Stari poštar nikada ne kasni

Stigao je krajem prošle godine kao prinudno rešenje iako je godinama bio meta glasina da bi mogao da završi u Humskoj. Njegov dolazak usledio je u trenutku kada je tim ostao bez povređenog Karlika Džonsa. Crno-beli jesu drastično pali posle toga, ali ne zbog Kalatesa, već zbog nekih drugih igrača koji nisu bili u stanju da podignu ni gram tereta koji je nosio Karlik. Nik je sa druge strane to uradio mnogo bolje i to sa limitiranom minutažom, a na sve to i sa kratkotrajnim ugovorom koji je potpisao samo do kraja ove sezone, što je u suštini i očekivano kada znamo njegove godine.

Ipak, uprkos tim godinama, Kalates i dalje pokazuje klasu na terenu koja ga je krasila više od decenije.

Bez obzira na to što pre dolaska u Partizan nije imao kontinuitet iz Monaka, vrlo brzo je uhvatio ritam i počeo da radi ono što najbolje zna, da povezuje tim. Njegova igra donela je stabilnost, sigurnost i, što je možda najvažnije, jasnoću u napadu, posebno kada je u timu bio Dvejn Vašington koji ništa od toga ne može da ponudi.

A u Parizu je to izgledalo gotovo rutinski. Deset asistencija za njega nije podvig, već standard. Čak bi se moglo reći... I lagan dan u kancelariji. Jer kada si čovek koji drži rekord Evrolige i godinama dominira u toj kategoriji, ovakve utakmice nisu anomalija. Možda i najzanimljiviji deo cele priče jeste način na koji to radi. Bez pompe, bez potrebe da bude u centru pažnje. Njegove asistencije često izgledaju jednostavno, ali samo zato što on čini da budu takve. U stvarnosti, radi se o savršenom tajmingu, osećaju za prostor i razumevanju igre koje se ne uči lako.

I tu dolazimo do onog šaljivog, ali zapravo vrlo tačnog zaključka, Kalates je verovatno jedini čovek koji sa 37 godina ne traži mlađe noge oko sebe da bi opstao, već mlađi igrači traže njega da bi izgledali bolje. Jer igrati sa njim znači dobijati lakše poene. Znači biti na pravom mestu u pravo vreme, čak i kada nisi svestan da treba da budeš tamo. On će te pronaći.

U modernoj košarci, gde dominiraju atletika i individualizam, Kalates je podsetnik na ono što je suština timske igre. Na činjenicu da lopta može da uradi više od jednog igrača. I da prava veličina često nije u broju postignutih poena, već u broju stvorenih.

Partizan je u Parizu dobio utakmicu, čak treću zaredom što se ove sezone nijednom nije desilo u Evroligi. Ovoga puta najzaslužniji za to bio je igrač koji je na zalasku karijere, ali očigledno je klasa večna.