Vanja gost kod Monekea: Posle bronze smo pili ceo dan, bilo je ludo; Prvi boravak u Partizanu jako težak

Ljubitelji evropske košarke i posebno Evrolige znaju da je podkast Čime Monekea jedan od najzanimljivijih ne samo zbog koncepta, već i zbog onoga što se govori.

U najnovijoj epizodi njegove emisije gost je bio kapiten Partizan Mozzart Beta Vanja Marinković. Njih dvojica zajedno su prečešljali detalje o Vanjinim košarkaškim počecima, prvom boravku u Humskoj, boravku u Španiji, reprezentaciji Srbije, povratku među crno-bele, a bilo je na kraju i zanimljivih odgovora na Monekeova 'anketna' pitanja.

Krenimo redom... Kako je sve krenulo sa Partizanom, da li si tada znao koliko je rivalstvo sa Crvenom zvezdom?

"Naravno. Kada živiš u Beogradu ili bilo gde u Srbiji, moraš da znaš o rivalstvu večitih. Ugovor sa Partizanom je moj prvi profesionalni u karijeri. Počeo sam od mlađih kategorija i onda napredovao dok nisam potpisao ugovor sa 17 godina. Oduvek sam sanjao da želim da igram košarku na visokom nivou, ali nisam znao da ću igrati Evroligu šest godina zaredom, da ću osvojiti sa reprezentacijom dve medalje na velikim takmičenjima..."

Kako bi opisao svojih prvih šest godina u Partizanu?

"Jako teško je bilo", počinje Marinković i dodaje:

"Promenili smo osam trenera, dva-tri predsednika kluba. Bio je to najteži period u istoriji kluba i bio sam deo toga. To iskustvo me je promenilo. Kada sve to prođeš, a ti si najmlađi u timu i svi očekuju od tebe da budeš novi Bogdan (Bogdanović) koji je otišao 2014. godine, a ja onda morao da popunim njegove patike... Svi su hteli da budem kao Bogdan. I bilo je baš teško, jer živiš u zemlji košarke i svi imaju visoka očekivanja od tebe. Kažem, bilo je teško, ali me je celo iskustvo pripremilo za sve što je kasnije došlo".

Sledeći klub bila ti je Valensija.

"Da, bio sam mlad. Bilo mi je teško, ali zanimljivo. Otišao sam u evroligaški klub. Onda je kovid došao i sve poremetio. Dva meseca nisam mogao da izađem napolje, a klinac. To je bilo užasno. Onda je došla druga godina u klubu, povredio sam rame, morao na operaciju, nisam trenirao mesecima... Iako sam se vratio ranije, oni su mi rekli da je sve okej, ali da me ne žele u timu. Prihvatio sam to, trenirao sam, završio mi se ugovor i otišao".

Odatle si otišao u Baskoniju.

"Tu me vežu samo lepe uspomene. Prva godina je bila teška, ali je kasnije bilo sve super. I tu smo promenili dosta trenera, dva puta Ivanović, Spahija, Penjaroja... Baskonija je bila super za mene. Bilo je dobrih i loših perioda, ali generalno mi je za tri godine bilo jako lepo. Imam samo ljubav za klub i navijače".

Sada si nazad u Partizanu, ponovo si kapiten.

"Izuzetno je to što sam se vratio. Deset godina je prošlo od momenta kada sam prvi put bio kapiten. Kada gledam sa ove distance, to je bilo jako ludo. Zamisli mene sa 17 godina koji priča nešto igraču od 32... Ma, ludo. Inače, srećan sam što sam se vratio, što sam ponovo kapiten, što radim za najboljeg trenera, što je ekipa sjajna, svi su momci odlični".

Kakve su ti želje za ovu sezonu i naredne godine?

"Za ovu plej-of (Evrolige). Onda se nadam i nečem većem. Naravno, želimo da osvojimo ABA ligu. Voleo bih da osvojimo evropsko zlato naredne godine, to bi bilo sjajno. Osvojio sam već srebro i bronzu, sad još zlato i mogu da završim reprezentativnu karijeru".

Kad smo već kod reprezentacije, igraš sa najboljim košarkašem na svetu. Šta Nikolu Jokića čini posebnim?

"Njegov talenat, jedinstven je. Gde god da igra, to je neverovatno, sve čini boljim svojom pojavom na terenu. Veliki radnik, sjajan momak, skroman, niko nikada ne bi rekao za njega da je trostruki MVP, NBA šampion, da ima toliku inteligenciju. Sve ono što radi je neverovatno".

Mnogo sam vas pratio van terena, šta ste sve radili... Odmah da pitam, koliko ste bili pijani posle utakmice za bronzu?

"(Smeh). Gledaj, moram da ti ispričam... Igrali smo utakmicu sa Nemačkom u 11 ujutru i onda je ceremonija bila kasno uveče. Između toga nije bilo nikakvog programa, nije nam bilo jasno zašto nismo igrali u 18 časova. Ali igrali smo, pobedili, osvojili bronzu i onda smo se svi pitali šta ćemo da radimo? Da se pakujemo, da idemo u halu da gledamo finale? Ma, dajte (smeh). Bile su nam tu porodice, svi smo se skupili. Moja supruga je bila u organizaciji tog događaja. Ne znam kako su našli našeg pevača tu blizu našeg kvarta, nije mi jasno. I onda smo pili od, recimo, 14 časova do uveče. I to pili non-stop. Na ceremoniji smo svi umalo popadali. Bilo je tu mnogo likova, Toni Parker, Tjeri Anri, glumci, pevači... Ludo je bilo skroz".

Kako bi opisao vezu koju imate u reprezentaciji?

"Kao da smo porodica. I to iskreno kažem. Tri leta smo proveli zajedno, stalno smo na vezi, čujemo se redovno. To je jedan od razloga zašto igramo tako dobro. Naravno, imamo Joku, Bogdana, Milutinova... Svi smo super međusobno, svi se volimo, to je takođe jedan od razloga što smo se povezali toliko".

Kako si počeo da igraš košarku?

"Imao sam recimo šest godina kada je sve počelo za mene. Košarka je u Srbiji veliki sport, svi znaju da je Srbija košarkaška zemlja. Igrao sam jednog dana košarku sa drugarima ispred zgrade dok je moj brat, koji je trenirao ali ništa ozbiljno, bio taj koji je uticao na mene. Poželeo sam i ja da treniram sa njim, ne samo da igram tri na tri, nego da odem u neku ekipu. Moj brat je bio moj najveći uticaj".

Da li je bilo i drugih uticaja na tvoj košarkaški put?

"Naravno. Bila je to 2003. godina, gledao sam Bodirogu, Đorđevića i sve naše reprezentativce koji su osvojili sve. Gledao sam ih stalno, kada si mali onda želiš da budeš kao oni".

Niko iz NBA lige, to nije bio san?

"Ne, jer NBA se nije prenosio toliko u to vreme, pa nisam ni znao šta je NBA. Samo to da su Peđa Stojaković i Vlade Divac tamo. Gledaj, bio sam mali i čak kada su se utakmice prenosile, bilo je kasno za mene da ih gledam".

Za kraj, nekoliko pitalica... Da li bi pre bio slep ili gluv?

"Gluv".

Da li bi pre izgubio jednu šaku ili stopalo?

"Šaku".

Da li bi pre voleo da dobijaš 100.000 dolara godišnje neto ili odjednom dva miliona?

"Definitivno 100.000 dolara svake godine".

Majkl Džordan ili Lebron Džejms?

"Majkl Džordan".

Rakija ili sarma?

"Rakija ide uz sve, ali ovo su dve različite stvari, ne mogu da se porede. Ali ako moram da kažem onda sarma. Jesi je ti probao", pitao je Vanja, na šta je Moneke uzvratio:

"Naravno da jesam, nisi gledao video snimak".

Plaža ili planina?

"Plaža".

Za kraj - da li bi radije osvojio Evroligu sa Partizanom i bio MVP ili osvojio olimpijsku medalju sa Srbijom i bio MVP?

"Nema šanse da budem MVP na Igrama pored Jokića (smeh). Biram Evroligu, već imam medalju sa Igara", uz osmeh završava Vanja.