Uveo Slogu na Jadran, pa otišao u najbolji tim na svetu: Dva minuta na basketu kao 35 u košarci

Košarkaška bajka kraljevačke Sloge uobličena je povratkom u superligaško društvo posle deceniju i po, gde je Vojvodina ipak u dva meča bila bolja i otišla u polufinale prve faze razigravanja. U gradu na Ibru ne žale previše, jer su uz ulazak u društvo najboljih srpskih klubova dobili mogućnost da se naredne jeseni takmiče u ABA 2 ligi i izađu u region gde nisu bili još od vremena Jugoslavije.

Možda bi se Kraljevčani još bolje pokazali u duelima sa Vojvodinom da su na raspolaganju imali i ponajboljeg igrača Nemanju Baraća, ali je sudbina za njega imala drugačije planove. Umesto da zaigra Superligu sa Slogom, Barać je posle završene Košarkaške lige Srbije podvukao crtu, okačio patike o klin i okrenuo potpuno novi list u životu i karijeri kako bi se posvetio basketu 3x3. I to ne bilo gde, već u najboljem timu na svetu - Ubu!

Srbija u godinama ekstremne popularizacije ovog olimpijskog sporta štanca neke od najboljih basketaša na svetu - Dušan Domović Bulut dugo nije imao alternativu, a zatim Dejan Majstorović, Mihailo Vasić, Marko Branković, Stefan Kojić, Maksim Kovačević, Nebojša Kilijan, Stefan Stojačić, Miloš Milovanović, Bogdan Dragović, Danilo Mijatović, Dragan Bjelica, Nikola Vuković, Lazar Rašić, Marko Milaković... Sve su to igrači među 100 najboljih na aktuelnoj Fibinoj listi, Spisak je još i duži kada se proširi pretraga, a svoje mesto pod suncem sada traži i Nemanja Barać koji je prošao dug i trnovit put da bi se našao na sadašnjem mestu... I ma koliko teško bilo, priznaje da prihvata sve što se desilo i ne žali ni za čim.

“Imao sam u Češkoj potpisan ugovor, ali desetak-petnaestak dana pre nego što je trebalo da se vratim tamo ćerkica mi se razbolela, doktori su nas malo i naplašili...“, otvoreno će Barać na početku razgovora za Mozzart Sport, pa nastavlja:

“Doduše, mene je poslednjih godina, tačnije otkako sam dobio dete, vuklo to da želim više vremena da provodim uz porodicu, da se posvetim njima. Kada se ona razbolela, odlučio sam da javim treneru da neću da se vraćam, kako bi pronašao drugog igrača na vreme“.

Kako je došlo do prelaska u kraljevačku Slogu?

“Tamo imam jednog od najboljih drugova (Stefan Matović pr. au), pitao sam ga da li u timu ima mesta, jer sam želeo da se družimo i provodimo više vremena zajedno. Moja supruga je iz Kruševca što je blizu i odlučio sam da pređem u Slogu koja u tom momentu nije imala ambiciju da juri neke preterane rezultate“.

A, opet, napravili ste možda i najveći rezultat u novijoj istoriji kluba...

“Tako je. Došao je Marko (Dimitrijević), okupio oko sebe dobru ekipu, rekao bih čak i slučajno. Sve su se kockice poklopile da možemo da napravimo dobar rezultat, što smo na kraju i uradili“.

Gde si se ti video u svemu tome?

“Odmah sam rekao treneru da mene statistika ne interesuje i da samo želim da pomognem, na svaki mogući način“.

Sloga je napravila istorijski podvig, kod tebe ipak nije postojala želja da ostaneš i igraš?

“Iskreno, malo sam se zasitio košarke. Možda grubo zvuči sa sportskog aspekta, ali je tako. Put kojim sam išao kroz karijeru bio je malo teži. Svašta sam prošao, išao tamo i ovamo. Da ne bude shvaćeno pogrešno, sve sam zaslužio, dobro i loše. Zadovoljan sam karijericom koju sam zaslužio. A, što se tiče ABA 2 lige, ne znam šta bih ti rekao... I da je ABA liga u pitanju. Nije mi novac prioritet, a otkako sam dobio ćerku tek su mi se promenila razmišljanja i želje. Nisam više za neko odlaženje van zemlje i pogotovo da budem dugo bez porodice“.

POTROŠNJA NA 3X3 U DVA MINUTA KAO POSLE 35 U KOŠARCI

Nemanjin profil na sajtu FIBA

Posle svega si rešio da promeniš ne ekipu, nego sport?

“Meni nije bila ideja da odem u penziju posle ove sezone, ali mi je s vremena na vremena prolazila ta misao, da bih možda mogao da stavim tačku. I onda se dogodio poziv koji je promenio sve. Počelo je tako što me je Strahinja Stojačić, sa kojim sam igrao u niškom Konstantinu, pozvao i pitao da li bih želeo da dođem u Ub. Rekao mi je iskreno šta je i kako je, kakva je situacija što je meni odmah izgledalo super. Ostao bih u Srbiji, promenio bih sport, išao bih kod druga kojeg takođe odlično poznajem. Bila je to ponuda koju nisam mogao da odbijem, plus su i tamo super ljudi“.

A, kako su oni uopšte došli do tvog imena?

“Koliko sam čuo, dobili su samo lepe povratne informacije od ljudi kod kojih su se raspitivali za mene, zvali su dosta njih. Niko ništa loše nije imao da kaže. Možda će opet neko reći da nije sportski, ali meni je uvek prvo važno kakav je neko čovek, pa sve ostalo. Opet, košarku sam kroz karijeru igrao grublje, pa se uklapam u koncept basketa 3x3 i igrača koji se traže“.

Rekao si da ti novac nije važan, ali možeš li da nam kažeš koliko se razlikuju primanja košarkaša iz KLS ranga i basketaša?

“Pazi, ne mogu da pričam kako je na drugim mestima, osim u Slogi. Tu sam bio jedan od plaćenijih. Sada su se kockice tako složile tako da me zove Strahinja u najbolji tim na svetu. Iskreno mislim da ostali naši timovi u Srbiji nemaju takve uslove kao Ub. Eventualno jedan ili dva tima. Što se tiče konkretno moje situacije u Slogi i sada, dosta je velika razlika u novcu. Ali, to mi zaista nije bio razlog što sam napravio promenu. Jednostavno sam osetio da mi je potrebno nešto novo, a eto, ostaću u sportu na malo drugačiji način, a opet sam kod kuće, čak i više nego što bih bio nego da sam u inostranstvu“.

Ub je tim sa velikim ambicijama, za koji igraju najbolji basket igrači i naši reprezentativci, nosi etiketu najboljeg na svetu... Koliko ti znači ovakva promena?

“O ambicijama je izlišno pričati, jer na svakom turniru se ide na trofej. Verovatno ću malo da ih kočim na početku, bar prvih mesec dana dok malo ne uđem u štos, ali nadam se da će to sve doći na svoje, pogotovo jer je duga sezona. Znači mi naravno mnogo što sam došao tu gde sam sad, valjda se tako isplaćuje polako sav trud i rad kroz karijeru“.

Koga si zamenio u sastavu?

“Stigao sam umesto (Miroslava) Pašajlića. On pretpostavljam juri dalje karijeru u košarci, mada ne mogu ništa da tvrdim jer ga ne poznajem. Mene su pozvali jer su evidentno videli nešto što može da im pomogne. Uz Strahinju tu su još Dejan Majstorović, Marko Branković i ja. Došao je jedan momak iz Kine, trebalo bi još jedan, mada nisam fokusiran na to već gledam kako da se što brže uklopim u nove uslove, da upijem što više informacija, dosta je novih situacija na terenu koje treba da naučim“.

SVI SMO IGRALI BASKET SA DRUŠTVOM, OVO JE SASVIM DRUGAČIJE

Nemanja Barać (©FIBA 3x3)

Ako izuzmemo osnovne razlike između košarke i basketa, šta je to čemu moraš najviše da se prilagođavaš sada kada si promenio profesiju?

“Svi smo igrali basket i na rekreativnom nivou to je obično varijanta: 'Evo ti lopta, igramo jedan na jedan, pa šta bude'. Ako ti neko pomogne – super, ko da koš taj je bolji. Ovde je ipak sve mnogo ozbiljnije. Dosta taktike, detalja, pod kojim uglom se udaraju blokade, kako se otvaraš, preuzimanja su drugačija nego u košarci. Čoveka ne smeš da pustiš da diše, u košarci je to odbrana na dužinu ruke, ovde toga nema. Skoro sve vreme si u presingu“, priča nam Barać i dodaje:

“To je nivo potrošnje koji je za dva minuta u basketu nešto što sam lično osetio u 35. minutu košarkaške utakmice. Zato često moraš da tražiš izmenu i skoro pa su 'leteće' izmene. Baš je naporno. Ima dosta stvari, a evo sada kad igram za Ub osećam se kao da sam pao sa kruške. Ali, polako ulazim u sve to, imam dobru povratnu informaciju od njih i verujem da će sve da bude super“.

Pošto je razgovor obavljen pre puta, ekipa Uba se u ovom trenutku nalazi na turniru u japanskom gradu Ucunomija, pa smo sagovornika pitali kakva saznanja ima o onom što ga čeka tamo...

“Koliko znam tamo dolaze najbolje ekipe na svetu, većina od prvih deset ekipa. Videću kako ću se tu snaći. Ne bih voleo da se zbog mene ne uradi ništa na turniru, ali momci su mi odmah rekli da ne brinem jer je duga sezona i biće turnira. Ovo nije najjači turnir, biće i jačih. Videćemo, nadamo se najboljem“.

Hajde da se vratimo još malo na vreme provedeno u Slogi. Trener Dimitrijević nam je u najavnoj konferenciji za novinare pred sam početak Superlige rekao da je najveća razlika između ove i ekipa od pre nekoliko godina u tome što ima više lokalaca, odnosno igrača iz Kraljeva. Konkretno, od jednog prošle godine, do sedam-osam sada. Sigurno ti je neko od igrača koji su ostali pričao i uporedio sadašnju i prošlogodišnju situaciju u timu?

“Ima dosta u treneru pre svega. Marko je došao sa maksimalno profesionalnim stavom, takav je čovek i trener. Svaku utakmicu ide na pobedu i skauting se radi do najsitnijih detalja. Organizacija treninga je bila na nivou, na većem sigurno nego prethodnih sezona. Kao što sam rekao, mislim da su se slučajno poklopile energija, hemija i motivacija među igračima“, sumira utiske 32-godišnji basketaš i otkriva:

“Imali smo situaciju da nam kasnile tri plate, mi smo odlučili da ćutimo i dogovorili da igramo dalje, a od ljudi iz uprave nam je dato obećanje da će novac biti isplaćen za tri meseca od tog sastanka. Mi smo se svi pogledali u oči, zapitali možemo li toliko da izdržimo, kada smo shvatili da možemo rekli smo da ćemo ćutati ta tri meseca, raditi i igrati dalje. Trenirali smo jako, naporno, uz dobru hemiju u timu došli su rezultati. Na terenu i van njega svi smo se dobro razumeli. Nijednog trenutka nije bilo 'ja' među momcima, nego samo 'mi' što je bilo mnogo važno“.

Poznato je da kraljevačka publika voli sport i košarku posebno, kakvu ste “komunikaciju“ imali sa njima?

“Odličnu, pa još onakva hala, lep grad... Kraljevo stvarno zaslužuje rezultat koji smo napravili i publika koja je dolazila uvek je punila bar jednu celu tribinu. Bilo je lepo igrati pred punim tribinama, atmosfera je bila dobra, a kako su rezultati dolazili bilo je i bolje. Ljudi na ulici su nas prepoznavali, pa bi prilazili da pričaju sa nama, dosta su nas podržavali“.

MOGAO SAM DA OSTAVIM KOŠARKU MNOGO RANIJE, BILO JE TEŠKO

Nemanja Barać u dresu Konstantina (©MN Press)

Postoji priča da si košarku želeo da ostaviš i mnogo pre ove godine zbog nekih ličnih razočaranja i toga što nisi uspevao da pronađeš adekvatan angažman sve do odlaska u Konstantin 2013. godine. Kada stvari sagledaš sa ove distance, da li ti je drago što si ipak odlučio da nastaviš dalje?

“Jeste, iskreno jeste. Period u Konstantinu mi je vratio energiju koju sam osećao kada sam počinjao da igram košarku. Tamo je bila strašna ekipa, strašni momci, odlična hemija... Dobra košarka, odličan trener, što mi je vratilo elan za košarkom. Proveo sam tamo dve godine i bilo mi je jako lepo. Pre toga se nisam nalazio i snalazio“.

Šta se dešavalo pre selidbe u Niš?

“Bio sam u Sloveniji (Rogaška pr. au). Igrao sam loše, da budem iskren, mada me ni trener nije poštovao, dosta me je vrteo... S obzirom na moje igre možda je sa pravom to radio, s tim da i dalje mislim da to nije bilo ljudski s njegove strane. Sve se bilo skupilo, bilo je loše. Bio sam na raznim probama, da bi posle kratkog vremena shvatio da to nije to, igrao sam kao mlađi za neki sitan novac za koji su čak znali da mi kažu kako nema... Da nisam otišao u Niš, nego negde drugo, ko zna šta bi bilo i verovatno bih završio karijeru“.

U tim momentima, kada si razmišljao da ostaviš košarku, da li ti je prolazilo kroz glavu – šta dalje?

“Nisam imao nikakav plan, ali je ideja bila da radim bilo šta i da me nije sramota. Naravno, sve što je legalno i normalno sam želeo da radim, naučio bih nešto novo i snašao bih se. Bilo šta da je bilo, ne bi me bilo sramota, radio bih pošteno. Nisam razmišljao da kao košarkaš ne mogu, na primer, da radim u magacinu. Ma kakvi. To mi nije padalo na pamet. Da sam batalio, kopao bih rukama i nogama kako bih našao nešto u čemu bih se snašao i u čemu bih, nadam se, uživao. Košarka je takva da ti zatvori prozor neke realnosti. Dok sam bio košarkaš bio sam 100 odsto koncentrisan samo na to i nisam razmišljao ni o čemu drugom, što je možda bila greška. Ali, bar sam igrao dobro. Sada postoje dve strane. Lično gledam da sam kroz karijeru bio dobar i pošten prema ljudima, kroz igre sam pokazao da sam solidan košarkaš, što me je dovelo do Uba“.

-------------------------------

Sve utakmice Primeire možete da gledate uživo na portalu mozzartbet.com. Dovoljno je samo da budete registrovani, a registracija je besplatna.

---------------------------------

Da li je tvoja košarkaška karijera sada završena?

“Sada mogu da kažem da više neću igrati košarku. Zadovoljan sam što sam i sa nekim, smešnim parama u odnosu na najozbiljnije košarkaše uspeo nešto da uradim i pomognem svojoj porodici. Sve je u redu i sve je zasluženo, dobro i loše“.

Kada se Kup završi i svetla pogase, ostaje “Švindlerska niška košarka“

Konstantin danas više nije ni drugoligaš, ispao je u Srpsku ligu. Kako gledaš na ovakav sunovrat Konstantina i grada?

“Da ne kažem sramota, reći ću – šteta. Šteta da takav grad, koji ima svog trenera Marka Cvetkovića, nekada ozbiljnog košarkaša, danas odličnog stručnjaka, nema klub u višem rangu. Za njega je šteta što nikako da mu se sklope kockice bolje. Momci sa kojima sam igrao tada mogli bi komotno da igraju KLS i prave rezultat. Ali, tu bi grad morao više da pomogne i tu je najveći problem. Ljudi vole sport, košarku... Ali, očekivano je, jer i u vreme kada sam bio tamo organizacija je bila maksimalno neozbiljna, a držalo nas je samo druženje igrača i trenera. Šteta“.

Istina...