Voroncevič žali za Željkom Obradovićem: Došao bih u Partizan kod njega besplatno

Iako nikada nije sarađivao sa trofejnim stručnjakom Željko Obradović, sudbina je htela da danas radi sa još jednim priznatim domaćime trenerom, Dejanom Radonjićem, najtrofejnijim stručnjakom u istroriji Crvene zvezde. Njihova saradnja je ostvarena u Zenitu gde Radonjić sada radi.
„To je odlično što igram za njega. Sličan stil, ozbiljan trener. Možda neki igrači ne mogu da izdrže taj sistem i pritisak, jer se zahteva mnogo. Ove mlađe generacije su možda previše osetljive kada im se kaže istina, da moraju da igraju odbranu. Mi smo znali da igramo i odbranu i napad. Žale se da su umorni, ali za to primaju veliki novac. Zato smo profesionalci".

Njegova povezanost sa Srbijom nije slučajna. Tokom bogate karijere delio je svlačionicu sa velikanima poput Miloša Teodosića i Nenada Krstića, a srpski jezik mu nije stran.„Znam srpski, znam neke reči, bolje razumem nego što pričam. Znam da kažem – Srbi, Rusi, braća zauvek.“

Ne krije ni da mu nedostaje Evroliga koju Rusi ne igraju već godinama, zapravo otkako je krenuo rat u Ukrajini..
„Naravno da mi nedostaje. To je sjajno iskustvo. Evroliga je najbolja, možda i na svetu ako pričamo o takmičarskoj košarci. Mi smo sportisti, čekamo da nas pozovu.“

Posebno emotivan bio je kada se dotakao svog nekadašnjeg trenera, pokojnog Duška Vujoševića.
„Bio je moj trener, moram da mu se zahvalim. Za mene je bio kao tata. Stalno mi je govorio: ‘Ajmo sine’. Obožavao sam ga. Imao je ogroman uticaj na mene, na Aleksej Šved i Boban Marjanović. Nikada nam nije dao da spuštamo glavu. Govorio je da se radom sve ispravlja. Mnogo me je naučio, ne samo o košarci, već i o životu.“

Za kraj, Voroncevič je poslao poruku kako zapravo sport treba da izgleda.
„Srpski timovi su uvek dobrodošli. Slovenska braća. Daj da se držimo zajedno u ovom ludom vremenu. Mi smo prijatelji, mi smo braća.“