Simanić puca od snage: Počinjem treninge sa reprezentacijom, cilj je da nađem klub u Srbiji

Dok je selektor Srbije Svetislav Pešić na svečanosti u Nišu dobijao priznanje počasnog doktora Univerziteta, prisutne zvanice su se najviše oduševile dolaskom Boriše Simanića koji je, zajedno sa Stefanom Jovićem, seo tik uz legendarnog trenera. Simanić je u Manili izrastao u heroja čitave nacije kada je ujedinio sve oko sebe posle teške povrede zbog koje je ostao bez bubrega. Sve to ga nije sprečilo da pruži veliku podršku saigračima koji su osvojili medalju.

Danas, više od osam meseci kasnije, Boriša Simanić izgleda kao da se nikada ništa nije desilo. Puca od snage i otkriva za Mozzart Sport da počinje da sa reprezentacijom trenira iako nije na spisku za Olimpijske igre iz objektivnih razloga.

"Super sam. Ja sam profesionalni sportista, tako se i osećam", počinje uz karakteristični osmeh Simanić razgovor za Mozzart Sport dok su prisutni profesori Univerziteta u Nišu strpljivo čekali na fotografisanje sa momkom koji je postao sinonim za borbu za nacionalni dres.

Nesrećni udarac na meču protiv Južnog Sudana na Mundobasketu u Manili zbog kojeg je ostao bez bubrega je nešto o čemu Simanić više ni ne razmišlja.

"Ja sam potpuno ok, osećam se odlično. Biću uz ekipu u Pazovi, treniraću sa njima koliko budem mogao. To će značiti meni dosta, da osetim košarku i timski rad. Samo da vidimo taj prvi trening u kontaktu kako će izgledati, možda će biti malo čudno posle tolike pauze. Ne mislim uopšte na povredu, nego prosto na vremenski period koji je prošao. Nikada u karijeri nisam imao toliku pauzu. Najviše mesec i po dana, ovo je ipak osam meseci pa treba da vidim kakav je osećaj".

Svetislav Pešić počasni doktor Univerziteta u Nišu

Borišine reči oslikavaju i kako on trenutno izgleda. Pun snage i mišića iako pre nekoliko meseci nije bilo tako... Ni bilizu.

"Već tri meseca individualno radim. Osećam se zaista odlično. Većinu smo radili u teretani, naravno ubacivali smo košarkaški deo, ali uglavnom je to bila teretana jer sam morao da vratim telo u red, mišiće da povratim, da mogu da trčim. Posle operacije i pauze bilo je dosta teško da vratim mišićni tonus, bio sam baš loše, ali sam uspeo da povratim sve".

Vidljiv napredak nije mogao da napravi sam.

"Najviše mi je pomogao trener Stefan Radojičić koji je bio deo stručnog štaba u Manili. On sada radi u FMP Železniku. Sa njim sam svakodnevno radio na telu".

Pešić: Na spisku svi koji mogu da unaprede reprezentaciju, neću da pričam samo o Jokiću

Iako neće moći da igra u Parizu i bori se za medalju, nada se da će sa nacionalnim timom krenuti put Francuske da im bude podrška baš kao što je to bio i u Manili, samo što sada ne bi pratio mečeve iz bolničke postelje već bi bio sa drugovima tik uz klupu.

"To još ne znam, ali bih baš voleo. Moram da pričam sa trenerom, da vidim kakva je situacija. Da li ima mesta i da li je to moguće da izvedemo, ali se nadam da ću biti sa njima".

Svestan je i Boriša da smo sa Nikolom Jokićem moćna reprezentacija koju će mnogi pratiti sa posebnom pažnjom.

"Odlično izgledamo, ali mene je najveća želja da ne bude nikakvih povreda. Samo da nas to zaobiđe, za teren i utakmice... Ne birnem nimalo. Imamo tim".

Činjenica da Amerikanci dolaze u najjačem sastavu sa Lebronom Džejmsom, Kevinom Durentom, Stefom Karijem i ostalim aždajama ne izaziva specijalnu reakciju kod nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde.

"Jesu jaki, ali to je jedna utakmica. Sve je moguće. Iskreno, nisu oni toliko bolji igrački od nas. Na terenu je pet igrača i to je to. Igramo košarku... Ništa novo".

Ako igranje protiv Amerikanaca nije ništa novo, pitamo Borišu da li možda ima novosti na klupskom planu.

"Vraćam se košarci. Tražimo klub. Nadam se da ću uspeti da ostanem u Srbiji, da igram košarku ovde. Videćemo.... Cilj je da ostanem zbog doktora i medicinskih kontrola na koje i dalje idem".

Iako su redovni odlasci kod doktora opterećenje, Boriša za kraj razgovora ističe da mu ništa od toga ne oduzima previše vremena i da je sve postalo deo rutine.

"Sa doktorom Gagom Radovanovićem sam u kontaktu stalno i zbog toga bih ostao ovde. Kontrole su na svakih 15 ili 20 dana, ne oduzima mi vremena puno. Idem u boInicu, izvadim krv, odem na ultrazvuk da se sve proveri i to je to", završava Boriša razgovor za naš portal i prelazi na fotografisanje sa brojnim profesorima Univerziteta u Nišu koji su čekali da obavimo razgovor.