Trijumfalan kraj! Aleksi svaki meč kao finale, Đulović hrabro od prve sekunde

Sada možemo definitivno da konstatujemo - prvi put otkako je uveden obavezan sistem kvalifikacija za velika takmičenja, Srbija je jedan ciklus završila bez poraza. Nije bilo niti je moglo da bude lako, Gruzija je pošteno namučila ekipu za koju je pitanje da li će i kada ponovo biti u istom sastavu na okupu, ali taj skup momaka u opremi Srbije odneo je pobedu rezultatom 63:54 (13:17, 14:14, 17:10, 19:13) za konačni skor 6-0 u Grupi G.

Reći će verovatno mnogi da je trebalo i moralo da se dobije ubedljivije ili sa bar više autoriteta, ali svako koga su možda razmazili poslednji uspesi Srbije na najvećoj sceni mogao je večeras da se podseti kako je to kada neuigran sastav izađe na parket i 'kopa' rukama i nogama pobedu. Nije Svetislav Pešić imao adute poput Filipa Petruševa koji je u civilu bodrio saigrače zajedno sa ostalim igračima koji večeras nisu istrčali na parket, istina nije ni Aleksandar Džikić mogao da računa na Toka Šengeliju, Gjorgija Šermadinija i Kamara Boldvina, ali je za razliku od naše selekcije ostatak reprezentacije Gruzije duže vreme na okupu i to je ono što se i te kako oseti.

No, ne moramo mnogo da zalazimo u genezu razloga naše možda i slabije igre od očekivanog, najvažnije je da smo slavili pred punim tribinama i da su najmlađi ponovo imali priliku da na delu vide neke od svojih idola. Pre svih Aleksu Avramovića za koga je svaka utakmica očigledno kao finale, pa je tako i večeras poneo najveći teret na svojim plećima. Bio je najefikasniji sa 14 poena i jedini dvocifren. Asim Đulović je debitovao kao starter i od prvih taktova u opremi sa nacionalnim grbom pokazao hrabrost kakvu svaki debitant mora da nosi sa sobom u ovakvim situacijama. Upisao je pet poena uz dva skoka. Balša Koprivica imao je šest poena i pet skokova, a kapiten Stefan Jović četiri poena, šest asistencija i tri uhvaćene lopte. Arijan Lakić je ponovo ostavio dobar utisak ne samo u odbrani, već i na drugom kraju terena, a ubacio je osam poena. Večeras su svi dobili šansu i upisali se među strelce.

Uprkos tome što utakmica nije imala takmičarski naboj, dvorana Aleksandar Nikolić bila je gotovo ispunjena do poslednjeg mesta, najviše zahvaljujući školskoj deci i polaznicima različitih škola košarke širom naše zemlje. Svaki košarkaš Srbije dobio je aplauz i naklon publike, ipak najveću pažnju zavredneo je Aleksa Avramović. Od povika sa tribina da im samo uputi pogled ili mahne, preko poruka da isporuči svoj dres po završetku meča, do toga da je njegov ulazak na parket izazvao pravu erupciju oduševljenja. I svaki potez bronzanog olimpijca i energičnog heroja nacije bio je propraćen ne samo aplauzima, već i ovacijama!

Verovatno je asu moskovskog CSKA srce bilo puno jer su svi skandirali njegovo ime po ko zna koji put u proteklih nekoliko godina, ali njegov fokus bio je da maksimalno na utakmici i kako da pomogne ekipi da se iskobelja iz kandži dobro raspoloženih Gruzina.

Već na početku selektor Pešić dao je veliku šansu Asimu Đuloviću da debituje kao starter u jednoj zvaničnoj utakmici Srbije! Mlado krilo OKK Beograda pokazalo je da je jači od straha ili treme, pošto je odmah nakon podbacivanja lopte na centru krenuo odvažno i hrabro u prodor na košu i poentirao uz faul Dude Sanadzea. Već u prvim sekundama svoje premijere u nacionalnom timu upisao se u listu strelaca i pokazao da bi u narednim kvalifikacionim ciklusima mogao da postane novi miljenik navijača. Ipak, od njegovog sjajnog ulaska u meč Srbija nije uradila mnogo toga jer je upala u ritam koji je više odgovarao protivniku – da se sa njim juri po terenu i igra, žargonski rečeno, divlju košarku bez preterane organizacije i smislenih napada.

Asim Đulović napada koš Gruzije (©FIBA Basketball)

Naročito se u prvom delu utakmice videlo ono što je nekih ranijih godina bila naša velika boljka – neuigranost tima doveo je do nekadakterističnih grešaka i pre svega košarke koja nije donosila mnogo toga pozitivnog. Zato smo na kraju prve deonice bili svedoci toga da smo ubacili samo 13 poena za četvrtinu, a naši gosti bili u prednosti najviše zahvaljujući Beki Buržanadzeu koji je u uvodnim minutima najviše mučio našu odbranu i ubacio u jednom trenutku sedam od trinaest poena svog tima. Baš posle njegovog koša Svetislav Pešić je morao da reaguje i uvede tandem Avramović – Nakić, da prvenstveno digne kvalitet odbrane. I dok to jeste urodilo plodom, manjak pravih rešenja u napadu nas je prilično mučio. Jer, na 13 poena u prvoj deonici dopisali smo još 14 u narednih deset minuta, ali smo bar protivnika usporili i približili mu se.

No, ni taj posao nije mogao da prođe bez određenih trzavica. Duda Sanadze nam je potpuno razvodnio odbranu i sa osam uzastopnih poena dao Gruziji veliki zamajac i prvo dvocifreno vođstvo (25:15) posle hica sa distance. Nas nije toliko mučila nervoza, koliko manjak zajedničkih minuta, ali i igrača koji u svojim klubovima nose takve uloge da isporučuju poene po potrebi. To se osetilo tokom uvodna tri minuta druge četvrtine, kada nismo imali skoro pa nikakvu ideju kako da napadnemo koš Gruzije koja nema visinsku i atletsku, ali ima fizičku prednost u odnosu na naše košarkaše...

Ipak, posle nekoliko rotacija petorki, struka je uspela da nađe kombinaciju koja nas je digla i vratila u život. Avramović, Jović, Nakić, Simanić i Koprivica dali su adekvatan balans u oba smera, Jović je radio svoj posao u odbrani i kreaciji, Avramović je pronašao svoj modus operandi jer je ’grizao’ u svakoj odbrani kao da nam plasman zavisi od toga, dok su preostala trojica sa smirenim reakcijama u napadu udahnuli Srbiji novi život. Zakucavanje Nakića posle skoro trominutnog posta diglo je publiku na noge, a saigračima dalo potreban elan da nastave dalje. Iz istog se izrodila serija 11:2 kojom smo potpuno istopili rezultatski minus i ušli u egal iz kojeg smo sredinom trećeg perioda i okrenuli utakmicu u našu korist, prvi put još od uvodnog leta Asima Đulovića.

Zakucavanje Nakića koje je diglo Srbiju (©Star Sport)

Posle juriša iz finiša prvog poluvremena, Srbija je još više poletela kada je Dušan Beslać pogodio trojku kojom je probudio naš inat i naterao saigrače da ulože dodatne napore kako bi preuzeli kontrolu utakmice. Đulović nas je sa penala doveo do izjednačenja nakon dugo vremena, a Beslać zatim slomio rivala! Momci u belim dresovima bili su u sjajnom naletu, pa su prodor Trifunovića i sjajno zakucavanje Koprivice produžili seriju na 10:0 i posle četiri i po minuta imali smo značanih +6 (37:31). Značajnih, gledajući ukupan broj poena u tom trenutku na meču...

Sve to opet nije dalo potreban komoditet i stabilnost da potpuno držimo kontrolu utakmice u svojim rukama. Jer, ekipa Aleksandra Džikića ponovo je dobila bitne minute i učinak od Beke Buržanadzea koji je uzastopnim trojkama, odnosno sa osam poena za tri minuta vratio utakmicu u egal. Egal koji nije trajao još dugo, jer smo rafalnom paljbom sa distance u uvodnim minutima poslednje deonice preko Simanića, Alekse i Lakića uspeli da se odlepimo na 53:45 i nismo više dozvolili protivniku da se vrati.

Kvalifikacije smo završili bez poraza i sada nas čeka pauza sa reprezentativnim događajima sve do, kako je selektor ranije naglasio, 28. jula kada startuju pripreme za Evrobasket.

Kvalifikacije za Evrobasket 2025.

Srbija - Gruzija 63:54 (13:17, 14:14, 17:10, 19:13)

Dvorana: Aleksandar Nikolić

Gledalaca: 7.500

Sudije: Gatis Salins, Ofer Manhajm, Valentin Olio

Srbija: Plavšić 2, Koprivica 6, 5sk, Marković 2, Nakić 7, Miletić 2, Lakić 8, Jović 4, 6as, Simanić 4, Avramović 14, Trifunović 4, Beslać 5, Đulović 5

Gruzija: Liklikadze, Andronikašvili 10, Jintharadze, Buržanadze 17, D. Sanadze 12, Korsantija 12, S. Sanadze 2, Phevazde, Mazijašvili, Katijašvili, Ohkikidze 1, Londaridze