Za F4 Lige šampiona i Pionir bi bio komotan

Potrudili su se organizatori zajedno sa domaćinom Fajnal fora FIBA Lige šampiona da sve poprimi obrise spektakla, međutim realizacija nije na nivou očekivanog. Događaj kakav je završnica najboljeg klupskog takmičenja pod okriljem svetske košarkaške federacije bez sumnje zaslužuje da se odigra u najvećoj dvorani na Balkanu, ali je to trenutno i dalje preveliki zalogaj za celokupnu organizaciju o čemu svedoče poluprazne tribine beogradske Arene na početku turnira koji će se sledeća tri dana održavati u našem glavnom gradu.

Trenutno nije za poređenje sa evroligaškim Fajnal forom koji se odigrao na istom mestu pre dve godine. A i nefer. Kako zbog veće tradicije, popularnosti, ali i objektivno - kvaliteta. Da se razumemo, sa tehničke strane je sve odrađeno po visokim standardima, jednakim kao i Evroliginim, ali ono što je izostalo je "ljudski faktor". Po broju duša koje su okupirale tribine Arene je realno reći da bi komotno mogli da stanu i u dvoranu "Aleksandar Nikolić. Ovako, slika deluje nepotpuna, čak i donekle negledljiva, pa ni primamljiva za objektive fotoreportera.

Interesantno je da su pristalice sva četiri tima podeljene na četiri dela dvorane. Brojčano, sasvim i razumljivo, dominiraju navijači grčkog Peristerija, kojima je geografski bilo najlakše da dođu do Beograda. Otprilike ih ima nešto više od 500, ali zbog konstantnog bodrenja svojih miljenika, deluje da ih je i više. Definitivno unose malo boje i šmeka u celokupni ambijent koji više liči na utakmice NBA lige (čak je i maskota Toronta Reptorsa imala svoj šou na poluvremenu).

Najmanje je momaka i devojaka u zelenom, bojama Unikahe, prvog favorita za osvajanje trofeja, Njih se praktično može izbrojati na prstima obe ruke, dok su u identičnom, nešto većem kapacitetu simpatizeri Mursije i Tenerifa koji su zajedno sa igračima i stručnim štabom došli u srpsku prestonicu. S tim da, naravno, Unikaha i Mursija tek treba da se sastanu od 21 čas, pa je verovatno i da je deo njihovih pristalica još van dvorane.

Od gostiju će grad i država imati koristi, kao što ima od svakog turiste, međutim ovakav događaj je možda mogao da se održi u upola manjoj hali i time ni po čemu ne bi izgubio na spektakularnosti, pa ni važnosti (a troškovi bi verovatno bili jeftiniji, a ujedno bi se izbeglo prolongiranje plej-ofa ABA lige).

Neki od ranijih završnih turnira su se ionako već igrali u dvoranama koje primaju između 5.000 i 10.000 gledalaca. Ili su barem igrani u zemljama koje imaju svog predstavnika u borbi za tron. Srbija to nema, pa time nije ni mogla posebno da zainteresuje lokalno stanovništvo koje skoro da nema među gledateljstvom. Jedino ima one iz struke poput selektora naše reprezentacije Svetislava Pešića, ambasadora turnira Željka Rebrače, predsednika FIBA Evropa Horhea Garbahose, selektora Brazila Ace Petrovića, prvotimce Partizana Džejmsa Nanelija, Kevina Pantera, Mateuša Ponitke, pomoćnika u stručnom štabu Hosea Marije Iskijerda, rukovodećih ljudi KSS Milenka Tepića i Zlatka Bolića, legendarnog grčkog košarakša Tea Papalukasa...