Zvezdin 2. februar – sezona u kojoj deseto mesto nije broj, nego sudbina

Definitivno je da iskustva manjka i kada pričamo o Zvezdinim nosiocima igre. Džordan Nvora i Džered Batler su vrsni strelci i sjajni igrači, ali jednostavno još uvek nemaju osećaj za igranje velikih utakmica u Evroligi. Prvi pomenuti je prethodne sezone imao marginalnu ulogu u Efesu, te iako je u Zvezdi pokazao da i te kako zna da pokrene ekipu dobrim potezima i neverovatnim serijama pogodaka, definitivno je da se na donošenju odluka sa njim mora raditi, pogotovo kada je selekcija šuta u pitanju. Sa druge strane, "Batler je NBA bek" prema rečima trenera Ćavija Paskvala, ali isto tako i košarkaš koji nije navikao da igra pod ovom vrstom pritiska. Rezultatskog, navijačkog, pa ni pritiska protivničkih timova. Deluje da, kada su ostale ekipe iz Evrolige počele da rade ozbiljniji skauting na njegovu igru, da vrše presing i udvajanja ga na prenosu lopte, kao rezultat je isplivala ozbiljna doza nesigurnosti u Batlerovoj igri, što je bilo propraćeno padom u procentima šuta.

Pričao je trener crveno-belih tokom ove sezone i o "igranju na instinkt", te nemogućnosti uvođenja neke vrste sistema u ovu ekipu Zvezde jer bi to negativno uticalo na ekipu. Poenta je jasna, ali isto tako i rezultat – bez postojanja ozbiljnijeg sistema teško je računati na velike rezultate. Sa ovakvim igračkim potencijalom kakav ima Crvena zvezda, jasno je da moraju postojati visoki ciljevi. A da se dobri rezultati ne bi pojavljivali samo na mahove, uspostavljanje sistema gde bi se znale sve pojedinačne uloge do tančina je neophodno. Pogotovo u ekipi gde preovladavaju stranci, koji nemaju osećaj šta znači igrati za Crvenu zvezdu.

Govorio je nedavno Nebojša Čović u podkastu "Ozbiljno neozbiljni" na temu domaćih igrača, da je takva osnova neophodna u Zvezdi. U utakmici sa Barselonom, nesumnjivo je da je slična misao prošla kroz glavu svakom navijaču Zvezde, pogotovo u momentima prvog poluvremena kada je ekipa sa Malog Kalemegdana delovala kao muva bez glave. Pri rezultatu 40:31, u Zvezdinoj kontri Tajson Karter se zaleteo na poster zakucavanje koje je završilo na drugom obruču. Atraktivni poeni u kontri i "šoutajm" su ono što donosi američka kultura. Da li je to prava odluka u utakmici na život i smrt kakva je bila ova sa Barselonom? Pa, verovatno ne. Velika ulaganja, nedostatak domaćih igrača na tržištu i ostale okolnosti su poznate, ali jedno pitanje se nameće samo po sebi: zašto nije igrao Ognjen Dobrić?

Rečeno je da je u pitanju taktička odluka, što deluje čudno iz ove perspektive s obzirom na to da je kapiten crveno-belih podigao procente šuta za tri na skoro 50 odsto nakon Kupa Radivoja Koraća. Postigao je 19 poena protiv Pariza uz 5/9 sa distance, da bi protiv Asvela proveo svega osam minuta na terenu, dok u sinoćnjem duelu nije uopšte ulazio u igru. Vrlo neobična odluka pogotovo kada uzmemo u obzir poentersku nekonstantnost bekova u crveno-belom taboru.

Pre početka sezone u planu je bio Devontre Grejem kao primarni kreator. Povredio se, kao i već pomalo zaboravljeni Ajzea Kenan, a u ekipu je stigao Batler. Obradović je Grejema video kao „dvojku“, a ne kao plejmejkera, te je to bio okidač da Amerikanac spakuje kofere i ode. Da li je bilo prerano za takav potez, pogotovo kada pričamo o košarkašu sa NBA pedigreom kakav Grejem jeste, ostaće zauvek misterija. Takođe, usled svih nedaća koje su zadesile crveno-bele, pozvan je Jago dos Santos da se vrati u ekipu.

Petak, 19.30: (1,85) Monako (14,0) Barselona (2,15)

Tu dolazimo do možda i najčudnijeg niza odluka kada je u pitanju Crvena zvezda ove sezone. Vraćen je Brazilac, dobijao je minute, znao da doprinese, bio je i dosta kritikovan (pregrubo, ali uglavnom opravdano), da bi pred sam kraj sezone dobio novu šut-kartu nakon čega se zaputio u Virtus. Kada pogledamo celu hronologiju, potpuno je jasno zašto je Brazilac ogorčen. Sa druge strane, s obzirom na to da je Stefan Miljenović alternativa na poziciji organizatora igre, donekle bi i mogla da se opravda odluka rastanka sa Dos Santosom. Ali tri kola pre kraja Evrolige? Nakon što je Brazilac bio ispred Miljenovića u klupskoj hijerarhiji tokom cele sezone? Potez koji je definitivno za malo dublju analizu, pogotovo ako pogledamo brojke srpskog košarkaša u ABA ligi, praktično jedinom takmičenju gde je dobijao konstantnu minutažu. A i u Evroligi je imao dobre sekvence, setimo se samo duela sa Panatinaikosom u Beogradu, te načina na koji je zaključao Kendrika Nana.

Takođe, o Zvezdi se pričalo cele sezone kao o jednoj od najpotentnijih ekipa u reketu, pogotovo u fizičkom smislu. Tu nema greške zaista, Čima Moneke, Semi Odželej, Džoel Bolomboj, Ebuka Izundu… Sirova snaga. Ali sa druge strane, da li je to ono što je potrebno da bi plej-of snovi bili opravdani? Ako uzmemo u obzir da je Bolomboj, objektivno, daleko od nivoa na kom je bio pre povrede, Izundu jeste i nadmašio prvobitna očekivanja, ali mu je definitivno neophodno više utakmica na evroligaškom nivou. Uz to, Nigerijac je tip "petice" kojoj je neophodna bekovska linija sa kojom je kompatibilan, odnosno da se međusobno nadopunjavaju. U prilog tome, imamo Hasijela Rivera koji je izvučen iz naftalina u poslednjem delu sezone. Sjajan centar ofanzivno, "školovan", daje Zvezdi dimenziju igre na niskom postu, ali defanzivno jako limitiran.

Tu je i Donatas Motiejunas, koji je došao kao i pomenuti Jago, kada je Zvezdi bilo najpotrebnije, a onda, verovatno i nepravedno, potpuno zaboravljen. Činjenica je da je Zvezdina centarska linija postigla svega devet poena protiv Barselone (Izundu sedam, Rivero dva), te se jasno postavlja pitanje – da li je za najveće uspehe ipak neophodan visoki igrač koji ima sve navedene osobine u paketu, ili makar većinu njih? Umesto četiri košarkaša koji se međusobno nadopunjavaju, uz Semija Odželeja koji je imao nemali broj minuta na poziciji pet od dolaska Saše Obradovića. Jasno je, sa druge strane, i da je tržište limitirano u pogledu takvih centara, ali ako juriš najveće domete, kao što je naglašeno na tradicionalnom koktelu ove godine, jednostavno moraš da se boriš za all-around zveri na poziciji petice.

Ima i do toga da je lako biti general posle bitke, a prave odluke u ključnim momentima nije svako u stanju da donese. Pogotovo kada imate ovoliko mogućnosti na klupi, koliko ih ima Crvena zvezda. Ipak, konstantno rotiranje, u neku ruku i "hokejaške" izmene Saše Obradovića u momentima kada je utakmica klizila iz ruku njegovih igrača u nadi da će pronaći dobitnu petorku, verovatno nisu rešenje. Stekao je trener crveno-belih ozbiljno iskustvo na klupi Monaka, igrao i Fajnal for, ali pitanje je koliko je sve to prenosivo u sredinu kakva je Zvezda. Ekipa koja nema pritisak navijača, a ima (za sad i dalje) bogatog gazdu plus Majka Džejmsa kao predvodnika nije baš realan parametar za poređenje.

🎁🎁🎁🎁🎁
Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!
🎁🎁🎁🎁🎁

Kako bilo, opet se vraćamo na početak, i "male utakmice" koje su koštale Crvenu zvezdu po ko zna koji put. Bajern, Makabi, Partizan… Da su bar jedna ili dve od tih utakmica pobeđene, moguće da bi sada pevali skroz drugu pesmu. Ali kao što je rekao svojevremeno Rafael Nadal na vimbldonskoj pres konferenciji: „if, if, if... doesn't exist in sport“.

FIl Konors, tek kada je prestao da broji dane - probudio se u sutrašnjici. Možda i Crvena zvezda treba da prestane da broji potrebne pobede, već da gradi pobedničku kulturu utakmicu po utakmicu, o čemu je govorio još Janis Sferopulos svojevremeno.

Piše: Matija MIŠKOVIĆ