Valensija i Barsa u borbi za trofej, a onda u modu za preživljavanje
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | čet. 18.06.26. | 11:15
Finalisti ACB lige pretrpeće brojne promene u igračkom kadru tokom leta
Kada se spusti zavesa na regularni deo sezone i prođu kroz sito i rešeto plej-ofa, u finalu španske ACB lige ostaju samo oni koji su naučili da prežive. Ovogodišnje finale donosi nam okršaj Barselone i Valensije – dve ekipe koje iza sebe imaju potpuno različite sezone, ali koje deli neverovatno slična sudbina. Dok se jedni bore da spasu sezonu punu turbulencija, drugi žele da krunišu istorijsku godinu. Ipak, i jedne i druge već od narednog leta čeka potpuni remont.
Pre nego što se okrenu budućnosti, pred njima je borba za najprestižniji domaći trofej u Evropi. A put do ovde bio je sve, samo ne dosadan.
Izabrane vesti
Malo ko je mogao da predvidi da će Barselona sa ovoliko ožiljaka dočekati borbu za titulu. Sezona je počela pod komandom Đoana Penjaroje, ali su loši rezultati brzo doveli do rastanka. Penjaroja je svoju sreću (i novi angažman) pronašao u beogradskom Partizanu, a u Kataloniju se vratio čovek u kojeg svi veruju – legendarni Ćavi Paskval.
Povratak trenera koji je Barseloni svojevremeno doneo titulu prvaka Evrope inicijalno je podigao ekipu. U jednom momentu, Barsa je igrala sjajnu košarku i držala sam vrh tabele Evrolige. Međutim, kako je vreme odmicalo, maske su počele da padaju. Isplivali su ozbiljni nedostaci u rosteru, a igra se svela na jedno ime – Kevina Pantera. Kada je Panter imao svoj dan, Barselona je izgledala jako; kada bi njega zaustavili, ekipa je delovala bezidejno.
Krah u Evroligi, gde Katalonci nisu uspeli da se domognu čak ni plej-ofa, bio je ogroman udarac. Ipak, domaće prvenstvo je bilo druga priča. Tamo gde je taktika zakazivala, presudio je suv suvrcati individualni kvalitet. Barselona je pronalazila načine da pobeđuje i na čist mišić obezbedila mesto u finalu. Ali, ovo finale je ujedno i labudova pesma ovog tima. Već je izvesno da Ćavi Paskval odlazi na leto, sa spakovanim koferima za bogati projekat u Dubaiju. Igrački kadar čeka egzodus, a jedina konstanta oko koje će se graditi novi tim jeste upravo Panter.
Sa druge strane terena stajaće ekipa koja je pobrala simpatije kompletne košarkaške Evrope. Valensija je bez ikakve sumnje najprijatnije iznenađenje sezone. Njihov evroligaški ples bio je čaroban – stigli su do samog Fajnal-fora u Atini, gde su pokazali da pripadaju elitnom društvu, iako do samog trona nisu mogli.
Ipak, ono što su propustili u Evropi, izabranici Pedra Martineza žele da naplate u domovini. Valensija igra brzu, modernu i izuzetno borbenu košarku. Problem? Pobedititi Barselonu četiri puta u seriji je planina na koju se retko ko popne bez ozbiljnih žrtava.
Ono što dodatno motiviše ekipu iz Valensije jeste činjenica da je i njihova sudbina privremena. Za razliku od Barse, Valensija bar zna da joj kormilar ostaje – Pedro Martinez će i sledeće sezone sedeti na klupi. Međutim, igrački kadar će pretrpeti tektonske promene. Najbolji igrač i motor ekipe, fenomenalni Žan Montero, već je jednom nogom u Pireju gde će pojačati Olimpijakos. Njegov odlazak biće samo prvi u nizu, jer su sjajne igre Valensijinih momaka privukle pažnju finansijski moćnijih klubova. Za ovu generaciju Narandžastih, ovo finale je jedinstvena prilika da se upišu u besmrtnost pre nego što se tim raspadne.
Kada se podvuče crta, dobijamo finale prepuno motiva, ali i skrivenih tenzija.
Ipak, sada nas najviše zanima finalna serija koja počinje večeras od 20 časova. Prva utakmica igra se u Valensiji.