaja' i ograničenje plata kako bi se timovima pružile jednake mogućnosti. U suprotnom, na vrhu će verovatno biti samo bogati. Mislim da klubovi ne opravdavaju uvek dugoročne licence u Evroligi. Prošle sezone sam gledao 70 odsto NBA utakmica. U plej-ofu mi se svideo Majami zbog trenerskih odluka. Poslovni model u NBA je dobar, ali ne volim sportski aspekt. Sudeći po kritikama, nisam usamljen u tom mišljenju. Mislim na ljude koji su gledali mečeve, a ne hajlajtse. Sada je vreme društvenih mreža. Svi gledaju NBA kao TV seriju. Ali mi, ljudi koji se sećamo starog NBA, želimo još sporta, a ja tamo više ne vidim sport. I zaista ne želim da Evroliga u ide u tom smeru."

Petak, 20.00: (1,03) Olimpijakos (28,0) Himki (12,0)

Zatim se Bazarevič okrenuo gubljenju identiteta klubova zbog prevelikog broja stranaca.

"Moj prijatelj koji je bio na jednoj utakmici Evrolige rekao je da igrači mogu da promene majice, ali da se ništa značajno neće promeniti na terenu. Nisam razumeo, rekao je, za koga treba da navijam. Ovde Amerikanci, tamo Amerikanci. Globalizacija u mnogim zemljama nije briga, mada je, čini mi se, u pravoslavnim zemljama drugačije. Evroliga je ukinula bilo kakva ograničenja za strane igrače. Jasno je da je sa Amerikancima lakše i jeftinije. Dominantna su zemlja u košarci. Ali u fudbalu, da nema ograničenja, da li bi neki Brazilci igrali? Da li je nekome zanimljivo? Sumnjam. Bez ograničenja za strance, Evroliga postaje filijala NBA, ili još gore, filijala Razvojne lige."

Evroliga i dalje ne pravi pauze zbog utakmica nacionalnih timova.

"Ovde sve sve prebacuje sa jednih na druge. Evroliga želi da bude glavna u Evropi. Ponavljam, svi žele tamo. Ali uprkos svim poteškoćama, ja sam za reprezentativne 'prozore'. Ja sam i 90-ih uživao da igram u ovim 'prozorima'. I sada je to apsolutno moguće, samo treba želja. Sada su reprezentacije prinuđene na neke čudne poteze, neko pregovara sa nekim, vuče igrače. Dajete Šejnu Larkinu pasoš, ali on ne može da igra za reprezentaciju jer mora da bude u klubu. Zašto ste mu onda dali pasoš? Onda se ispostavi da je to učinjeno zbog kluba. Iz nekog razloga Evroliga poštuje nacionalne kupove i ne igra u to vreme, što znači da za reprezentacije može da se napravi pauza. Često je ta mala pauza u prvenstvu veoma osvežavajuća za glave igrača. Niko od trenera neće da se buni protiv toga. Tako je često bilo sa mnom dok sam igrao: bude žestoko do decembra, pre Božićne pauze, a onda je lakše. Sad je nekakva čudna priča. Ranije ste, da biste igrali u nacionalnom timu, morali da budete jedan od najboljih, a sada su vam veće šanse ako niste u evroligaškom klubu. Jedan klub nam kaže: slobodno uzmite igrače, molim vas. Ali mi želimo najjače u nacionalnom timu."

U VTB ligi ruski klubovi imaju veliki broj stranaca, što usporava razvoj domaćih igrača.

"Čini mi se da bi u zemljama poput Rusije i Grčke, na primer, trebalo da postoji neka vrsta emocionalne veze publike sa igračima, a sada je to ringišpil za strance. Nemate vremena da se zaljubite u igrače. Trebalo bi da postoji neka vrsta heroja zbog kojih vas zanima (košarka). Tačno je, Rusi igraju Superligi. Ali, da li se razvijaju? Tamo postoje timovi koji su već prerasli Superligu. Samara, na primer. Sala je pred završetkom, vreme je da se popnu na viši nivo."

Selektor Rusije očekuje da će za predolimpijske kvalifikacije imati na raspolaganju sve igrače, računajući Alekseja Šveda, Dimitrija Kulagija i Sergeja Karasjova.

"Svi slektori žele da imaju najjače moguće igrače, a istovremeno strastvene prema timu, ideji i spremne na neke žrtve. Bez toga je nemoguće ostvariti rezultat. Šved je definitivno izvanredan igrač i mi ga želimo sa nama, ali mora da bude spreman da se u potpunosti posveti cilju i timu. Sve zavisi od njega. Do danas nemam odgovor koliko je spreman. Imamo vremena... Zna do kog datuma očekujemo odgovor. Sa Kulaginom nije laka situacija. Složili smo se da ću mu pružiti šansu ako je i on spreman da se posveti timu i bude imao odgovarajuću kondiciju. Mislili smo da će i Karajsov igrati dobro u Permu, ali nije bio baš spreman zbog povrede. Razgovarali smo o sa njim. Priznao je da je imao težak period. Gledaćemo kako će ući u formu. Naravno, trener može da mu pomogne, ali glavni teret je na njemu. Treba da poboljša svoje stanje. Lično me pogađa što se njegov potencijal ne ostvaruje", pojasnio je Bazarevič.