Sila pod obručima: Milojevićeve partije za sva vremena (VIDEO)

Nije bio naročito krupan i visok za igrača na njegovoj poziciji. Oni koji su imali čast da ga bolje upoznaju i da provedu neko vreme u njegovoj okolini kažu da nije skidao osmeh sa lica. Da je plenio pozitivnom energijom, zbijao šale, bio spreman svakome da pomogne. Ipak, kada god je izašao na parket, Dejan Milojević je bio strah i trepet za protivnike. Zid koji ni daleko krupniji igrači nikako nisu mogli da pomere. Bio je neustrašivi borac, uvek spreman da ostavi sve na terenu za svoj tim. Zapisao je neizbrisiv trag u igri pod obručima u Srbiji i Evropi. Počeo je da urezuje svoje ime i u najjačoj ligi sveta, ali je srce prerano prestalo da kuca...

Kada vratimo film na njegove igračke dane, pa i na sam početak izuzetne karijere u patikama, bilo je jasno da je poseban još u omladinskim kategorijama. Teško da će iko nadmašiti njegov učinak u dresu Beovuka protiv OKK Beograda, kada je u pobedi 202:52 postigao 141 poen.

“Pitaju me ljudi i danas da li se Deki vraćao u odbranu. Naravno da jeste. Da nije bilo njega da 'skine' loptu ne bi imao ko da je uhvati. Igrao je odbranu i napad, pa dao toliki broj poena”, prisetio se bivši Milojevićev trener Miša Lakić te legendarne partije za naš portal.

Dominaciju je nastavio i u seniorima, što najbolje potvrđuju tri uzastopne nagrade za najkorisnijeg igrača ABA lige (2004-2006). Ipak, dve Milojevićeve utakmice ostaće upamćene za sva vremena. Jedna iz perioda dok je nosio dresu Budućnosti, druga dok je branio boje Partizana. O tome koliki je igrač bio najbolje govori da je njegovo ime na vrhu liste najboljih partija u istoriji ABA lige, a vlasnik je i drugog najvećeg indeksa korisnosti u Evroligi. Oba meča odigrao je pre skoro 20 godina, a rekordi i dalje stoje.

Bio je treći januar 2004. godine kada je, čini se, mogao i sam da igra protiv Lovćena. U to vreme, veliki derbi crnogorske košarke, a Dejan je sve radio na terenu. Samo nije gubio lopte. Promašio je tek četiri od 17 šuteva za dva, jedan sa linije penala. Oba njegova pokušaja da distance “pocepala” su mrežicu. Podelio je i četiri asistencije, lupio isto toliko blokada protivničkim igračima, a dva puta im je ukrao i loptu. Pogađao je iz reketa, posle ofanzivnih skokova, uz kontakt, preko ruke, u padu... Na kraju - 35 poena, devet ofanzivnih, ali i devet defanzivnih skokova, za od tada nezabeležen indeks korisnosti 59! Više od dve decenije niko nije uspeo da ponovi takvu dominaciju na jednom meču Jadranske lige.

Milojević u dresu Budućnosti (Foto: MN Press)

Kako je počeo 2004, tako ju je i završio. Samo u “malo“ jačoj konkurenciji i drugim bojama. Bila je sredina njegove debitantske sezone u Partizanu, igralo se peto kolo Evrolige, a crno-beli su u krcatom Pioniru ugostili Olimpijakos. Ubacio je 35 poena, uz 14 skokova, pet ukradenih lopti i tri asistencije - opet bez izgubljenog poseda. Sve to donelo mu je indeks korisnosti 55. Veći je na najvećoj kontinentalnoj pozornici zabeležio samo čuveni Tanoka Bird i to skoro godinu dana pre Milojevića (63). U naredne gotovo dve decenije jedino je Šejn Larkin prišao blizu Dejanovom savršenstvu (indeks 53). Brojke same dovoljno govore, a kako je to izgledalo na terenu?

Olimpijakos je sa klupe predvodio legendarni litvanski trener Jonas Kazlauskas, a boje tima iz Pireja branila su i tri srpska internacionalca – Milan Tomić, Dušan Vukčević i Ivan Zoroski.

"Trener Kazlauskas je pripremao utakmicu za Dejana, da probamo da ga zaustavimo koliko možemo, međutim nismo uspeli što se jasno vidi iz statistike. Ne samo što je zabeležio taj indeks - jednostavno nas je pregazio. Sećam se da je ideja bila da mu zatvorimo sredinu, ali on je odigrao dominanto i pojeo nas energijom koju je imao, što ga je uvek krasilo," priseća se u razgovoru za Mozzart Sport Dejanove partije za sva vremena Ivan Zoroski.

Dakle, Olimpijakos je znao šta ga čeka, pokušao na sve načine da zaustavi krilnog centra Partizana, ali... Milojević je gospodario reketom. Ma, čitavim terenom. A priča se da je bilo veliko pitanje da li će zbog zdravstvenih problema uopšte nastupiti i da je pred utakmicu primao infuziju.

"Nisam ništa znao o tome, ali ako je tako, onda je njegov podvig još veći i ništa me ne iznenađuje. To je bio on, njegov karakter, kako je igra i kako je gledao na život. Bio je neverovatan borac".

Bilo je i u to vreme većih, bržiš i snažnijih igrača, ali Dejan je bio spreman svakom da izađe na crtu. Da se potuče za svaku loptu. Nije prezao ni od jednog protivnika, a u borbi za skokove mu nije bilo ravnog. Gurao je čuvare pod koš, bio uporan, prodavao im finte leđima, umeo da pogodi i sa distance, kažnjavao faulove preciznim hicima sa linije penala… Prvu evroligašku sezonu sa Partizanom okončao je sa prosekom od 20,8 poena i 11,5 skokova (indeks 30,5) na šest odigranih mečeva. Naredne je upisao dvostruko više nastupa, ali su brojke i dalje bile impozantne: 16,4 poena i 10,1 skok (indeks 23,6).

"Imao je veliko srce. To mu je bila glavna karaktersitika. Borbenost, energija... Radio je mnogo, imao je brz rad nogu kada je na niskom postu, u odbrani... Sve 50-50 lopte su bile njegove. Sećam se njegove utakmice protiv Lovćena, kada je imao oko 20 skokova. Radio je sve. Asistirao, razumeo košarku... Bilo ga je svuda na terenu. Tako ga pamtim, a takav je bio i u mlađim kategorijama. Kroz čitavu karijeru je igrao na isti način".

Ostaće upamćen kao strašan igrač i izuzetan trener, ali pre svega, kao veliki čovek.

"Pamtim ga po neverovatnom, zaraznom osmehu. Uvek je bio pozitivan. Sećam se još dok je dominirao u Beovuku. Tada su se ispredale priče i legende o njemu kada je davao i preko 100 poena. Sećam se dobro tog period. Posle smo zajedno trenirali u FMP-u, on je otišao te godine kada sam se priključio ekipi. Dobro je poznato šta je napravio kroz igračku karijeru, a što se tiče trenerske, toliki broj igrača je prošao kroz njegove ruke, počevši od trenutno najboljeg igrača sveta, Nikole Jokića. Bio je prepoznatljiv po radu sa visokim igračima, ali svima je usadio ono što je bio kroz igračke dane. Pokazao je to i na svetskom nivou, vidimo kako svi pričaju o njemu. Ostavio je veliki pečat. Ogroman gubitak, još vladaju šok i neverica", zaključio je sa setom Ivan Zoroski.

Rade Zagorac: Dve su priče o Dekiju koje ću zauvek pamtiti - o istini i veri

Fredi Haus o čoveku Dejanu Milojeviću: Hteli smo zajedno na palačinke, pa na utakmicu Partizana