Tri decenije od prvog Balkona: Tad si uzô trofej, Paspalje
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sre. 02.07.25. | 09:54
Danas se navršava tačno 30 godina otkako su naši košarkaši, a uopšteno i bilo koji sportisti, izašli na balkon Skupštine grada Beograda i proslavili uspeh sa svojim narodom
Godinama sa našim sportistima na balkonu Skupštine grada Beograda slavimo uspehe, a i za nas i za njih je sve počelo pre tačno 30 godina. Tog 2. jula 1995, balkon je prvi put otvoren, a tu čast, simbolično, imali su košarkaši tadašnje Jugoslavije koji su na Evropskom prvenstvu u Atini osvojili zlatnu medalju. Kao i svaki prvi put, tako se i ovaj posebno pamti. Evo već pune tri decenije.
Igrala je tada rokenrol cela Jugoslavija, u narodu se odomaćila ona kultna "Sad si uzô trofej Paspalje", dok je na dočeku u srpskoj prestonici bilo prisutno 100.000 ljudi. Neki kažu da nikada kasnije, tokom nijednog narednog slavlja, nije bilo toliko naroda. Što je možda i povezano sa društveno-političkom situacijom u zemlji i ratnim vremenu u kojem se živelo. Bilo je ljudima, kao hleb nasušni, potrebna neka radost, nada, pa što da ne i beg od sive i čemerne realnosti.
Izabrane vesti
A, to su oduvek donosili sa sobom sportisti. Preko košarkaša, vaterpolista, Novaka Đokovića, olimpijaca, i svih ostalih. A, bilo ih je. I tek će da ih bude. Ovaj događaj je nepovratno promenio tok sportske istorije naše zemlje.
Epski trenutak odigran pre 30 godina će verovatno i zauvek biti najveća i najlepša proslava takvog tipa. Posle nezapamćene nepravde koja je zadesila jugoslovenske sportiste u periodu od 1992. do leta 1995. godine, košarkaška reprezentacija obrela se u Atini, gde je predvođena tadašnjim selektorom Dušanom Ivkovićem otišla u legendu! Niko od košarkaša i članova stručnog štaba nije mogao ni da pretpostavi šta će se dogoditi po povratku u zemlju. Do danas se i ne zna kako je do te ideje i došlo. Ali, imala je sjajan "fidbek" pošto se slavilo duž cele tadašnje države. Od severa do juga, od zapada ka istoku! Cela nacija je bila reprezentacija.
To, 29. Evropsko prvenstvo u košarci, ljubitelji čudesne igre pod obručima pamtiće po mnogo čemu. Najpre po kvalifikacijama odigranim u Sofiji, gde je Jugoslavija naređala trijumfe nad Bugarskom (93:87) posle produžetka, Estonijom (89:64), Turskom (84:65) i Bosnom i Hercegovinom, koja je izvojevana za "zelenim stolom" zbog dekreta državnog vrha BiH da ne igraju protiv Dudinih učenika. Po ukupno 13 urezanih pobeda, nezapamćenoj mržnji grčkih navijača nakon što su Đorđević, Divac, Danilović i drugovi Helenima dva puta očitali lekcije - u grupnoj fazi i polufinalu... Ali možda i najviše po finalu sa Litvanijom i svemu što se tada dešavalo.
Tada je Aleksandar Đorđević (koji je inače propustio slavlje na balkonu zbog medenog meseca) odigrao partiju za pamćenje, pošto je u pobedi rezultatom 96:90 postigao čak 41 poen, čime je nadigrao direktnog rivala iz suprotnog tabora - Šarunasa Marčuljonisa (32 poena). Jugoslavija je tada igrala utakmicu na dva fronta - protiv dominantnih Litvanaca, koji su čak, nezadovoljni suđenjem, u jednom trenutku drugog poluvremena bili napustili parket i pretili prekidom, ali su se na intervenciju Đorđevića i Savića, vratili i sprečili bruku - ali i protiv gotovo 17.000 grčkih navijača, koji su pravili zaglušujuću buku svaki put kada su naši igrači imali loptu u rukama. Ali u momentu kada je Predrag Danilović zakucao preko nezaustavljivog Arvidasa Sabonisa, svima je bilo jasno da se moćna Jugoslavija vratila.
Od tada do danas se na balkonu razmenilo više generacija, pre svih košarkaških, ali nijedna nije bila kao ova.
_Cropped.jpg.webp)
