Umesto spektakla, ruganje ljudima! Dončića čekali pet godina, Dalas mu dao da igra samo pet minuta (VIDEO)

To nije sport, već dokaz u šta se savremeno loptanje pretvorilo. Čist biznis. Okrutan. Bez emocija i poštovanja prema ljudima. Mogu da pričaju šta god hoće, ali čelnici Dalasa upropastili su spektakl u Madridu posvećen povratku Luke Dončića u Vizink centar. Trebalo je da bude fešta usled prvog pojavljivanja slovenačkog reprezentativca u Realovoj hali posle pet godina, a pretvorilo se u sterilni susret aktuelnog prvaka Evrope i NBA tima. Maltene bez prve zvezde.

Razlog je činjenica da je Dončić igrao samo pet minuta! Toliko su mu dozvolili Amerikanci pošto je, prema njihovom obrazloženju, tokom treninga u ponedeljak, jedan od najprepoznatljivjih evropskih košarkaša lakše povredio list. Stručni štab Dalasa nije želeo da rizikuje, ali je informaciju krio sve dok se dvorana u Madridu nije napunila. Tek kad su svi gledaoci ušli, a bilo ih je oko 16.000, počele su da pristižu vesti da će minutaža Luke Dončića biti ograničena i da neće igrati duže od pet minuta.

Kakvo razočaranje! Za sve one koji su želeli da vide Luku hali u koju je prethodni put kročio kako bi vodio Real do izjednačenja protiv Baskonije u finalu plej-ofa 2018, da bi zatim u gostima kraljevski klub osvojio titulu pre Dončićeve selidbe preko Atlantika. Kakvo ruganje u lice onima koji su došli u dresovima idola, a bilo ih je na hiljade. Kakvo izvrtanje ruglu svemu što je sport (bio). Kakvo nepoštovanje onih koji su izdvojili od 60 do 350 evra, koliko su koštale ulaznice. Zbog čega? Za tih 300 sekundi koliko je Luka bio na parketu! Sramota!

Luka sa peharom Evrolige (© Reuters)

I da, odmah će se javiti pametnjakovići koji će konstatovati „Zar da rizikuje karijeru zbog nebitne utakmice?“ ili „ Znaju Ameri šta rade, pošto NBA liga kreće za nekoliko sedmica?“, ali je teško oteti se utisku da je sve ovo farsa. Malo ko veruje u priču plasiranu samo koji minut pre početka meča.

Ako je stvarno povređen, zašto je uopšte igrao i tih pet minuta? Deluje da su klubovi mogli da se dogovore da Realovi igrači ne napadaju Luku ili budu nešto nežniji u duelima ako ga zaista boli list. To čak nema veze sa Dončićem, jer je on sam želeo da igra, već sa Dalasom, koji Luku posmatra kao mašinu za pravljenje novca i spreman je da ubije emociju kako bi ga imao na raspolaganju za takmičarske utakmice, jer – iz njegove perspektive – koga briga za prijateljske? Možda samo(g) Luku, koji je hteo da igra više pred svojim ljudima, pred kojima je odrastao, gde je košarkaški oblikovan i gde je traisrao put ka desetoj tituli prvaka Evrope.

„Na treningu u ponedeljak sam povredio list. Igraću četiri ili pet minuta. Nisu mi dali da igram više, ali ne smem da dozvolim sebi da me moji ljudi ne vide“, emotivan je bio Luka Dončić u izjavi za televizju neposredno pre početka.

Raspoloženje na nivou (© Reuters)

Njemu svak čast. Dečko razmišlja kao sportista. I kao čovek. Čelnici Dalasa kao da su zaposleni u korporaciji. Suštinski i jesu. Samo što sve što se dešavalo u preostalih 43 minuta (četvrtine po ugledu na NBA trajale 12 minuta) na parketu Viznik centra skoro nikog nije interesovalo. Narod je došao zbog Dončića, a Luka se postarao da u prvih pet makar priredi šou.

I bio je. Karakterističan osmeh na licu, raspoloženje na nivou. Šutevi sa distance. Jedno proigravanje. I tačno šest šuteva. Od toga pet za tri poena (tri precizna). Još jedan za dva. Čim je sat otkucao peti minut, kao dete u školi na mig razrednog starešine morao je na klupu. Tretiraju ga kao da im je vlasništvo. Surovo. Jadno!

Sve posle toga bilo je manje važno. I rezultat (127:123), i lista najboljih strelaca (Fakundo Kampaso 20 poena, šest skokova, osam asistencija, Dante Egzum 13) i poneki potez koji bi naterao zvaničnog spikera da podigne temperaturu među publikom. Džaba. To je sve u drugom, trećem planu. Niko suštinski nije obraćao pažnju. Svi su pogledom tražili najvoljenijeg sina. A on na klupi. Teško da se Amerikanci u stanju da ubede Madriđane da je razlog povreda. Zato su u poslednjoj deonici povici „Luka, Luka, Luka“ odjekivali pod svodovima Viznik centra.

Daleko zanimljivije bilo je pratiti ko je sve došao na događaj. Florentino Peres je naprasno ozdravio (a navodno je bolovao u kovida) kako bi Luki Dončiću uručio poklone, odmah do predsednika kluba sedeo je Dejan Bodiroga, makar po dva osnova (bivši član Reala, sada predsednik Evrolige), zatim Tibo Kurtoa, David Alaba, Toni Kros, Lukas Vaskes i Dani Sebaljos kao predstavnici fudbalskog kluba, bili su prisutni i članovi generacije koja je u Beogradu postala prvak Evrope, među zvanicama se našao i naš Novica Veličković, zatim Huans Karlos Sančes (direktor košarkaške sekcije Los Blankosa), Horhe Garbahosa (predsednik FIBA Evropa), nekadašnji centar Felipe Rejes, Antonio Martin (osvojio 15 trofeja za 11 sezona među kraljevićima)...

Tibo Kurtoa i Lukas Vaskes u prvom redu (© Reuters)

Svi oni svedočili su prvom susretu Dantea Egzuma i Geršona Jabuselea od onog skandaloznog napadač centra Reala na tadašnjeg prvotimca Partizana. I ne, nije se ništa spektakularno desilo, nije bilo zle krvi, iako je Australijanac, na primer, blokadom u jednom napadu zaustavio Džanana Musu.

Sve je to bilo atraktivno, ali publika nije došla u Vizink centar da bi gledala ravnanje računa iz četvrtfinala prošlosezonske Evrolige. Htela je Luku Dončića, a dobila je ruganje Dalasa. Sramota.