Zaslužuje li Džabari Parker novu šansu i šta je najbolje za Partizan?

Da li Džabari Parker zaslužuje drugu šansu u Partizan Mozzart Betu?

Pitanje koje je verovatno postavio svaki partizanovac nakon vrlo direktne izjave trenera Đoana Penjaroje pred put u Minhen. Možda se isto i ranije vrtelo po glavama, ali je ovu temu španski stručnjak dodatno rasplamsao i pretvorio je u jednu od najvažnijih diskusija među klupskim pristalicama.

Na papiru je sve prilično jednostavno. Džabari Parker je igrač NBA renomea, nekadašnji drugi pik na draftu i neko ko je u Barseloni pokazao da može da pravi razliku na evropskom nivou. Upravo na tu verziju se Penjaroja i pozvao, jasno aludirajući da zna kakav potencijal ima momak iz Čikaga i kakav je bio dok su sarađivali u Kataloniji. Između tog Parkera i onog u crno-belom dresu razlika je ogromna.

Zvanično, Parker se oporavlja(o) od povrede stopala. Nezvanično, izneo je to Penjaroja bez mnogo ustručavanja, problem je očigledno mnogo dublji. Iz Penjarojinih reči se može izvući zaključak da povreda nije jedini, verovatno ni glavni razlog zbog kojeg Parker ne daje ono što se od njega očekuje. Ponašanje, odnos prema obavezama i posvećenost timu su stavljeni pod ozbiljan znak pitanja. Kada trener, poznat po diplomatskom tonu, pošalje nedvosmislenu poruku da je problem i u glavi igrača, situacija nije dobra. Štaviše, može da bude i alarmantna.

EVROLIGA – Petak, 20.30: (3,60) Partizan Mozzart Bet (16,0) Hapoel Tel Aviv (1,40)

Da li Džabari Parker treba da dobije novu šansu u Partizanu? Crno-beli su mu je suštinski već dali i nisu dobili mnogo zauzvrat. I ne samo drugu, nego i treću, četvrtu šansu... Možda i previše za tako kratak period, a posebno za najplaćenijeg igrača tima. Neko ko nosi takav prefiks ne bi trebalo, niti bi smeo da dovodi svoju klasu i kvalitet u pitanje, pa ni da svake sedmice bude tema spekulacija iz pogrešnih razloga.

Od samog početka sezone Parker šalje pomešane signale koji samo dodatno zbunjuju sve oko njega. Nekoliko puta je bio u civilu i nije igrao, iako je bio zdravstveno sposoban, tolerisane su mu velike oscilacije u igri i vidan nedostatak kontinuiteta. Pružena mu je ruka više puta nego što bi verovatno bilo ko drugi dobio. A šta je dao Partizanu? Dve utakmice koje realno mogu da se pamte, a to su 23 poena Real Madridu i 28 Studentskom Centru. Sve ostalo je mahom samo niz razočaravajućih nastupa, utakmica u kojima je stalno nešto nedostajalo, da li energija, agresivnost ili to da iskoči kao lider i svojim primerom na parketu opravda 5.000.000 dolara - za dve godine - uloženih u njegovu platu. Doveden je da bude prva violina, a sada je poslednja rupa na svirali. Džabar Parker odaje utisak nekog ko je samo balast za Partizan. Teg koji ekipa vuče sa sobom i samo je usporava, umesto da bude njen glavni oslonac.

Posebno sve ovo boli navijače. Partizan nije klub u koji se dolazi "usput" i ovde se oduvek tražilo od igrača da se identifikuju sa dresom i grbom na njemu, da se bore i pokažu emotivnu i psihološku spremnost. Umesto toga, često deluje kao da mu je teško da shvati gde je došao, kao da nije spreman da prihvati odgovornost.

Naravno, mora se ostaviti prostor i za onu, drugu stranu medalje. Iz ove perspektive, kada je Partizan retko u Beogradu neki duži vremenski period i kada je pristup timu ograničen, malo ko zna šta se dešava sa Parkerom na privatnom planu. Da li postoje problemi van terena koji ga koče? Da li ga je pritisak pojeo? Da li jednostavno nije bio svestan težine dresa koji oblači? Sve su to legitimna pitanja, na koja treba tražiti odgovore. Treba biti pošten i reći da ni Barselona nije baš sredina u kojoj je lako igrati. Daleko od toga. Ali je tamo Parker daleko bolje, nego za ovih nekoliko meseci u Beogradu.