Zdovc: Možda nije trebalo da prisustvujem Dudinoj sahrani jer sam napustio njegovu reprezentaciju
Vreme čitanja: 3min | sub. 25.09.21. | 12:55
“Mnogo mu dugujem. Promenio mi je život i na tome ću mu zauvek biti zahvalan. Nadam se i da sam ja njemu nešto pružio”
Jure Zdovc bio je jedan od velikana koji su prisustvovali sahrani Dušana Dude Ivkovića.
Ivković je trenirao Zdovca u reprezentaciji SRFJ koja je osvojila zlata na Svetskom prvenstvu 1990. i Evropskim prvenstvima 1989. i 1991, kao i srebro na Olimpijskim igrama u Seulu 1988.
Izabrane vesti
Jedno od najtežih sećanja koje Zdovc pamti povezano je sa Ivkovićem, a sve se desilo na Evropskom prvenstvu u Rimu. Bilo je to pred raspad SFRJ, a od Zdovca je traženo da napusti tim, zbog čega je zakucao na Ivkovićeva vrata u hotelu.
Duda je imao razumevanja.
Zbog svega toga Zdovc kaže da možda nije trebalo da prisustvuje sahrani. Ali i da mu je čast i zadovoljstvo što je bio i video stare prijatelje.
“Sve se dogodilo brzo. Niko nije znao da dolazim na sahranu osim Žarka (Paspalja). Kada sam stigao na groblje sa suprugom, video sam Željka, Vladea i Danilovića, prišao sam im i seo sa njima. Obradović se iznenadio kada me je video da sam došao. Posle nam je neko prišao i rekao da bi bilo lako da mi odnesemo Dudu u njegovu poslednju kuću. Dino se takođe pojavio u poslednjem minutu. Nisam znao u tom momentu da postoji simbolični momenat u celoj priči. Reći ću vam nešto, rekao sam to i supruzi. Možda nije trebalo da budem tamo jer sam napustio reprezentaciju Jugoslavije. U svakom slučaju, bila je čast biti tamo, sa mojim starim prijateljima. Bio je to poslednje zbogom treneru", rekao je Zdovc za grčku Gazetu.
Zdovc je veoma zahvalan Ivkoviću na svemu.
"On je definitivno promenio sve za mene. Promenio mi je život. Njemu mnogo dugujem. Promenio mi je život i na tome ću mu zauvek biti zahvalan. Nadam se i da sam ja njemu nešto pružio", rekao je Zdovc, pa nastavio:
"Dugujem mu mnogo. Ne znam šta bi se dogodilo da nisam tada zaigrao za reprezentaciju. Ne mogu da zamislim kako bi mi se razvila karijera da nisam igrao za Jugoslaviju. Posebno u tim godinama kada je bilo teško igrati van zemlje, kada je svaki tim mogao da računa na dvojicu stranaca i mahom su se svi odlučivali na Amerikance".
Izbor urednika
Ne želi Zdovc da priča o ponovnom ujedinjenu i dahu Jugoslavije na Dudinoj sahrani.
"Ne želim da stavljam politiku po sredi. Razgovarao sam sa Žarkom jedne noći o tome i rekao mi je da je raspad Jugoslavije najveći zločin. Bili smo mladi, veoma jak tim, mogli smo da osvojimo još šest, sedam medalja da smo ostali zajedno. Ali, nemam vremena da razmišljam i plačem oko toga šta je moglo da se dogodi. Gledam sledeći dan. Siguran sam da bi Duda bio srećan da nas vidi sve zajedno ponovo. Pre mesec i po dana bio sam kod njega kući u Beogradu, razgovarali smo o svemu. Bio je šok kada sam dobio vesti o njegovoj smrti".
Koja je priča povezana sa Ivkovićem koju Zdovc nikada neće zaboraviti?
"Bilo je tu i zanimljivih i teških momenata. Ima jedna priča koju neću zaboraviti. Tada su u reprezentaciji svi pušili. Iz nekog razloga Duda je verovao da sam ja jedini ko ne koristi cigarete. Nažalost, uhvatio me je sa cigaretom u Španiji pred jednu prijateljsku utakmicu. Bio sam sakriven u kafiću kada me je Duda ugledao. Bilo je čudno. Nije ništa rekao, nije napravio scenu, ništa. Samo se okrenuo i otišao. Baš sam se loše osećao, mislio sam da sam ga razočarao".
Večno pitanje: da li je reprezentacija Jugoslavije tada mogla da dobije Tim snova u Barseloni 1992?
"Ne znam, bili smo mladi. Zapravo smo Žarko i ja bili najstartiji, a Divac, Rađa i Kukoč najmlađi. Mislim da bi mogli da se borimo protiv Amerikanaca".