Šta Boban Marjanović dobija transferom u Kliperse?

Gotovo kao grom iz vedra neba NBA svetom odjeknula je vest da su uprave Detroita i Los Anđeles Klipersa dogovorile blokbaster trejd u kojem su put Mičigena krenuli Blejk Grifin, Brajs Džonson i Vili Rid, dok su u Grad anđela stigli Tobijas Heris, Ejveri Bredli, pik iz prve runde ovogodišnjeg Drafta, pik iz druge runde sa Drafta naredne godine i, srpskoj košarkaškoj publici najvažnijiji imenilac razmene, Boban Marjanović.

Dok je priča o velikom transferu još u punom jeku, naročito posle Grifinove ispovesti da je za celu priču čuo preko društvenih mreža, provejava jednoglasni zaključak da je srebrnom reprezentativcu s Evrobasketa u Istanbulu promena bila neophodna pošto mu u Detroitu sunce nije sijalo.

Pitanje je gde je tu pravda, ali bolna istina je da Sten van Gandi, čovek koji važi za specijalistu u radu sa centrima i neko ko je podigao Dvajta Hauarda i unapredio Andrea Dramonda nije uspeo da se snađe sa 222 centimetara visokim centrom, koga je mogao da oblikuje i pretvori u svoje tajno oružje. Ali, nije. Van Gandi je pokazao slabost, nije želeo da uplovi u vode gde se oseća nesigurno, pošto je dokazano da više uživa u radu sa atletski dominantnim nego sa klasičnim centrima.

Izgledalo je kao da je sa Marjanovićem bio u stalnom grču. Nije se osećao slobodnije ni kada mu je srpski gorostas opravdao ukazano poverenje u finišu prošle sezone, kada je Van Gandi samovoljno priznao da je pogrešio što mu nije udelio veći prostor. Zvuči pomalo bizarno, ali Marjanović je jednoipogodišnju epizodu u Detroitu završio sa jednakim brojem utakmica kao u jednoj sezoni boravka u San Antoniju - po 54. S tim da je utisak jasan: Boban Marjanović je mnogo više dao Sparsima, nego Pistonsima, a navijači oba kluba su ga obožavali i želeli ga mnogo više na terenu.

Kako se situacija u Mičigenu nije promenila ni ove godine, rastanak je bio realnost.

I dok će negde u izmaglici ostati pitanje - zašto je Detroit utrošio 21.000.000 dolara na trogodišnji ugovor Bobanu Marjanoviću? - srpski centar spreman je za novo poglavlje u karijeri gde bi, bar na papiru, trebalo da dobije nešto veći prostor za igru.

Marjanović svakako neće dobiti ulogu startnog centra pošto je Deandre Džordan dominantna figura kao poslednji preostali član velike trojke koju su već napustili Kris Pol (Hjuston Rokets) i sada Blejk Grifin (Detroit Pistons). Nije isključeno ni da Marjanović bude tek treća opcija posle Montrezla Harela, koji je po vokaciji više četvorka, ali ga Rivers koristi i na petici. Šuška se, takođe, da i Džordan napusti Kliperse, što bi Marjanoviću svakako otvorilo prostor za igru, ali Klipersi u ovom trenutku ne bi mogli da dobiju zauzvrat centra Džordanovih kvaliteta.

Za razliku od Van Gandija, koji neretko koristi samo jednog centra i četiri igrača spolja, Dok Rivers je neko ko veruje klasičnim peticama i igri u reketu.

Ovakvu tvrdnju potkrepljuje i statistika specijalizovanog košarkaškog sajta Basketball Reference. Gledajući samo grube brojke, Od 20 najčešćih petorki Detroita ove sezone, Marjanović je igrao samo u jednoj i to u onoj na 19. mestu (Smit, Gelovej, Kenard, Toliver, Marjanović). U 15 od 20 petorki je neprikosnoven Dramond, a u ove ostale četiri je na petici bio Erik Morlend, koji je više krilni centar nego petica.

U redovima Klipersa situacija je drugačija - od 20 najčešće korišćenih sastava Džo​rdan je bio centralna figura u njih 16, a ona s najvećom minutažom u kojoj Deandre nije igrao našao se klasični teškaš Vili Rid, sada novi igrač Detroita. Bilo je, doduše, trenutaka kada je Dok Rivers u reketu koristio i pomenutog Harela, s tim da je Rid igrao daleko više. Tačnije, u 39 utakmica ove sezone. Poređenja radi, Marjanović je ove sezone nastupao samo u 19 mečeva, s tim da im je minutaža bila gotovo identična - oko desetak minuta.

Marjanovića u Los Anđelesu čeka Miloš Teodosić, što već sada mnogima izgleda kao dobitna kombinacija. Ne treba trošiti reči na to koliko Teodosić uživa u radu sa centrima koji razumeju igru i znaju da prepoznaju njegove namere. Doduše, Teodosić i Marjanović će sada prvi put zajedno igrati na klupskom nivou (na seniorskom nivou zajedno nastupali jedino tokom Evrobasketa 2011. godine u Litvaniji), ali je već sada jasno koliko bi obojica mogli da profitiraju od zajedničke saradnje. Biće to poslastica za oči košarkaških zaljubljenika.

Marjanović se već dokazao u napadačkom delu na svim nivoima, mada mu kritičari s one strane Atlantika najviše zameraju na tome što mu je zbog konstitucije majka priroda oduzela brže kretnje nogama u odbrambenom polju. Ne treba, ipak, zaboraviti ni to da je Marjanović mnogo radio na svim tim defanzivnim elementima otkako je otvorio vrata NBA. Pa čak i pre nego što su ga pod svoje uzeli Greg Popovič i Tim Dankan, pre toga i stručni štab Crvene zvezde. Preciznije, govorimo o vremenu kada je sa njim radio Dejan Milojević, koji ima veliki u tome kako Marjanović izgleda danas.

U vremenu kada su klupe NBA klubova ispunjene specijalistima koji znaju da koriste svoje košarkaške sklopove zarad timskog rezultata, Marjanović je možda najpotcenjeniji igrač te vrste na centarskoj poziciji. Dok Rivers ima priliku da uradi ono što je tako dobro znao Greg Popovič, dok je Sten van Gandi tvrdoglavo odbijao - da od Marjanovića napravi dominantnu figuru. Planinu zbog koje će se ostali centri pomalo osećati kao Tajler Hensbro u onom čuvenom video klipu s početka Bobanove NBA karijere.

Od toga koliko će Marjanović dobiti vremena na parketu najviše zavisi dalja uloga Montrezla Harela u Riversovim očima. Odnosno, da li će i dalje imati veća centarska zaduženja, ili će se "povući" na prirodnije mesto krilnog centra. Ono što je izvesno jeste da će Harel imati Riversovo poverenje u nastavku sezone, posebno nakon one dobre role u meču sa Sakramentom, kada je postavio rekord sezone sa 25 poena. Samo je pitanje - gde?

Opet, vreme će pokazati koliko Rivers može i želi da iskoristi Marjanovićev potencijal.

(FOTO: Action Images)