Uticaj jugoslovenske škole i argentinski trenerski mag napravili su od Brazila ozbiljnog kandidata za medalju!

(OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA MOZZART SPORTA IZ ŠPANIJE)

Četvrtfinale Svetskog prvenstva, Srbija igra protiv Brazila... Previše dobro zvuči da bi bio fudbalski okršaj dve reprezentacije. S druge strane, za neke možda malo nerealno i za duel košarkaških reprezentacija. Ali, istina je... Orlovi će danas od 18 časova, u Palati sportova u Madridu, odigrati možda i najvažniji meč na turniru, upravo sa selekcijom Brazila. Onaj koji će prave borce za medalju odvojiti od ekipa koje jure što bolji plasman na kraju. 

Kao što svi već dobro znaju, igrači dve nacije već su se jednom sastali na turniru, u grupnoj fazi igranoj u Granadi, kada su Brazilci slavili sa 81:73. Bila je to jedna jako čudna utakmica, u kojoj je južnoamerički tim imao čak 18 poena prednosti u jednom momentu, da bi u drugom Orlovi uspeli da preokrenu rezultat i povedu sa sedam poena. Međutim, upornost brazilskih asova na kraju se isplatila, pa je tim koji je na Svetski kup stigao putem specijalne pozivnice prvu fazu završio sa četiri pobede i jednim porazom, odmah iza Španije. 

U osmini finala Brazil je sa terena oduvao najvećeg rivala, Argentinu i tako potvrdio reči mnogih - da je ovaj sastav zreo za medalju. 

Za zemlju u kojoj je fudbal svetinja, uzvišeni sport i gde ljudi prosto žive fudbal, ne igraju ga, to je više nego fantastična vest. A, ništa od toga verovatno se ne bi desilo brazilskog reprezentaciji da nije bilo jednog čoveka. Trenera koji je napravio revoluciju u sistemu države gotovo potpuno nezainteresovane za igru pod obručima. Uz to, taj gospodin je Argentinac! Da, u pitanju je Ruben Manjano - tvorac jedne od najvećih generacija argentinske reprezentativne košarke, koji sada sa Brazilom ima priliku da napravi čudo i veliki ljubitelj stare jugoslovenske škole. 

Oni koji su poslednjih godina, pratili brazilski nacionalni tim (verujemo da ih nema mnogo), mogu da primete nekoliko vrlo bitnih razlika u odnosu na igru pod vođstvom 59-godišnjeg trenerskog asa. Selekcija koja uz SAD nikada nije propustila nijedno Svetsko prvenstvo sada ima vrhunski napad, koji puca iz svih oružja, posebno za tri poena i stamenu, čvrstu odbranu kroz koju ne može da prođe bilo ko.

Statistički gledano, to izgleda ovako - Brazil ima prosek od 83,2 postignuta poena po meču, što je treći najbolji rezultat na turniru (odmah iza SAD-a i Španije), odbrana dopušta svega 66,3 koša u proseku, što je zaista više nego odlična brojka. Uz 39 ubačenih trojki iz 103 pokušaja ovaj tim se nalazi na osmoj poziciji najpreciznijih na prvenstvu. 

Sve su to gotovo impresivne brojke, koje su pre samo nekoliko godina za ovu selekciju bile skoro pa nerealne. Međutim, uporni Manjano uspeo je da implementira svoj stil i u brazilskom narodu probudi želju da sve više gleda košarku, razvija ovaj sport i dovede je na neke malo bolje mesto. Liga koja ima svega 17 profesionalnih klubova (sve ostale, niže lige i klubovi su amaterski) iznedrila je nekoliko reprezentativaca, među kojima su Barbosa, Mačado, Markinjos... A tu je i Nikolas Laprovitola, argentinski košarkaš koji je bio učesnik ovogodišnjeg Mundobasketa. 

Koliki je zapravo uticaj Rubena Manjana, koji je nekada prejakoj Argentini, predvođenoj Đinobilijem, Skolom, Obertom, Delfinom, Priđonijem (...) 2002. godine doneo svetsko zlato (šampion je, naravno, bila Jugoslavija), olimpijsko zlato dve godine kasnije, potom zlato (2001) i srebro (2003) na Prvenstvu Amerike, te na kraju i Brazilu srebro pre tri godine u istom takmičenju, možda je najbolje objasnio brazilski sportski komentator Alberto Bial.
"Manjano je u reprezentaciju uneo niz novina, koje su klubovi u šampionatu Brazilu počeli da koriste. Brazilska košarka je bila u ogromnom haos, sve do pojave Manjana. On je promenio način razmišljanja kod ljudi, stil igre, a to su treneri širom zemlje usvojili i započeli pravu revoluciju", objašnjava Bial.

Uz konstataciju da je, upravo zahvaljujući Manjanu, argentinska košarka postala jako slična španskoj, Bial smatra da bi Brazil mogao višestruko da profitira na raču prekaljenog stratega. Kako na reprezentativnom, tako i na klupskom nivou.
"Argentini je u amanet ostavio predivnu košarku, koju svi vole. U Brazilu je naučio ljude da razmišljaju dok igraju, da više pažnje posvete odbrani, a napadu dao više opcija i bolju strukturu. Kad god otputujem u Španiju, shvatim da je argentinska košarka zapravo neverovatno slična, a da je sve to poteklo od stare jugoslovenske škole. Time je Brazil konačno zaigrao ozbiljnu košarku", dodaje Bial.

Iako svi smatraju da se igra brazilskog tima vrti oko trojice centara (Nene, Varežao, Spliter), te Barbose i Uertasa, Manjano je stvorio dvojicu igrača od kojih se sada svi plaše. To su Raulzinjo Neto, koji je izrešetao Argentinu u osmini finala (21 poen) i Markinjos Vijera, čovek kojeg svi dobro pamte po odličnoj igri u meču sa Srbijom.
"Kada je došao na čelo reprezentacije, Manjano nije mogao da skupi 12 normalnih igrača, koji bi nacionalnom timu dali ono što pružaju u klubovima tokom sezone. Ali, Manjano je genije! On je neverovatan taktičar, koji je napravio roster od 12 izvrsnih igrača. Iz svakog izvlači maksimum, a protivnici moraju da obrate pažnju na svakog pojedinačno, ne samo ne jednog, dvojicu ili trojicu", zaključuje Bial.

Međutim, sve to danas se briše. Jer, na megdan stižu naoštreni Orlovi, spremni za slatku osvetu. Danas bi Saletovi puleni, potomci stare jugoslovenske škole, mogli da naprave čudo i vrate nadu, osmeh i zadovoljstvo svim košarkaškim zaljubljenicima u Srbiji, a od toga ih deli 40 paklenih minuta. 

Momci, vreme je!

(FOTO: Fiba.com)