TURSKA: Domaći teren, navijači, sudije i dobar tim!
Vreme čitanja: 5min | pet. 01.09.17. | 12:17
Odlično izbalansiranom turskom timu ipak nedostaje neki klasni igrač, preciznije, igrač kod koga će biti lopta u završnici kada se odlučuje
Izabrane vesti
OČEKIVANJA
Turska će biti jedna od zemalja domaćina 40. prvenstva Evrope. Treći put će Turci ugostiti sve najbolje reprezentacija Starog kontinenta. Prvi put bili su domaćini 1959. i tada su zauzeli 12. mesto, dok su 2001. godine, drugi put kada su bili domaćini, ostvarili najveći uspeh u istoriji. Uzeli su srebro, pošto su u finalu poraženi od tadašnje Jugoslavije.
Turska javnost sada ima velika očekivanja od naslednika Turkoglua, Kutlaja, Bešoka, Turdžana... Tim pre što se će se celokupna završnica šampionata (od osmine finala, pa sve do finala) održati u Istanbulu, u dvorani Sinan Erdem. Turska se nalazi u Grupi D i protivnici u prvoj fazi biće joj Srbija, Rusija, Letonija, Belgija i Velika Britanija. Tursku će s klupe predvoditi bivši reprezentativac Ufuk Saridža, koji je osvajanjem titule s Karšijakom 2015. napravio jednu od najvećih senzacija u istoriji turske košarke.
Saridža je na selektorskoj klupi zamenio Ergina Atamana i čini se da je to odličan potez košarkaške federacije, pošto je Atman već pomalo prevaziđen i, što bi se reklo, dojadio je više na klupi, što Turske, što Galatasaraja.
LETONIJA: Ova družina ide u osminu finala!
BELGIJA: Kako bez Lodžeskog?
SRBIJA: Oslabljeni, al i dalje među četiri!
VELIKA BRITANIJA: Na dnu Grupe D
Na raspolaganju ima dobro izbalansiran sastav, ali nažalost bez Amerikanca s turskim pasošem i aktuelog osvajača Evrolige Bobija Diksona (Ali Muhamed), tu je i kapiten, prekaljeni i namazani Sinan Guler, koji je i kombo bek (uspešno, po potrebi, pokriva pozicije jedan i dva), takođe ne bi trebalo zaboraviti i Kenana Sipahija, koga je stvorio Željko Obradović.
Na pozicijama dva i tri Saridža će moći da računa na Džedija Osmana, zatim Korkaza i Mahmutoglua. Pod koševima Turaka okosnicu čine Erden i Aldemir.
Veliki šok i veliki hendikep za Turke je neigranje Iljasove koji je samo tri nedelje pred prvenstvo odlučio da odustane. To je dodatni hendikep za i onako oslabljenu centarsku liniju, pošto Saridža neće moći da računa na Omera Ašika. Njegova priča je neverovatna. Ima tešku infekciju oka od koje se praktično prepolovio, čak mu je i karijera dovedena u pitanje. Hendikep je i neigranje Savaša. Na prvi pogled, veoma dobar sastav i ovako desetkovan pod košem. Glavno je pitanje da li ovakva Turska može da se uključi u borbu za neku od medalja? Jedno je sigurno, u osminu finala će proći. Ne bi trebalo zaboraviti ni frenetične turske navijače (ko je zaboravio neka se podseti evropskog šampionata iz 2001. ili svetskog iz 2010).
E sad, veoma je bitno s koje pozicije će se Turska plasirati u osminu finala, a najveći im je cilj da ne budu četvrti, jer će se verovatno ukrstiti sa Špancima, a u tom meču Turska bi realno imala male šanse da prođe dalje. U bilo kojoj drugoj varijanti, protiv Hrvatske, Češke ili Crne Gore, Turci bi imali velike šanse da prođu u četvrtfinale, jer od Čeha, pa i Crnogoraca, Turci imaju jači tim, dok su igrački možda slabiji od Hrvatske. Tu bi šanse bile 50-50, naravno, zbog domaćeg terena.
Pre prvenstva Turska se kotira oko pozicija pet-šest.
PREDNOSTI
Velika prednost Turske biće domaći teren uz koji idu, naravno, navijači i sudije, a u takvim situacijama se Turci odlično snalaze što su pokazali u bliskoj prošlosti.
Saridža će moći da „promaše karte“, da menja tok meča, jer na raspolaganju ima dobar napadački arsenal.
Takođe, u stanju je da strahovito ubrza igru i potpuno slomi rivala. S duge strane, tu je sada već hladnokrvni i prekaljeni Guler koga će Saridža koristiti kako bi usporio ritam (verovatno kada bude ostvarivao rezultatsku prednost). Guler je izvanredan u pozicionim napadima, plus ume da pogodi kada ostane sam na šutu. Možda najbolji šuter u turskoj selekciji je Melih Mahmutoglu, za koga će se praviti posebne akcije. Jer kada on izađe čitav iz bloka i kada ostane sam van linije 6,75, obično ne greši!
MOZZART KVOTE - 2. DAN EP
13.15 (1,50) BELGIJA (14,5) VELIKA BRITANIJA (2,85)
14.00 (1,90) MAĐARSKA (HENDIKEP 18,5) HRVATSKA (1,90)
16.00 (1,45) SRBIJA (15,0) LETONIJA (3,05)
16.45 (1,07) ŠPANIJA (25,0) CRNA GORA (8,50)
19.30 (7,50) RUMUNIJA (23,0) ČEŠKA (1,10)
20.00 (1,60) TURSKA (14,5) RUSIJA (2,55)
Napomena: Kvote su podležne promenama
Prednost Turaka biće postava u kojoj uvek trojica mogu da pogađaju u velikim procentima za tri poena. Zamislimo petorku u kojoj će na parketu zajedno biti: Sipahi, Mahmutoglu, Osman ili Korkmaz! Oni će strašno širiti odbranu rivala, a to će ostaviti i dovoljno prostora centrima Erdenu i Aldemiru koji odlično igraju leđima ka košu. Pričamo samo o napadu, a Turska može da se pohvali i odličnim defanzivcima. Tu je ponovo „univerzalac“ Guler, zatim Korkmaz, a pod koševima će svi imati problema da se „biju“ sa Erdenom, Aldemirom... Dobra stvar za njih je ta što gotovo ceo tima igra u domaćem šampionatu.
Turska je ranijih godina bila reprezentacija koja kladioničarskim rečnikom igra na „minus“ i treba u takvoj igri da traži šansu pogotovo protiv favorita kao što je, recimo, Srbija.
Po nekoj kalkulaciji, Turci bi trebalo da pobede Veliku Britaniju i Belgiju u grupi, što bi već trebalo da bude dovoljno za osminu finala, a da bi izbegli pakleno četvrto mesto, moraće da savladaju Letoniju ili Rusiju (a čini se da mogu obe selekcije) zato što imaju znatno dužu klupu od tih reprezentacija. Da ne bude zabune, Turci su na papiru kvalitetniji od Letonije, ali... Letonci u svojim redovima imaju Porzingisa i Bertansa, a istorija je pokazala da reprezentacije koje imaju tako kvalitetne igrače mogu svakoga da dobiju. I ostaje još selekcija Srbije, od koje su Turci na papiru slabiji, ali ne treba podsećati kako su već znali da na svom terenu savladaju Srbiju iako su bili slabiji, i to pomoću viših sila (čitaj: sudija).
MANE
Odlično izbalansiranom turskom timu ipak nedostaje neki klasni igrač, preciznije, igrač kod koga će biti lopta u završnici kada se odlučuje. Guler se smatra vođom i predvodnikom ove generacije, a da li tako misle, recimo, Osman i Aldemir? A šta ćemo s Erdenom koji povratnu loptu iz reketa baca svake prestupne godine? Šta ako ne krene Korkmaza i Mahmutoglua, hoće li stati sa šutom ili će nastaviti da srljaju u propast kao što znaju... Velika opasnost po Turke i branjenje visokog pika, jer su im centri nešto sporiji, plus naglo iskaču, prave glupe faulove ili lako ispadaju (pre svih Erden).
Ne treba smetnuti s uma da su neki turski igrači, koji bi trebalo da budu nosioci igre, imali prosečne klupske sezone. Pre svih Semih Erden, kome je sezona praktično i propala, zatim Mahmutoglu, koji je bio na klupi Fenera kada god su bile važni mečevi. Aldemir je bio epizodista u Darušafaki, Baturk u Efesu... Dve su teorije: jedna je da to može da bude dobro za Tursku, jer dolaze relativno sveži i nepotrošeni u reprezentaciju, ali je realnija druga prema kojoj će im nedostajati jakih mečeva kako bi im telo bilo u otimalnom tonusu. Ako Saridža uspe ove očigledne mane i potencijalne probleme da neutrališe ili prikrije, Turska je gotovo siguran učesnik četvrtfinala Evropskog prvenstva, a onda ni medalja nije daleko...