Vanja se vratio kući: Baskonija htela da ostanem, poziv Partizana i Željka se ne odbija

"Jednom, zauvek, Partizanovo dete..."

Tim se rečima Vanja Marinković 2019. godine oprostio od Partizana. U međuvremenu je Partizanovo dete poraslo, sada se u svoj klub vraća kao čovek u zenitu karijere, spreman da vrati crno-bele na stazu uspeha i povede ga ka novim visinama.

Ima simbolike u tome što je baš nekadašnji kapiten Parnog valjka prvi zvanični potpis kluba. U momentu kada se govori o odlasku Kevina Pantera u Barselonu, Partizan Mozzart Betu je i te kako potreban neko ko svojim karakterom, iskustvom i pre svega emocijom bude taj ko će da usmeri tim ka novim pobedama.

I, nema dileme, Vanja je spreman za tako nešto.

"Osećaj je dobar, uzbuđen sam dosta jer se vraćam u svoj matični klub, klub koji igra Evroligu i stao je na noge posle mog odlaska, ali bitno je da se digao. Srećan sam što ću ponovo igrati za najtrofejniji klub na ovim prostorima, kao i za najtrofejnijeg trenera u Evropi", počinje Marinković razgovor za Mozzart Sport.

Verovatno i nije bilo mnogo razmišljanja, kada si znao da te zovu tvoj klub i Željko Obradović?

"Tako je. Bila je neka priča i prošle godine, ali tada sam bio pod ugovorom. Sada je to bilo mnogo lakše, obostrana želja je bila jaka. Nije bilo ništa teško da se dogovorimo, bili su samo neki detalji u ugovoru, najbitnije od svega što su obe strane imale veliki motiv da se saradnja obnovi".

Vladimir Lučić je svojevremeno za Mozzart Sport govorio o tome koliko je situacija u Partizanu nekada bila drugačija i da se po pravilu išlo u inostranstvo da bi se zaradio novac. Partizan se dosta promenio od vremena kada si ti bio tu, kada si odlazio... Kako tebi deluje iz ovog ugla?

"Potpuno druga priča nego što je bila u vreme kada sam prvi put bio tu. Kao da dolazim u dva različita kluba. Meni je mnogo drago i bitno što Partizan igra Evroligu, što se Željko vratio u klub. Sve to diže nivo organizacije na dosta viši nivo. Partizan ima ogroman respekt u Evropi, nikome nije prijatno da igra protiv ovog kluba i pred 20.000 gledalaca. Svi znaju da je Partizan sinonim za borbu, da je to klub sa velikom istorijom. Sada je to još i izraženije zbog Željka".

ZNAM GDE SAM DOŠAO, KOJI DRES I GRB NOSIM

Mlađan Šilobad i Vanja Marinković (©MN Press)

Da li si možda već pričao sa trenerom oko toga kakvu ti je ulogu namenio i gde ti vidiš sebe u ovom Partizanu?

"Nismo, iskreno. Sve se brzo izdešavalo, znam da je sada fokus u klubu na transfere, ko dolazi, ko odlazi, ko ostaje ili ne... To je sve aktuelno i vruće. Zato i ne bih da se nešto guram. Nije mi to sada ni važno, bitno mi je da sam došao, da sam se vratio u Partizan i imam ogromnu želju da dam sve od sebe. Znam gde sam došao, klub, dres i grb... Što se mene tiče, daću 100 odsto sebe, a ne sumnjam da će Željko svojim znanjem i iskustvom da složi stvari na svoje", nema dilemu osvajač svetskog srebra u Manili i podseća:

"Partizan pokušava da napravi što konkurentniji tim za sledeću sezonu, a kada se to bude desilo, verujem da ćemo Željko i ja, kao i sa svim drugim igračima, sesti i pričati o svemu. Igrao sam za Duleta Vujoševića, Duška Ivanovića, Andreu Trinkijerija... Imao sam različite trenere i smatram da sam jako prilagodljiv za sve što trener zahteva od mene i na mojoj poziciji".

S obzirom da Partizanovo interesovanje za tebe traje duže vreme, sigurno su ti ljudi pisali, da su ti slali poruke da se vratiš kući?

"Ugasio sam sve društvene mreže pre dosta godina, verujem da bi bilo tako da ih imam. Čak i ovako me je pitalo dosta njih da li se vraćam. Ipak, iz poštovanja prema oba kluba nisam hteo ništa da govorim dok nije sve bilo zvanično. Sada, kada sam potpisao, mnogi su se javili da čestitaju. To uvek prija, jer su to iskrene poruke ljudi koji vole Partizan i mene. Da ti kažem, lakše mi je bez društvenih mreža, tako da oni koji imaju moj broj, jave se".

Koliko je odgovornost veća sada, kada se u Partizan vraćaš kao oformljen igrač, u zenitu karijere i posle statistički najbolje sezone u karijeri?

"Veća je, nema dileme. Bio sam u Partizanu dugo i kada sam bio klinac. Mada, ti kada si tu dve godine, posle te više niko i ne gleda kao klinca, iako si mlad igrač. Vraćam se sa dosta više iskustva, posle Partizana sam bio u dva kluba koji igraju Evroligu, faktički sam pet godina u takmičenju i dobio sam iskustvo koje mi je nedostajalo. Ne samo da sam to stekao kroz Evroligu, već i kroz reprezentaciju na dva velika takmičenja. Nadam se da i da ću sa Olimpijskih igara da donesem novo iskustvo. Što se mene tiče, potpuno je drugi osećaj, druga priča, drugačije se i osećam. Nisam više klinac koji ima 17 godina koji je možda bio i izgubljen u svemu, u pitanjima što je kapiten ili ne...", zastao je na trenutak Marinković, pa dodao:

"Vraćam se kao odrastao čovek, mada imam 27 godina i još mnogo toga ispred sebe. Jeste dosta vremena prošlo, mnogo toga se promenilo i desilo, promenio sam se i ja kao igrač i čovek. Značiće mi to što sam proveo pet godina u Evroligi u dva ozbiljna takmičenja, što sam nastupao sa Srbijom na dva velika turnira, nadam se da ću tome dodati još jedan uskoro... Sve je to iskustvo koje ti, hteo ili ne, stičeš i kao takav možeš više da pomogneš ekipi".

U Baskoniji si zatvorio veliko poglavlje posle tri godine, rastali se u najlepšim odnosima...

"Baskonija je za mene velika stvar. Došao sam u Baskoniju posle teške godine u Valensiji, gde nisam igrao nakon operacije ramena. Mogu da kažem da mi je i prva godina u Baskoniji bila teška, dosta igrača, turbulentna sezona za klub... Međutim, to je idealan klub za igrače koji žele neki mir. To je mali grad, 200.000 ljudi, svi su fokusirani na košarku, o tome razmišljaju. Takav klub ti ni ne ostavlja mogućnost da razmišljaš o nečemu drugom, osim o košarci. Bila je to za mene idealna sredina, da se resetujem. Svi ljudi u klubu, kao i saigrači ostaće mi u jako lepom sećanju, to su moji prijatelji, rastali smo se u vrlo dobrim odnosima".

Nije onda možda ni toliko lako doneti odluku da odeš...

"Oni su to znali otprilike tokom sezone, da ćemo najverovatnije završiti saradnju sa istekom ugovora iako su oni hteli da ostanem. Neizmerno sam im zahvalan na prilici koju su mi dali, kao i navijačima koji su me neizmerno voleli. Ipak, dobio sam poziv da se vratim kući, u svoj klub, kod najboljeg trenera, to se ne odbija. Ne mogu da kažem da je to bila prevaga, ali razmišljao sam o tome dugo. Znaš, kada si van svoje zemlje, gledaš šta se dešava kući, neko gleda Zvezdu, neko Partizan. Svi mi koji smo igrali u Srbiji redovno pratimo svoje klubove, za koji si igrao. To te onda i vraća nazad. Meni se, eto, pojavila prilika da se vratim, da igram Evroligu sa Partizanom, što mi je oduvek bila želja. Baskonija je lep deo mog života, čak i privatnog jer sam tamo proveo lepe tri godine, mnogo nam je značilo sve to tamo. Pogotovo što se košarke tiče, izabrao sam pravi put. Nemam nijednu lošu reč da kažem, utisci su samo pozitivni i mnogo mi je drago što sam bio deo tako velikog kluba u Španiji, sa tradicijom, peharima, kvalitetom..."

BIĆEMO SPREMNI DA SE BORIMO ZA MEDALJU U PARIZU

Vanja Marinković (©MN Press)

Osim novog poglavlja sa Partizanom, otvaraš i nove stranice u dresu Srbije. U ponedeljak se vas petorica okupilo i počelo nezvanični rad pred Olimpijske igre...

"Mi igrači smo u stalnom kontaktu, viđamo se po utakmicama ili se čujemo preko telefona. Isto i sa selektorom. To mi je druga kuća, reprezentacija je kao porodica. Sada se i tim malo ustalio, uvek je to manje-više slična grupa momaka. Atmosfera je zdrava, uvek je lepo da se igra za Srbiju, pogotovo kada se nešto uradi preko leta, kao što je to bilo prošle godine. Onda sa još većom euforijom čekaš naredno okupljanje".

Pripreme zvanično kreću narednog ponedeljka, deluje iz tvojih reči da ste svi spremni kao zapete puške da se posvetite velikom radu pred Lil i Pariz?

"Verujem da će biti ogromna energija kada se budemo okupili, da ćemo raditi kao i dosad. Kao ekipa i kao pojedinci verujem da ćemo predstaviti Srbiju u najboljem svetlu na najvećoj sportskoj sceni. Ako tu nešto uradimo, biće to kruna za sve nas koji nemamo medalju sa Olimpijskih igara. Iz ove generacije je imaju samo Bogdan i Joka. Zato bi bilo jako lepo kada bi se desilo još nešto tako lepo pored Manile".

I očekivanja nacije su velika, pogotovo posle Manile...

"Mi ne osećamo nikakav pritisak, niti ga imamo. Svi smo mirnih glava završili svoje sezone u klubovima i svi ćemo psihički mirno dočekati pripreme i Olimpijske igre. Uvek kada nešto uradiš, ljudi će očekivati da to ponoviš, ma koliko teško bilo. Ljude to raduje, a i nas. Otići ćemo na Igre spremni, nadam se da ćemo, u najmanju ruku, da ponovimo prošlogodišnji uspeh, a možda i nešto više. To više bi verovatno bio najveći uspeh svih nas. Biće mnogo teško doći u bitku za medalje, još teže do zlata, biće mnogo teško. Mislim da ćemo biti spremni za takav poduhvat. Svi dolazimo puni elana i sa velikom motivacijom da igramo za Srbiju", završava Vanja Marinković optimističnom porukom.