Startna pozicija se nije promenila - prvo novi predsednik KSS, pa selektor; A, koje su opcije?

Domino efekat u srpskoj košarci počeo je možda i ishitrenom odlukom Predraga Danilovića da završi predsednički mandat mesecima pre zvaničnog okončanja, a nastavlja se definitivno posle izjave Svetislava Pešića da se “traži novi trener“.

Pomalo su poražavajuće reči koje je dojučerašnji selektor izgovorio za Politiku. Ne zato što je on nešto pogrešno uradio ili rekao, već zato što je ogolio istinu o tome kako se (ne) radi unutar Saveza, pre svega kako nijedan njegov prethodnik u periodu od 2002. do danas, na primer, nije ostavio dokumentovan izveštaj, plan i program rada.

To je svakako detalj za drugu temu, suština onoga što je Pešić imao da kaže jeste da on više neće biti selektor. Srbija mora da okrene novi list i spremi se za totalnu reformu unutar Kuće košarke!

Startna pozicija u odnosu na sve što je pominjano pre mesec dana nije se promenila – Košarkaški savez Srbije treba prvo da dobije novog predsednika, pa tek onda da se bavi novim selektorom.

Za 1. oktobar zakazana je Skupština KSS, svi delegati su već dobili program i na toj sednici biće izglasan novi prvi čovek srpske košarke. Rok za dostavu predsedničkih kandidatura je 24. septembar i posle toga ostaje da se izglasa novi rukovodilac KSS.

KOJE SU OPCIJE ZA NOVOG PREDSEDNIKA?

Žarko Zečević i Predrag Danilović (©MN Press)

Zasad se niko nije javno odvažio da javno istupi i potvrdi kandidaturu za novog predsednika KSS, ali su se u javnosti i medijima pominjalo nekoliko imena. Pre svih državni sekretar u Vladi Republike Srbije i nekadašnji reprezentativac Marko Kešelj, potom Nebojša Čović i Žarko Zečević kao dva ozbiljna kandidata, a bilo je stidljivih pominjanja Željka Rebrače i Dejana Tomaševića.

Predsednik Crvene zvezde jedini je javno govorio o mogućnosti da se uključi u trku za najvišu poziciju u KSS.

“Nisam nešto posebno razmišljao oko toga, ali treba jako puno promena da se napravi. Ono što me ne raduje jeste što vidim da je Tarlać raskinuo saradnju pošto ide u Bajern. On je uradio izvanredan posao. Puno mora da se radi na harmoniji u Savezu. Nije bitno da li sam ja zainteresovan ili ne, ostaću u košarci verovatno do kraja života u raznim delovanjima. Dok god mogu da mislim, ponešto ću da radim, a kad to budem mogao manje da činim, više ću da kibicujem, pa da budem kao oni Mapetovci“, rekao je Čović tokom gostovanja u 'Miljanovom korneru' kod Miljana Milićevića.

Svetislav Pešić: Da ponovim, pošto neki nisu dobro čuli – tražite novog selektora

Pešić: Srbija na putu da dotakne dno kao Hrvatska! Jokić najbolji, pre njega Kukoč i Bodiroga

Pre njega je Marko Kešelj samo kratko prokomentarisao dešavanja u KSS, tačnije odlazak Predraga Danilovića. Nije tom prilikom govorio da li bi ga zanimala najviše mesto u srpskoj košarci.

Dve nedelje ostale su do konačnog roka za podnošenje dokumentacije, tako da vremena ima dovoljno, samo je pitanje ko je i koliko spreman da se posveti zahtevnom poslu u vremenu ne samo posle ozbiljnih rezultata prethodnika, već i u periodu kada se naslućuju ozbiljne promene u evropskoj košarci što neminovno mora da utiče i na Srbiju.

DA LI JE SVETISLAV PEŠIĆ REŠENJE?

Jedno od pitanja koje treba postaviti jeste – da li je Svetislav Pešić čovek za čelnu funkciju u Savezu? On je u razgovoru za Politiku naglasio da će uvek biti na raspolaganju srpskoj košarci i da će da se “okrene nekim drugim ciljevima i projektima za koje nije imao vremena zato što je 24 časa dnevno bio u službi nacionalnog tima Srbije“.

Sve je sada podložno spekulacijama i nagađanjima, pa i to da li je Pešić mislio na eventualni povratak klupskoj košarci u nekom obliku ili da možda razmišlja o predsedničkoj funkciji.

Njegov selektorski mandat ostaće upamćen ne samo po srebru iz Manile i bronzi u Parizu – sećaćemo se i Berlina kao velike propuštene šanse – već i po neprestanim apelima da srpska košarka mora da se menja iz korena kako se ne bismo izgubili na mapi. To je bila njegova poruka i u nedavnom intervjuu za hrvatski Index. Takođe je veliki napor i trud uložio da se unutar reprezentacije postavi sistem, plan i program kroz koji je tokom tri godine rada prodefilovalo na desetine reprezentativaca i kandidata.

Od početka je veliki zagovornik ideje da se profesionalizuje srpska liga, da klubovi napuste regionalno takmičenje i jačaju košarku unutar naše zemlje. Imao je mnogo ideja i namera koje nije stigao ili uspeo da realizuje kao trener, pa bi mu možda selidba u predsedničku fotelju dala mogućnost i vreme da se pozabavi najtežim pitanjima?

A, KO BI MOGAO DA NASLEDI PEŠIĆA?

Saša Obradović i Saša Đorđević (©MN Press)

Suštinski je lista kandidata uvek ista i nažalost nema tu previše noviteta. Nažalost, jer to znači da u odnosu na vreme kada smo, na primer, razmatrali ko su potencijalni naslednici Igora Kokoškova nije mnogo toga promenilo i nismo dobili nijednog stručnjaka dostojnog uzimanja u razmatranje za selektorsku funkciju.

Saša Obradović je u očima mnogih idealno rešenje za poziciju selektora. Čuveni plejmejker Jugoslavije, danas trener Monaka nikada nije krio da bi mu najveća čast bila da jednog dana preuzme klupu Srbije. Samo, da li je taj momenat sada? On je pod ugovorom sa Monakom i veliko je pitanje da li bi i kako mogao da kombinuje dve pozicije istovremeno. Pre svega, da li bi mu klub to uopšte dozvolio?

Igor Kokoškov je potrošen prebrzo, sada je pomoćnik u stručnom štabu Atlante. Legitimno je pitanje da li bi i pod kojim uslovima bio uopšte zainteresovan da se vrati na poziciju sa koje je sklonjen posle samo nekoliko meseci. Darko Rajaković je prvi trener Toronto Reptorsa i reprezentativni angažman nije realan.

Dušan Alimpijević je mlad, talentovan i jako dobar trener, njegovo vreme dolazi. Posle Crvene zvezde odlučio se da karijeru gradi postepeno i kao trener Bešiktaša radi dobre stvari. Aleksandar Džikić je selektor Gruzije, Nenad Čanak radi u Lijetkabelisu, Petar Božić u Londonu, a Vlade Jovanović u Spartaku iz Subotice. Vladimir Jovanović je trenutno bez angažmana posle rastanka sa Igokeom, koju je preuzeo još jedan vrlo talentovan stručnjak Nenad Stefanović. Ne treba zaboraviti da je sa juniorskom reprezentacijom Srbije postao šampion Evrope prošle godine. Njegov naslednik Vule Avdalović odveo je juniore do evropskog srebra krajem jula.

Željko Obradović je i nedavno ponovio svoju tezu da je za njega priča oko reprezentacije završena posle debakla na Evrobasketu 2005. godine. A, da li je možda vreme za povratak Aleksandra Đorđevića? On je bio viđen za prvog trenera Dubaija što se nije dogodilo, u međuvremenu je napustio reprezentaciju Kine i očekivalo se da će se vratiti klupskoj košarci, ali je i dalje slobodan.

Sale Nacionale je kreator nekih od najvećih uspeha srpske košarke u periodu od osamostaljenja zemlje i definitivno jako dobro poznaje košarkaške prilike u Srbiji. Ostaje ipak pitanje da li je spreman da se vrati na kormilo posle samo pet godina od odlaska, inače teško da bi se javnost bunila na mogućnost njegovog ponovnog angažmana, jer nam je podario tri medalje u periodu od 2014. do 2019. godine.

O strancu trenutno nema potrebe razmišljati, ali svakako jeste mogućnost ako bi se ispunili određeni uslovi.

Srbija se neminovno sprema za nov početak. Prvo predsednik, pa onda dalje. Novembarske utakmice kvalifikacija za Evrobasket nisu daleko...