M. MiškovićZlatni omladinci u taličnom Istanbulu kreću u pohod na svetski tron
_Cropped.jpg.webp)
.JPG.webp.webp.webp)
Vreme čitanja: 7min | sub. 27.06.26. | 08:57
Selekcija Stevana Mijovića na Mundobasket dolazi sa epitetom evropskog šampiona, a do krova sveta će put biti trnovit, iako se grupna faza ne igra na ispadanje
Istanbul je jedan od najznačajnijih gradova kada govorimo o uspesima srpske košarke, kako klupske, tako i reprezentativne. Srebrna medalja na Evrobasketu 2017. osvojena je upravo u gradu na Bosforu, što za košarkašku naciju kao što je Srbija samo po sebi ne predstavlja uspeh, jer kao što je Nikola Jokić jednom prilikom izjavio „mi ne volimo košarku, nego pobede“.
Ta konstatacija sama po sebi ima smisla, i odlično karakteriše naš narod kada govorimo o sportu, bilo timskom ili kolektivnom, ali je isto tako ta srebrna medalja na Evropskom prvenstvu bila odraz kontinuiteta jedne sjajne generacije predvođene Aleksandrom Đorđevićem na klupi. Ako smo se već dotakli Saleta, poveznica njega sa Istanbulom je svakako čuvena trojka 1992. godine kojom se Partizan popeo na krov Evrope, a dogodila se baš u gradu koji se prostire na dva kontinenta.
Izabrane vesti
Ovde je već jasno da Istanbul ima istorijski značaj za srpsku košarku, međutim, stariji obožavatelji igre pod obručima se sećaju moćne Jugoslavije koja je harala Evrobasketom 2001, i predvođena Svetislavom Pešićem došla do najsjajnijeg odličja pobedom nad Turskom u Abdi Ipekči areni. Treba li, zaista, naći još neku povezanost između jedne od „najkošarkaškijih“ nacija i jednog od najmnogoljudnijih gradova Evrope?
E, pa, seniori zaista jesu uspeli da se naosvajaju svega i svačega, ali je sada red došao na omladince. Naime, selekcija Srbije uzrasta do 17 godina nastupiće na Mundobasketu, upravo u Istanbulu, koji počinje 27. juna i trajaće do petog jula ove godine. Kada su u pitanju šampionati sveta za mlađe selekcije, neophodno je u startu proći kroz neke protokolarne stvari, jer se format takmičenja neretko razlikuje od onog na koji su košarkaški ljubitelji navikli kada su seniorska takmičenja u pitanju.
Suštinski, na samom takmičenju postoje četiri grupe koje se sastoje od po četiri tima, a glavna stvar koju je neophodno znati je da – svi prolaze u nokaut fazu. Jedina „caka“ je u tome što prvoplasirani ide na četvrtoplasiranog iz sledeće grupe, drugi će igrati sa trećim u osmini finala, i tako dalje. Naša selekcija se nalazi u poslednjoj, D grupi, najrazličitijoj u smislu kontinenata, jer će protivnici Srbije biti Australija, Obala Slonovače i Venecuela.
Naša reprezentacija će, jasno, biti apsolutni favorit u ovoj grupi, jer se većinski radi o reprezentativcima koji su trijumfovali na U16 Evrobasketu prošle godine pobedom protiv Litvanije u finalu, dok se naši momci nisu kvalifikovali za prethodni Mundobasket u ovom uzrastu, a najbolji rezultat je svakako treće mesto, ostvareno pre punih 12 godina – 2014.
Što se tiče rivala iz grupe, Venecuela i Obala Slonovače su debitanti na svetskim prvenstvima u pomenutom uzrastu te je evidentno da bi sve osim ubedljive pobede naše selekcije bio priličan šok. Za očekivati je da Australija pruži najveći otpor košarkašima koje sa klupe predvodi Stevan Mijović, mada su i Kenguri u praktično konstantnom padu forme kada govorimo o mlađim kategorijama, jer na U17 Mundobasketu nisu prošli četvrtfinale još od 2014, dok su pre dve godine bili tek petnaesti, te je jasno da će sastav evropskog šampiona biti favorit i u duelu sa predstavnikom Okeanije. I sam selektor je izjavio da nije bilo lako prikupiti informacije o predstojećim protivnicima, s obzirom na to da ne dolaze sa evropskog kontinenta. To jeste istina, ali isto tako postoje i neki košarkaši koji su poznati široj košarkaškoj javnosti, iako imaju tek 17 godina.
Jedan od njih je svakako Luk Pol, košarkaš visok 198 centimetara koji igra na poziciji plejmejkera. Prema navodima košarkaških analitičara, Pol se smatra za jednog od najboljih košarkaša koji će nastupiti na predstojećem Mundobasketu, a bio je proglašen za najkorisnijeg igrača azijskog kontinentalnog šampionata za košarkaše mlađe od 16 godina 2025, koji je njegova selekcija osvojila pobedom nad Kinom u finalu. Takođe, mnogi NBA analitičari, između ostalog oni sa ESPN-a, smatraju da će upravo Pol biti sledeća australijska zvezda u najjačoj ligi na svetu.
Nema sumnje da je selektor Mijović i te kako upoznat sa kvalitetima protivnika, ali naravno – uvek treba početi od sebe, pa da vidimo šta to srpska zlatna generacija ima da ponudi. Definitivno da ne ohrabruje tesan poraz koji se dogodio u pripremnoj utakmici sa Kinom, ali isto tako prijateljske utakmice ovog tipa imaju potencijal da ukažu na slabosti i eventualne korekcije koje su neophodne da se naprave pre samog početka Mundobasketa.
Ako pričamo o imenima, jedno se jasno izdvaja – Nikola Kusturica. MVP Evrobasketa na kom je naša selekcija osvojila zlatnu medalju nastupa u sjajnoj formi, Kini je ubacio 26 poena, a nedavno se pojavila i vest da su elitni američki koledži zainteresovani za njega, kao i da Barselona radi sve što je u njenoj moći da ga zadrži, te je jasno da će ponovo sve oči biti uprte u sjajnog košarkaša katalonskog giganta.
Što se ostatka ekipe tiče, Petar Bjelica, kao i košarkaš Crvene zvezde Ognjen Simjanoski, predstavljaće bitne faktore u Mijovićevoj ekipi. Od velikog značaja će nesumnjivo biti i njihovo iskustvo sa prethodnog Evrobasketa, što definitivno može da izdvoji našu selekciju kada pričamo o eventualnim neizvesnim završnicama utakmica nokaut faze.
Na predstojećem Mundobasketu nastupiće i sin nekadašnjeg drugog pika sa NBA drafta Darka Miličića, Lazar, koji za razliku od oca, nije centar nego krilo, te ga karakterišu prodornost i šut. Takođe, vredi pomenuti i mladog centra Luku Miladinovića, momka visokog 210 centimetara, koji će uz pomenutog Bjelicu predstavljati glavnu uzdanicu naše selekcije pod košem.
Kompletan spisak sektora Mijovića glasi ovako: Petar Bjelica, Matija Lukić, Nikola Đurović, Luka Miladinović, Ognjen Simjanoski, Nikola Kusturica, Luka Pavlović, Luka Galić, Lazar Miličić, Vuk Stepanović, Marko Veselinović i Vaso Šaponjić. Ovo je skoro pa identičan sastav koji je osvojio evropsko zlato u Tbilisiju, a jedinu promenu predstavlja ime Nikole Đurovića, koji je zamenio Luku Janjuševića. Uzimajući to u obzir, jasno je da Srbija ima iskustvo i kvalitet, te bi s pravom trebali da očekujemo da naša selekcija može da napravi dobar rezultat i na svetskoj smotri.
Što se ostalih selekcija tiče, evidentno je da je grupa A najjača na predstoćem Mundobasketu, a u njoj se nalaze Sjedinjene Američke Države, Italija, Francuska i Japan. Amerikanci su ubedljivo najuspešniji, imaju sedam zlata kada govorimo o planetarnim smotrama uzrasta do sedamnaest godina, a do najsjajnijeg odličja ih je pre dve godine predvodio Kameron Buzer, sin nekadašnjeg košarkaša Čikago Bulsa Karlosa, koji će biti visoko pozicioniran na predstojećem NBA draftu, po mnogim projekcijama najverovatnije među pet pikova prve runde.
Italijani su bili srebrni pre dve godine, a Francuzi su na drugom mestu završili 2018, te je potpuno jasno zašto je ovo „grupa smrti“, iako sistem nije eliminacioni u početnoj fazi. Naravno, ne svodi se sva priča na pomenutih nekoliko reprezentacija, jer ima još nekolicina nacionalnih timova koji mogu da iznenade, posebno ako govorimo o Kanadi, koja u svom sastavu ima Žeremija Goijea, momka rođenog 2010. godine i visokog čak 229 centimetara.
Košarkaši koji imaju 16 ili 17 godina zaista jesu mladi i šira košarkaška javnost za njih uglavnom nije čula, ali je jasno da na svetsku košarkašku smotru dolaze najtalentovaniji dečaci 2009. i 2010. godišta. Činjenica da je najbolja petorka U17 Mundobasketa 2012. godine glasila - Džalil Okafor, Dante Eksum, Gabrijel Dek, Mario Hezonja i Džastis Vinslou, dovoljno govori o istoriji takmičenja, a moguće je da baš ova generacija košarkaša sa sobom nosi neku novu veliku evropsku, a možda i svetsku zvezdu.
Naša selekcija prvu utakmicu igra protiv Australije, prvog dana takmičenja, 27. juna. Nakon toga sledi duel sa Venecuelom dan kasnije, odnosno poslednji meč u grupi sa Obalom Slonovače, 30. juna.
