Željko je bacio kocku i nema drugi izbor nego da veruje u igrače

Dugo nije bilo emotivnije obraćanje Željka Obradovića na konferenciji za novinare, nego posle osmog poraza u Evroligi. Sam pomen “časnog učešća“ Partizan Mozzart Beta u nastavku elitnog klupskog takmičenja razgalio je najtrofejnijeg evropskog trenera svih vremena i, kako je sam istakao, podigao nivo motivacije pred još teži raspored u naredne tri sedmice.

Nije se libio iskusni stručnjak da iznese šta mu leži na duši, svestan da Partizanova trenutna pozicija nije ohrabrujuća jer, budimo realni, nije. Ali ako nas je evroligaška košarka nešto naučila jeste da nije gotovo, dok zaista nije izgubljena i poslednja nada. Setimo se šta je Efes uradio u finišu ligaškog dela prošle sezone, kada je sa osam pobeda iz deset poslednjih utakmica uklizao u plej-in ili kako su crno-beli sa 7-3 u finišu takmičarske 2022/23 stigli do šeste pozicije, sa koje je godinu dana ranije Efes otišao do evropskog trona...

Partizan Mozzart Bet posle uvodnih deset kola Evrolige nije ostvario verovatno ni deo zacrtanih ciljeva, istorija je pokazala šta je potrebno da bi se došlo bar do plej-ina u preostale 24 utakmice, dok u Humskoj ne žele ni da pomišljaju da je bilo šta izgubljeno, iako su saterani uza zid. I to je jedino ispravno razmišljanje.

Željko Obradović suštinski nema drugu opciju, nego da veruje u proces, igrače i tim koji je sastavio letos kada je, figurativno rečeno, bacio kocku odlukom da napravi radikalan rez i promeni sve, osim Balše Koprivice. Takvi potezi su ne samo nepopularni u profesionalnom sportu, već i izuzetno rizični. Po nepisanom pravilu nema sredine, već je 'ili-ili'. Ili sezona iz snova ili totalni promašaj.

Na današnji dan izgleda kao da Parni valjak srlja ka ovom drugom kraju skale, zbog čega se čak kod dela navijača potegla diskusija o poverenju treneru – na šta je klub reagovao objavom fotografije sa jasnom porukom Željku – samo ne treba da se zaboravi da je tek prošlo mesec i po dana otkako su takmičenja počela. Slika nije ohrabrujuća, ali je i te kako sklona (drastičnoj) promeni u narednim sedmicama i mesecima.

“Svestan sam da rezultati nisu dobri kada je u pitanju Evroliga. Ono sto nam preostaje je da verujemo treneru i igračima. Kad krene loše, onda se sumnja u sve i svakoga, pa čak i u trenera koji je devet puta bio prvi u evropskoj košarci i osvojio preko 60 trofeja u životu. Izaći ćemo iz ove krize jači nego što smo ušli u nju, čvrsto sam uveren u to”, rekao je Ostoja Mijailović za Sportklub i dodao:

“Želeo bih da pobeđuju, ali ne mogu da zamerim jer svi oni žele pobedu i bore se najviše što mogu. Znam da će nas proći ova kriza, treba nam jedna velika pobeda da počnemo da verujemo da možemo više od ovoga“.

Govorio je predsednik Partizan Mozzart Beta tom prilikom i o mogućem dolasku novih igrača, ukazavši na to da je “promenjen skoro ceo tim“ i da je tržište sada još skromnije nego što je bilo letos kada takođe nije bilo previše opcija.

Partizan Mozzart Bet se objektivno nalazi u ozbiljnom raskoraku između opravdano visokih očekivanja i neprijatne realnosti. Nema dileme da je posle razočaranja usled slabe prošle sezone dosta aktivno leto probudilo novu dozu nade među navijačima, naročito znajući kakva je šansa propuštena godinu ranije u onoj, nesvakidašnjoj seriji sa Real Madridom, kada se pokazalo da Fajnal for može da bude nadohvat ruke. Možda je baš taj momenat došao prerano za Željka Obradovića i Partizan, pa je sada letvica toliko visoko da je sve ispod borbe za plasman na završni turnir ili bar direktno u četvrtfinale ravno neuspehu. Ulaganja oba beogradska velikana jesu na nivou klubova koji žele da stalno budu među šest ili sada deset – što takođe prate i cene sezonskih ulaznica koje za današnje uslove nisu male – i zato su očekivanja takva kakva jesu.

U Partizanovom slučaju fenomen zvani Željko Obradović dodatno utiče da se napadaju samo najviši ciljevi. Sa njegovim dolaskom klub je doživeo neverovatnu transformaciju, od tima koji se bori za opstanak u ABA ligi, do povratnika u Evroligu koji želi višegodišnju licencu, sa budžetom većim od 20.000.000 evra i ozbiljnim uticajem u košarkaškom svetu. Takva uloga nosi određenu dozu odgovornosti i obavezu, pre svega pred onima koji su svake nedelje na tribinama. Pravo svakog navijača je da bude euforičan i želi najbolje za svoj tim ili da bude previše kritički nastrojen. Samo, u takvim razmišljanjima uvek treba naći balans između dve strane medalje. Pre svega, da se bude uz tim, ma koliko da je dobro ili loše.

Partizanova groznica neizvesnih završnica

Obradović: Da igramo za čast posle 10 utakmica?! Odustao bi neko ko se ne zove kao ja

Željko Obradović je birao igrače koji su mu trenutno na raspolaganju i biće zajedno sa njima odgovoran za sve što se bude dogodilo. Možda bi i treneru crno-belih bilo lakše kada bi otkrio kakvu je viziju imao za ovaj sastav posle odluke da promeni maltene sve, ponajviše jer se trenutno Partizan Mozzart Bet suočava sa manjkom preko potrebne igračke širine u ovakvom ritmu utakmica, što je delom posledica i onoga što se desilo Ajzei Majku i Dvejnu Vašingtonu. Obojica sedmicama 'pate' zbog manjka treninga i pre svega timskog rada, zbog čega ne mogu da budu od veće koristi i za njih je u takvim okolnostima jako teško da podižu nivo igre.

Oni su dovedeni letos sa idejom da iznesu ozbiljne uloge, a ni od jednog struka za ovih mesec i kusur nije dobila gotovo ništa, što je samo po sebi problem. Ne i nenadoknadiv jer, opet, ima još dosta da se igra. Majk očigledno još ne može da isprati ritam treninga u najvišem intenzitetu i to se oseti svaki put kada dobije koji minut za igru, pa je rotacija na poziciji 'četiri' standardno kraća. Vašington je u pogledu forme mnogo izgubio tokom one dve sedmice kada je bio deo gotovo jedinstvenog transfera u svetu košarke. Odlaskom u SAD, trejdom u Šarlot, igranjem predsezonskih utakmica, otkazom i povratkom za Beograd ispustio je korak sa ostalima i sada je teško sustići ih, mada je taj posao u finansijskom smislu doneo mnogo klubu i naročito igraču.

Zbog smanjenog angažovanja Majka i Vašingtona, nekih povreda i možda nedovoljno opravdanog poverenja pojedinaca, Obradović već u novembru ima jako skraćenu rotaciju od sedam-osam igrača, što nije dobro, jer se takve stvari inače rade u finišu sezone. Ali, ovo je više iznuđeno rešenje nego lični izbor i to je odluka sa kojom mora da živi. Baš kao i sa tim da se neke greške iz prošle sezone uporno ponavljaju i nije se mnogo toga promenilo, iako je roster potpuno drugačiji. Kako vreme bude prolazilo, sve će veći biti pritisak na igrače i stručni štab da pokažu kako mogu da se promene, da su naučili i izvukli pouke iz grešaka i propusta. U suprotnom, sve bi moglo brzo da padne u vodu.

Traži se tačka preokreta: Partizan Mozzart Betu za plej-in treba 15 pobeda iz 25 mečeva

Put u središte rudnika Mitra Bošnjakovića

Postoji ona, u sportu često pominjana teza da su za uspeh odgovorni igrači, a za neuspeh trener. Kako god da se završi sezona, biće rezultat timskog (ne)uspeha. Navijačima koji mogu da sagledaju širu sliku nije teško da imaju strpljenje za igrače i trenera koji je svoje ime i prezime ispisao zlatnim slovima kroz ne samo klupsku, već i istoriju evropske košarke.

Nakon deset kola videli smo da svako može da dobije svakog i da pravila nema. Fenerbahče je možda pokazao najstabilniju formu, Pariz je iznenađujuće u izuzetnom naletu sa šest uzastopnih pobeda, dok su se Panatinaikos, Olimpijakos, Barselona i Bajern već izdvojili na tabeli. Real Madrid je, opet, ispod očekivanja, Partizan Mozzart Bet ima skor koji nije ogledalo kvaliteta tima... Šta će biti posle sledećih deset rundi, to ćemo saznati tamo oko 10. januara, kada slika bude dosta jasnija i znaće se ko se za šta bori u preostalih 14 utakmica.

U Humskoj, baš kao što je to sigurno slučaj i na Malom Kalemegdanu, nadaju se da će biti u igri bar za plej-in jer je to minimum koji duguju svojim pristalicama. Samo je potrebno strpljenje. Strpljenje kojeg, opet, sve manje ima u sportu...