Slučaj Andreje Stevanovića: Dva puta kidao ligamente, propustio 11 mečeva i najbolji je strelac KLS
Vreme čitanja: 5min | uto. 15.06.21. | 17:49
Košarkaš kragujevačkog Radničkog nagrađen za dobru sezonu, ali je tokom iste prošao trnovit put
Klupska sezona u Srbiji je završena, utisci se polako slažu i polako kreće onaj, za ljubitelje košarke uvek interesantan deo sezone - otvaranje transfer pijace i praćenje gde će koji igrač da nastavi karijeru.
Među onima koji već sada privlače pažnju inostranih klubova je Andreja Stevanović. Ponajbolji igrač KLS uspeo je s kragujevačkim Radničkim da obezbedi opstanak, a sezonu je završio kao najbolji strelac takmičenja s prosekom od 23,3 poena.
Izabrane vesti
Ono što Stevanovićev slučaj čini dodatno zanimljivijim jeste put kojim je prošao nekadašnji igrač Partizana na putu do zvanja najboljeg strelca. Naime, ubrzo po otvaranju takmičarske 2020/21 teško je povredio levi, a nedugo pošto se oporavio i desni skočni zglob. Doktori su mu predlagali da ide “pod nož“, on je tražio alternativu koju je dobio kroz terapiju krvnom plazmom, s tim da niko nije mogao da mu garantuje koliko dugo će trajati pozitvni efekat ovakvog vida oporavka. On je rizikovao i na kraju uspeo da kruniše dobru individualnu sezonu.
02.30: (2,50) Bruklin (13,0) Milvoki (1,65)
U poređenju s drugim strelcem takmičenja Trejem Drekselom (22,6 poena po meču) Stevanović je odigrao čak 11 utakmica manje. Ipak, to ga nije obeshrabrilo, pa je iz susreta koje je igrao izvlačio maksimum. Samo dva meča je završio s jednocifrenim učinkom, dok je među onim partijama koje su prelazile dvocifrenu granicu najmanji broj poena 14. Čak 12 puta ubacivao je bar 20 poena, od toga sedam puta preko 30, a protiv Napretka je ubeležio najbolju utakmicu sezone sa 44 poena (7/11 za dva, 8/14 za tri), uz još 10 skokova!
“Verujem da je svakom igraču želja da jednog dana postane najbolji strelac svoje zemlje. Tako je i meni bila želja da dostignem ovaj cilj. Prezadovoljan sam, jer sam dobio jak vetar u leđa za budućnost. Osećaj je sjajan“, kaže Stevanović za Mozzart Sport i dodaje:
“Sezona je bila takva da je sav trud i ulaganje u sebe moralo da se vrati na neki način, a ove sezone je to bilo kroz nagradu koju sam dobio“.
Kada smo razgovarali pred završnicu Kupa Radivoja Koraća pričali smo o tvojim zdravstvenim problemima koji su te zadesili, povredi jednog, pa drugog stopala. I pored toga uspeo si da zabeležiš prosek od 23,3 poena...
“U saradnji sa doktorom Novakom Ivanovićem pričali smo kada se dogodila prva pobeda, protiv Napretka iz Aleksinca. Tada sam drugu polovinu utakmice sa pokidanim ligamentima levog stopala. Dve nedelje sam morao da čekam da splasne otok kako bih mogao da uradim specijalistički snimak, posle čega mi je rečeno da sam pokidao tri ili četiri ligamenta u levom stopalu. Tada su mi rekli da je slučaj za operaciju i pripremali su me za to da je operacija jedino rešenje. Bio je nezgodan trenutak, sezona samo što je počela“.
Kako si reagovao kada si čuo tu informaciju?
“Nije mi bilo lako. Nikom ne bi bilo, jer je bila baš teška vest. Nove snimke sam uradio nedelju dana posle prvih, posle čega je moj doktor došao do zaključka da mogu da primim dve ili tri krvne plazme i da će mi to sigurno trenutno pomoći. Ali, nismo znali šta bi se desilo ako bi se opet povredio na isti način. Oporavak je bio planiran da bude oko mesec i po dana i bio sam spreman na to, jer mi je bilo lakše da propustim mesec ili mesec i po tako, umesto pet ili šest meseci zbog operacije. Da sam otišao pod nož praktično ne bih igrao do pred sam kraj sezone, a moj klub Radnički je donekle zavisio od mene jer su me planirali na poziciji beka kao možda i jedino rešenje za celu godinu. Nisam želeo da napustim ekipu u takvom momentu“.
Kako je tekao oporavak?
“Primao sam plazmu i bilo mi je mnogo bolje. Bio sam spreman da se vratim na treninge dve nedelje pre nego što je bilo planirano. Posle tri dana treninga sam odigrao utakmicu, a doktor nije mogao da veruje da sam to uspeo, nije imao objašnjenje za to kako sam uspeo da se vratim tako brzo“.
A onda je usledila nova povreda...
“Da, bukvalno na toj prvoj utakmici protiv OKK Beograda sam povredio desni skočni zglob. Već u trećem minutu sam nezgodno doskočio i doživeo jaku distorziju. Završio sam utakmicu i posle tri dana odmora utvrđeno je da sam sada na desnoj nozi pokidao ligament. Dakle i tu sam odigrao utakmicu s pokidanim ligamentom posle čega je nastala potpuna zabuna, odnosno zašto se takve povrede dešavaju“.
Koliko si tada pauzirao?
“Samo 20 dana. Opet sam primao krvnu plazmu, rečeno mi je bilo da ću da budem odsutan mesec i po, a ja sam za manje od tri nedelje se vratio na treninge. Na moju sreću, sve to što sam prebrodio, a znam šta sam sve prošao, kao šlag na torti došla je nagrada za najboljeg strelca naše prve lige. Za mene je neverovatan podatak da sam od povratka iz druge povrede, do kraja sezone beležio 31 poen po meču“.
Kakvi su ti dalji planovi? S Radničkim si uspeo da obezbediš opstanak u KLS, da li ostaješ u Kragujevcu ili tražiš novi angažman?
“Moja prva ideja je da od ove godine probam da napravim inostranu karijeru. Koliko će to biti moguće, videćemo. Ima interesovanja. Gotovo izvesno karijeru nastavljam u inostranstvu, a nagrada za najboljeg strelca KLS će mi olakšati da odem u što bolji klub i rang. A onda želim da pokušam da imam bar delom sezonu kakvu sam imao u Radničkom i ostvarim s novim timom što bolji rezultat. U slučaju da se to ne ostvari, Radnički će imati prednost u odnosu na sve ostale“, zaključio je momak iz Kragujevca.