Top 6 plata Crvene zvezde i Partizana

Dolazak Fakunda Kampaca u Crvenu zvezdu izazvao je žestoke potrese na evropskom košarkaškom tlu čiji je epicentar bio u Srbiji.

Uporedo sa opisivanjem njegove karijere "obojene" zlatnim peharima i individualnim priznanjima, mediji su se bavili istraživanjem visine primanja - rekordne na našim sportskim prostorima - najvećeg međunarodnog imena koje kročilo u srpsku klupsku košarku i to u zenitu karijere, ali i vađenjem članaka iz arhive u kojima su centralna tema plate košarkaša i trenera naših klubova.

Ta arhiva je veoma skromna, a neretko se, naknadno, ispostavljalo i da ima ne baš precizne podatke, jer za razliku od NBA lige čiji timovi nemaju nikakav problem sa objavljivanjem ugovora u kojima se pominje osnovni deo zarada igrača (82 utakmice u regularnom delu sezone), pa čak i dela bonusa koji slede za najvrednija individalna priznanja, u Evropi je na pitanje koliko je plata nekog košarkaša, teže naći konkretan odgovor kluba nego u prirodi videti jednu od najugroženijih vrsta na planeti - beloglavog supa.

Zašto je to tako, odnosno zašto nema zvanične potvrde? Iz klupskih kancelarija se čuje objašnjenje: poslovna tajna. Ma koliko javnosti takav odgovor bio neprivlačan, njegova tačnost leži u pravilnicima sportskih organizacija, federacija i saveza koji ugovore tretiraju kao poslovne tajne, uz napomenu da podaci iz njih mogu da budu dostupni samo nadležnim organima.

Ali, ljubopitljiva javnost voli, bar jednim okom, da zaviri u tuđi džep, posebno ako je džep vrhunskih sportista, u ovom slučaju košarkaša.

FAKUNDO KAMPACO

Pa hajde i Mozzart Sport da im malo pomogne u tome, mada nije baš lako, jer kao što je napisano, u pitanju su tajne. A, do njih je ponekad teško doći. Dobro su čuvane, dodatno su obezbeđene zakonima, osim ako se oni koji su se obavezali na tajnost, oslobode ćutanja.

Ukratko, naš portal će izneti procene sezonskih zarada po tri najplaćenija igrača iz Crvene zvezde i Partizana Mozzart Beta. Ne iz ove sezone, no ukupno, mada je tu samo jedno ime od ranije.

Nije potrebno fakultetsko znanje iz prirodno-matematičkih nauka da bi se izveo indirektan zaključak da je na vrhu liste Fakundo Kampaco, zbog ranijih košarkaških zasluga, ali i potencijala koji je u subotu doneo sa sobom u Beograd. E, sad, na kolikoj je visini taj vrh? Oko 1.500.000 evra.

Mnogo?

Bio je jedan od nosećih stubova u najtrofenijim godinama u modernoj istoriji Reala. Za četiri sezone s njim u timu osvojene su dve Evrolige, tri domaće titule, dva španska kupa i četiri superkupa. Prema ugovoru iz 2019. trebalo je da za pet godina inkasira 15.000.000 evra bruto. Ima obavezu da od plate u Zvezdi nastavi sa izdvajanjem za dug prema madridskom klubu. A, sami stručnjaci tvrde da je jedan, ako ne i najbolji plejmejker na evropskom tlu. Sme li im se usprotiviti?

Iako će zarađivati manje nego u Realu - odbijaju se rate za pomenuti dug - zar je stvarno neko u Srbiji pomislio da će za "male" pare uživati u igrama Kampaca? Bez obzira što je spreman da čarolijama na terenu u crveno-belom "odelu" da veliki "bust" Zvezdi u možda istorijskoj sezoni i na stranu što Beograd polako uranja u novogodišnju atmosferu, Argentinac ipak nije Deda Mraz koji je doneo darove, odnosno ogroman praznički popust na ličnu zaradu.

KEVIN PANTER

Kevin Panter (©Starsport)

Javnost je pretprošlog leta žestoko ustalasala vest da je prvi potez direktorsko-trenerskog tandema Zoran Savić - Željko Obradović bilo angažovanje Kevina Pantera. Em je stigao kao starter milanske Olimpije, tada friškog učesnika fajnal fora Evrolige, em je bivši bek Crvene zvezde (sezona 2019/2020), em je za povratak u Beograd dobio tada rekordnu godišnju platu - circa 1.200.000 evra - prvu u istoriji klupske košarke sa sedam cifara. U evrima, naravno.

Mnogo?

Da bi se pronašao iole ozbiljan odgovor, treba se vratiti u to doba. Umorni od višegodišnjeg bauljanja u rezultatskom mraku, prilikom kojeg je bilo tek nekoliko svetlih stanica, poput osvajanja tri Žućkove levice (2018, 2019, 2020) i nedovršene sezone 2019/2020, crno-beli su odlučili da krenu, u tada su mnogi mislili nemoguću misiju - povratak Željka Obradovića.

Da se sprema nešto ogromno moglo je da se nasluti posle imenovanja jugoslovenske igračke legende Zorana Savića na mesto sportskog direktora. Sa objavom Partizan Mozzart Beta na društvenim mrežama od samo dve reči "Vratio se!" usledila je nezapamćena histerija u crno-belom delu Srbije, čak veća i od one erupcije oduševljenja iz 1992. kada je Obradović uz aut liniju predvodio Saleta Đorđevića, Sašu Danilovića, Željka Rebraču i ostatak "desetorice veličanstvenih" do najvećeg uspeha u istoriji srpske klupske košarke.

Nema osobe kojoj je crno-beli dizajn mio, da po povratku Željka na mesto prvog trenerskog uspeha nije pomislila da odmah na dres Partizana prišije bar dve-tri zlatne zvezdice, ni ne slušajući reči najtrofejnijeg stručnjaka u istoriji evropske košarke da je put ispred Partizana izbrazdan ogromnim izazovima.

Prvi izazov - formiranje tima. Inicijalna želja je bila da se napravi kvalitetna srpska osnova. Ali, bez obzira na najavu značajanog skoka klupskog budžeta u odnosu na ranije godine, treba biti iskren, to nije bio izvodljivo. Sijaset kvalitetnih domaćih igrača i talenata ili je bilo čvrsto vezano ugovorima za druge klubove ili je imalo drugačije planove. Ne treba da se zaboravi ni da je kraj juna, kada je Obradović zvanično seo na trenersku klupu, prilično nepovoljan za početak selektiranja i većine košarkaša iz gornjeg cenovnog ranga, jer ih tada nema mnogo bez pronađenog mesta za uhlebljenje. A i cene koje su visoke, pretile su da odu još više, pošto su zahtevima za veću platu dostupni igrači želeli da kompenzuju neigranje u Evroligi.

Partizan je morao brzo da reaguje, jer se svakim danom smanjivalo tržište na kome su i dalje bili aktivni i daleko platežniji klubovi. Odlučio se za Pantera. Ponudio mu bolje finansijske uslove nego milanski klub koji je želeo da ga zadrži. Posle sezone bez trofeja, te sva nedavna posrtanja u nizu, među kojima su i dva poraza od večitog rivala, lako je prebaciti Amerikancu da je daleko od očekivanog sjaja u kontinuitetu. Ali, treba biti iskren. Malo ko je početkom jula 2021. zamerio crno-belima što su ga angažovali, jer je njegova biografija, dobrano popunjena odličnim izdanjima u klubovima koji su osvajali trofeje, obećavala mnogo. A ina kraju, "završni račun", odnosno ocena da li je Panter bio pogodak ili promašaj, svodiće se tek za šest meseci, po završetku ove sezone.

ZEK LEDEJ

Zek Ledej (©Starsport)

Poput Pantera, Partizan je milanskoj Olimpiji "ukrao" još jednog fajnal-for igrača, Zeka Ledeja, koji će druge takmičarske godine u crno-belom inkasirati, procena je, oko 900.000 evra. Imao je Ledej blistavih momenata, kao na početku ove sezone. Nije doduše konstantan, ali, ako tim Željka Obradovića tokom proleća bude ostvario zacrtano, pa još uz njegove dobre role, teško da će bilo ko upravu kluba podsetiti da je izdvojila za običan narod veliku sumu za američkog krilnog centra.

NIKOLA KALINIĆ

Nikola Kalinić (©Starsport)

"Milion" razloga je zašto je Nikola Kalinić u leto 2021. dobio ugovor sa Crvenom zvezdom vredan, procenjuje se, oko 1.000.000 evra po sezoni. Bio je jedan od lidera tima iz sezone 2014/2015 koji je prvi put Zvezdi doneo ABA ligu, prvu triplu krunu i prvu ulaznnicu Evrolige koja sleduje šampionima, zbog čega ga je Željko Obradovič lično zvao da dođe u Fenerbahče.

Istanbulskom gigantu se odužio neverovatnim partijama na fajnal foru 2017. godine, vrednim pehara najkvalitetnijeg klupskog takmičenja Starog kontinenta, prvog u istoriji turske košarke i jedinog koji je prigrlio Fener. Ali, ono zbog čega najzagriženijim zvezdašima nije ni najmanje žao što je postao prvi srpski igrač u našoj košarci sa milionskom (godišnjom) platom u evrima, jeste iskazana privrženost klubu s Malog Kalemegdana.

Naime, neposredno pre nego što je stavio "autogram" na saradnju sa crveno-belima, imao je ponudu Partizana. Nagađanja su da je bila i viša nego Zvezdina. Zvao ga je opet Obradović. Ali, ovog puta usledio je negativan odgovor uz jasno objašnjenje.

"Rekao sam da ne bih mogao, jer nisam hteo, a i bilo bi glupo. Ima me na mnogim fotografijama kako slavim trofeje sa Crvenom zvezdom. Nije u redu da tako menjaš boje. Posebno ne ako ne moraš, i ako možeš da igraš za Crvenu zvezdu", otkrio je kasnije Kalinić i zatim u možda psihološki najtežoj sezoni crveno-belih u poslednjih nekoliko decenija, iz koje se još pamte slike većine duela protiv večitog rivala sa obrisima "bojnog polja", opet je podigao Zvezdu na tri trona.

NEMANJA NEDOVIĆ

Nemanja Nedović (©Starsport)

Ubrzo posle osvajanja triple krune, iz Zvezde su otišli najtrofejniji trener u istoriji kluba, Dejan Radonjić, pa Nikola Kalinić, te još dvojica junaka iz senke Ostin Holins i Dejan Davidovac, a treći, Nejt Volters, koji se po osvajanju ABA lige uputio u SAD, obavestio je crveno-bele da se neće vraćati. Pod teretom svih trofeja i očekivanja navijača da nastavi uzlaznom linijom, Zvezda je morala da krene u podrobnu reorganizaciju tima. A za to joj je bilo potrebno prepoznatljivo ime proverenih kvaliteta: Nemanja Nedović, zvezdino dete, sa renomeom reprezentativca, željno da najbolje igračke godine da Zvezdi. A, taj potez morao je da košta - procena je oko 1.000.000 evra - jer je Nedović za sličnu sumu ugovorom sa Panatinaikosom imao obezbeđeno još najmanje jednogodišnje uživanje u elitnom atinskom naselju, Kifisiji.

Nije ga bilo na početku sezone zbog povrede na Evrobasketu, pa se, naročito posle teturanja Zvezde na startu sezone, među pojedine van kluba uvukla sumnja da li Nedović može da iznese pomenuti teret. A onda, s dolaskom Duška Ivanovića, slika je počela da se menja. Iskusni bek u paru sa Lukom Vildozom, uz svesrdnu asistenciju ostatka tima, uhvatio je zalet. Redom su u deset uzastopnih mečeva padali rivali, od kojih dvaput najveći - Partizan. Drugi put direktno ga je srušio Nedović. Trojkom 2,2 sekunde pre kraja. A, simpatizeri crveno-belih se nadaju da to nije kraj, već uvod u nastavak dominacije.

JOANIS PAPAPETRU

Joanis Papapetru (©Starsport)

Jeste stranac. Ali, za razliku od mnogih drugih internacionalaca, nebitno da li su igrali za Partizan ili Crvenu zvezdu, Joanis Papapetru je u oba ovosezonska večita derbija pokazao da odlično razume rivalitet dva najveća kluba u Srbiji u kojoj je košarka, kao i u njegovoj zemlji, daleko više od sporta. Kako i ne bi kada je godinama bio akter najvećeg grčkog derbija, Srbi će reći prvog najvećeg u Evropi, posle našeg.

Kao njegov zemljak Stratos Perperoglu koji je igrao nešto više od godinu i po u Zvezdi, ni Papapetru nije igrač u koga će se neupućeni "zaljubiti" na prvi pogled. Ipak ima onih pametnijih, poput hodajuće trenerske legende NCAA, Rika Barnsa, koji mu je ponudio stipendiju univeziteta Teksas, pa uprave Olimpijakosa koja mu je kao 19-godišnjaku dala petogodišnji ugovor vredan prosečno 400.000 dolara po sezoni, ili Panatinaikosa koju ga je kao nadolazeću zvezdu grčke košarke preoteo "arhineprijatelju". A on je kvalitet potvrdio osvajanjem timskih pehara i individualnih priznanja u domaćim takmičenjima. I privukao je interes Partizana koji je spremno dočekao njegov signal da napravi prvi profesionalni iskorak u karijeri van Grčke. Naravno, kao u svakoj industriji, i u profesionalnom sportu, svaka roba ima cenu, u slučaju Papapetrua, kao kod Nedovića, jasno uvrđenu u tom momentu važećim ugovorom sa Panatianikosom. Stoga su crno-beli morali da ponude bar isto, oko 900.000 evra po sezoni, da bi Grk aktivirao izlaznu klauzulu, što je na kraju i učinio...

UMESTO ZAKLJUČKA...

Treba (ponekad) pogledati u realnost. Dva srpska kluba posle osam godina iščekivanja ponovo zajedno igraju u Evroligi, ubedljivo najjkvalitetnijem kontinentalnom takmičenju. Sa budžetima na donjim pragovima lestvice, uz "pretnju" javnosti da će bilo koji učinak manji od ulaska u plej-of posle 34 kola biti zaveden kao neuspeh, kao što je zavođen i u svim ranijim godinama u kojima se Partizan i Crvena zvezda nisu domogli nokaut faze.

Da li se iz tog ugla, procenjene zarade momaka iz klubova drugog po kvalitetu klupskog košarkaškog takmičenja na planeti na kojoj "tapka loptu" oko 450.000.000 profesionalnih i amaterskih košarkaša, od kojih je u NBA i Evroligi zbirno maksimalno dozvoljeno samo 738 licenciranih igrača u svakom trenutku - iliti izrađeno u mernim jedinicama, samo njih 16,4 na milijardu - čine enormnim?

Biće sigurno potvrdnog odgovora, kao što sigurno neće biti pitanja zašto je neki igrač slabije plaćen, jer ne samo u Srbiji, lakoća odricanja sopstvenog davanja i tuđeg primanja je velika, dok su obratni procesi daleko teži...

*Pojedini ugovori su u dolarima, ali sve procenjene sume u tekstu izražene su u evrima radi lakšeg poređenja.

*Uz procenjene plate ne sleduju samo obaveze u Evroligi, nego i ABA ligi, Kupu Radivoja Koraća i Superligi Košarkaške lige Srbije.

*Ugovorima su određeni i bonusi za osvojene trofeje, koji nisu procentualno veliki u odnosu na plate. Ali postoje i penali.

NAJPLAĆENIJI IGRAČI CRVENE ZVEZDE

Fakundo Kampaco - 1.500.000 evra

Nikola Kalinić - 1.000.000

Nemanja Nedović - 1.000.000

NAJPLAĆENIJI IGRAČI PARTIZANA

Kevin Panter - 1.200.000

Zek Ledej - 900.000

Joanis Papapetru - 900.000