Vanjina anegdota sa Duškom Ivanovićem: Imaš dve nedelje da smršaš; Jokić već bolji i veći od Dankana

Vratio se letos u Partizan Mozzart Bet Vanja Marinković i ponovo poneo kapitensku traku, sa idejom da ovog puta napravi iskorak i povede crno-bele ka velikim rezultatima.

Iskusni krilni košarkaš je u periodu između dva mandata u Humskoj nastupao za Valensiju i Baskoniju gde je imao svojih uspona i padova, ali se isklesao kao igrač evroligaškog kalibra. Pamti Marinković vreme u Španiji, a svoje emocije i sećanja preneo je Edinu Avdiću tokom gostovanja u njegovom podkastu X&O.

Pored svega što je pričao, posebno zanimljiv je bio segment vezan za saradnju sa Duškom Ivanovićem. Počela je tako što se Marinković pred iskusnog stručnjaka pojavio sa viškom kilograma.
”Priznajem, došao sam kod Duška sa viškom kilograma, iako sam radio preko leta, ali sam došao sa nešto većom kilažom. Nije bitno koliko. Imao sam oko 107 ili 108 kilograma, a ja sam na oko 100. Došao u trening centar, dolazi i Duško, on nosi kačket, a meni već ide znoj niz kičmu. Rekoh mu ‘dobar dan’, a on meni odmah: ‘Imaš dve nedelje da smršaš’. Nema ni dobar dan, samo da imam dve nedelje da smršam, na 98-99 kilograma. I ja rekoh: ‘J***te’... Već sam razmišljao da nema šanse, da se pakujem i idem”, priča Vanja Marinković u podkastu X&O kod Edina Avdića.

Nije bilo druge, nego da odmh prione na posao.
”Smršao sam za deset dana, spustio sam se na 95 kilograma. Ono, vadili mi želudac... Treninzi su bili baš teški, te pripreme, to je bilo baš surovo. Jer je trening centar preko puta Buese u šumi i mi smo svaki dan kretali sa trčanjem, to mu je najjače. Prvo ide kondicioni koji drži ritam, 80% od starta, a pozadi idu dvojica na bicikli, jedan fizio i jedan pomoćni. I sad ja, prvi dan, nikad mi se to nije desilo, krećemo da trčimo i već razmišljam da nema šanse da izdržim, pakujem se i idem. Super sve, pare nisu ni bile neke. Ali već mi tu stoji (pokazuje da mu je duša u nosu). Imaš pola sata trčanja, pa teretana, radiš i zgibove, pa imaš ‘pet na nula’, pa šut, popodne ‘pet na pet’. Bilo je 2-2-1, pa slobodan dan. Baskonija ima čoveka, nutricionistu i onda sam svakako dobijao svoje. Nije mi se jelo, brokoli i karfiol, ali mi se nije ni jelo puno”.

Prisetio se Vanja jedne komične scene sa Ivanovićem iz tog perioda.
”Sećam se drugi-treći dan, doručak pred trening, nisam godinama doručkovao ujutru, samo kafu i to je to. Pita me Duško šta je sa mnom, a ja pijem kafu. Odgovorim mu: ‘M,  ništa Duško’, a on će meni: ‘Pa, tek smo počeli’ uz onaj njegov osmeh. I ja kažem: ‘Majko, šta radi ovaj čovek’. Brzo sam smršao, izgubio kilažu, ali je to njegov metod, mi smo posle bili spremni kao zveri. Ne može niko posle da te pretrči. Prve godine se nisam snašao sa njim, ali poslednja mi je baš legla... Došao sam tu, nisam igrao u Valensiji poslednja tri-četiri meseca, pa sam imao reprezentaciju, gde nisam igrao. Tu sam propustio dosta, pa sam imao treninge, išao na odmor. Potrefilo se da prve godine i ne igram. Nisam imao samopouzdanja, nisam našao ulogu”.

Govorio je Marinković i o Nikoli Jokiću i dešavanjima sa Olimpijskih igara. Konkretno, o danu kada je Novak Đoković igrao finale za zlato. Nekoliko košarkaša Srbije, poput Ognjena Dobrića, Marka Gudurića i Alekse Avramovića su otišli da gledaju meč uživo, a Nikola Jokić...
”Naši su otišli da gledaju Novaka, a Jokić... Kada smo prelazili iz Lila u Pariz, nismo išli u selo, već u hotel. Imali smo slobodan dan, a baš tada je Novak Đoković igrao finale. Otišlo je sedam-osam naših košarkaša da ga gleda, ja sam bio tu sa Ninom i bili su mi neki drugovi, a Jokara je otišao van Pariza da jaše konje. Seo je u njegove zaprege i zamisli… To je baš druga dimenzija”.

Kaže da mu je iskustvo iz Pariza bilo bolje nego ono iz Manile.
”U Parizu je bolje nego Manila. Prvo, pre tri godine da mi je neko rekao da ću da igram na Olimpijskim igrama, ne bih mu verovao. Bilo je hoću li ići u Fuenlabradu ili neću. Šta je život. Sve je bilo bolje u Parizu, bilo je bliže, pa tu su naši ljudi s nama u Lilu i Parizu. Ceo doživljaj je bio bolji, jači, veći, sve je nekako na većem nivou. Pritom, onda si igrao protiv najboljih igrača ikada verovatno. I zamalo da ih dobiješ, za milimetar. Još igraš sa najvećim, verovatno najvećim ikada, pričam o Joki. Realno, čovek će biti u najboljih deset ikada, ako ne i bolji”, kaže Marinković u podkastu X&O kod Edina Avdića i dodaje:
”Svaka Jokićeva sezona je sve bolja. Ti s njim igraš, provodiš vreme, ali on nije...mislim, jeste pojava – ali je normalan tip. To mi je isto bio utisak. Mi smo samo posle utakmice pričali ko će po pivo, ko će u Mekdonalds. On i niko više ikada. Skroman je, veći je i od Tima Dankana. Realno je veći i bolji”.