Značaj mentalnog zdravlja

Svakom može da se desi da padne mentalno i da mu svašta padne na pamet tada. RIP Janis Tima, dobar košarkaš je bio.

Ljudi previse ozbiljno shvataju komentare random ljudi na internetu. To je moderni problem danasnjice. Ako imate problem, prvo najuza porodica treba da je tu za vas da vas saslusa, zatim najblizi prijatelji. Ili strucno lice. Nije sramota priznati problem. Jer kada ga priznas imas i sansu da ga resis, a ne on tebe nazalost. Jedan od najboljih drugova mi se nakon raskida poverio toliko da ni sam nisam mogao da verujem, ali je bio u teskom kanalu iz kog je izlaz bio razgovor sa nekim, savet i podrska. Da se nije poverio, da nismo razgovarali o svemu ko zna sta bi bilo sa njim. Ovako, sada mu zivot cveta, pored druge osobe.

I sami ste takvi kao i ti sto pisu vesti za "klik"

Mentalno zdravlje je tabu tema svetu, a pogotovu kod nas. Postoji ogromna kolicina mladih koja se svakodnevno bori sa sobom, a ne sme da potrazi pomoc jer se plasi izrugivanju okruzenja. Nemojte se plasiti, vec idite kod psihologa, jer nista ne moze zameniti strucnu pomoc.Drzite se...

Internet, tj zloupotreba koja dolazi prevashodno od medija, a zatim i samih ljudi. Ta kolicina zla, da, prava rec za to je ZLO, koja se ispoljava na internetu je bolesna. U neko proslo vreme, verujem jos '80ih bi ovi danasnji (ne)ljudi koji truju po internetu isli u zatvor, a negde cak i gubili glavu (koliko god to danas radikalno zvucalo). Pogledamo samo kod nas sta se pise, koja mrznja je usmerena ka svima, svaki dan se dodatno iznenadim kako je moguce. Npr sportisti, sta se pise i kako se vredja dete, mali Maksimovic, zatim Vlahovic, decko koji je sa 20 godina postigao vise nego 90% Srbije za zivota. Evo sada je ponovo na tapetu cak i Novak. Nazalost, ovaj danasnji svet nista ne moze da promeni, pali smo sa litice i samo cekamo dan kada cemo udari o tlo, a tada...

Ovo nema veze sa tim da li je sportista ili ne, ako sam dobro procitao vesti - ima veze sa privatnim zivotom, mogao je biti inzenjer, lekar, pekar.

Одличан текст. Људска свест о менталном здрављу се није променила. Већина људи га уско и искључиво повезује са материјалним статусом. Психичка болест је као и свака друга болест, може се развити код свакога. И на порталима смо сведоци да када се богати спортисти нешто пожале, добијају искључиво салву увреда и осуда. Они немају право да се осећају лоше и да развију психичку болест, јер су богати. Имао сам рођака који је такође дигао руку на себе. Био је доста успешан за ове наше локалне стандарде. Рецимо да је зарађивао данашњих 10 000 евра месечно, на легалан и пристојан начин, знањем. Један у милион који у Србији може толико да зарађује месечно, а да је поштено. Човек је упао у тешку депресију јер се осећао сам на свету. Када би се пожалио некоме у нади да ће разговарати, добио би одговор: "ма хајде, шта тебе мучи, ти си пун ко брод". Никог није имао да га искрено саслуша, већ су се сви њему жалили, тражили помоћ, нон стоп је слушао само туђе проблеме. Када је дигао руку на себе, жалили су у недељу, у понедељак се делило богатство, а суде се и још дан данас око наследства. Верујем да је тако врхунским спортистима и да их и најближи гледају у великој већини случајева само као банкомат. Имају хиљаду људи око себе, а сами су на свету. Често сам захвалан Богу на породици и јер се моја супруга удала за мене у тренутку када нисам имао ни новца, ни куће, ни стана, ни уштеђевине, подстанар који се крпи од плате. И та тешка времена и она прођу, али су донела много тога вредног јер знаш да је право и искрено.