Zvezdina sezona je bila "luda vožnja" ali nema mnogo žaljenja
Vreme čitanja: 6min | pet. 23.06.23. | 11:54
Posle slabog početka i promene trenera, crveno-beli ostvarili dva, a bili na pragu još dva velika cilja
Sezona 2022/23 za košarkaše Crvene zvezde počela je rutinskim trijumfom nad MZT-om u ABA ligi, 1. oktobra 2022. godine. Završila se porazom u majstorici ABA lige od Partizan Mozzart Beta, gotovo devet meseci kasnije (22. jun). Dugo će se prepričavati kroz šta su sve crveno-beli prošli u tek okončanoj takmičarskoj godini i kada se podvuče crta ne mogu biti nezadovoljni urađenim na Malom Kalemegdanu.
Da, izmakla im je treća vezana tripla kruna u zadnji čas i ostaje žal Zvezdaša što nije osvojena sedma, rekordna titula na Jadranu, ali podignuta je Žućkova levica po deveti put, što dosad nikome nije pošlo za rukom. Takođe, Zvezda je po 23. put postala i nacionalni šampion i odvojila se od Partizana koji je ostao na 21 trofeju u državnim prvenstvima. Takođe, izvojevan je i najveći broj pobeda otkako je uveden ligaški format u Evroligi. Uprkos samo jednom trijumfu u prvih sedam kola, konačan bilans iznosio je 17-17, što je bilo dovoljno za 10. mesto. Trijumf nad Žalgirisom u Kaunasu odveo bi crveno-bele među osam.
Izabrane vesti
A nakon velikih promena koje su usledile minulog leta i slabog početka takmičarske godine, bilo je nezadovoljstva, ali i neizvesnosti među pristalicama Crvene zvezde. Nakon osvajanja triple krune, trijumfa u finalu ABA lige protiv Partizana, trener Dejan Radonjić se odlučio za novi izazov i prihvatio poziv Panatinaikosa.
Sedmorica igrača su napustili klub. Među njima i neki od najzaslužnijih za tri osvojena trofeja. Nikola Kalinić je potpisao za Barselonu, Dejana Davidovca put je odveo u moskovski CSKA, Nejt Volters je pošao za trenerom Radonjićem u Atinu, Ostin Holins ostvario želju da obuče dres Makabija iz Tel Aviva. Patike o klin okačio je Marko Simonović, a sa klubom su se rastali i Majk Cirbes i Eron Vajt.
Krenula je uprava Zvezde u stvaranje praktično potpuno novog tima. Najpre je za šefa struke postavljen mladi Vladimir Jovanović, potom su krenula da se nižu i pojačanja. Zvezdašku javnost oduševio je povratak Nemanje Nedovića, ugovore su potpisali i talentovani srpski centri Filip Petrušev i Dalibor Ilić, a potom su se nizale i strane akvizicije. Centri Hasan Martin i Ben Bentil, iskusni šuter Džon Holand, a onda je pozicija plejmejkera poverena MVP-u australijske NBL lige, Džejlenu Adamsu. Miroslav Raduljica je stigao pred sam početak takmičarske godine.
Na samom startu crveno-bele su opteretili kadrovski problemi. Nemanja Nedović se sa Evrobasketa vratio povređen, na generalnoj probi protiv Olimpijakosa povredu je pretrpeo i Ognjen Dobrić, leđa su mučila Filipa Petruševa. Posle dva poraza u Evroligi i pobeda nad MZT-om i Budućnosti angažovano je još jedno veliko pojačanje - Luka Vildoza.
Iako Argentinac nije odradio pripreme sa klubom, brzo se uklopio (odmah postao igrač meseca u ABA ligi) ali loši rezultati na evrosceni su se nizali. Posle uvodnih 0-4 savladan je minhenski Bajern u Pioniru, da bi posle poraza od Monaka, Fenerbahčea, ali što je još važnije, i Zadra u ABA ligi (prvi put posle 12 godina u Beogradu), klub odlučio da okrene novi list. Umesto Vladimira Jovanovića na mesto šefa struke postavljen je Duško Ivanović, a Adams je dobio ispisnicu. Efekat je bio, čini se, iznad svih očekivanja.
Usledio je niz od 10 pobeda u oba takmičenja. Padali su protivnici pred Zvezdom jedan za drugim. Od tima koji je gubio mečeve u završnicama, Ivanović je za kratko vreme napravio ekipu koja karakterom slama protivnike, veruje i grize do poslednjeg trenutka. Uglavnom je do trijumfa i dolazila u završnim fazama. I ponovo se rasplamsala nada među navijačima.
Nastupila je euforija kada je Ivanović dobio prvo pojačanje. Zatreslo se tlo na Jadranu po sletanju Fakunda Kampaca u Beograd. Igrač svetske klase, dokazani šampion, potpisao je ugovor sa Crvenom zvezdom do kraja sezone 2023/24. Verovatno su najoptimističniji među navijačima tima sa Malog Kalemegdana u tom trenutku videli svoje ljubimce predvođene Ivanovićem sa klupe i Kampacom na parketu na F4 ili barem plej-ofu Evrolige posle velikog preokreta u sezoni. Ali novi peh Zvezda je doživela kada joj je Evroliga zabranila registrovanje igrača i trenera. Kazna je privremeno stupila na snagu od 1. decembra, a onda je početkom januara produžena do 1. marta. Faku nije mogao da pomogne klubu u Evroligi sve do poslednjih devet kola.
Uigravao se nastupajući u ABA ligi, ali je Zvezda svaku drugu utakmicu morala da planira bez njega i to je ostavilo posledice u verovatno ključnom delu sezone. Vezana su i četiri poraza u Evroligi bez Argentinca (Žalgiris, Partizan, Viruts, Olimpija), ali je podignuto raspoloženje osvajanjem Kupa Radivoja Koraća i to posle velike pobede nad večitim rivalom u polufinalu. Vodio je Partizan i 18 razlike u prvom poluvremenu, trener Ivanović je isključen, ali su njegovi izabranici napravili čudesan preokret i plasirali se u finale, gde su bez većih problema savladali Megu.
Upravo posle Kupa u Nišu, došla je još jedna serija slabih rezultata koja je ostavila danak na ishod borbe u Evroligi, ali i ABA ligi. Od sedam utakmica u niz, crveno-beli su izgubili šest. Neke gotovo neshvatljivo. Ispustili su prednost protiv Bajerna, pa protiv Panatinaikosa, neočekivano ubedljivo ih je porazila berlinska Alba, koja je u tom trenutku bila miljama daleko od doigravanja. Na sve to, došao je i bolan poraz od Cibone u Zagrebu, ali i u abaligaškom večitom derbiju, koji je, ispostaviće se, Partizanu obezbedio ključnu prednost domaćeg terena u finalu.
U tim trenucima je bilo i kadrovskih problema, Vildoza je prolazio kroz loš period, Kampaco je tek počeo da hvata zalet u najjačoj evropskoj konkurenciji. Stigao je umor i Nemanju Nedovića, mučio se i Ognjen Dobrić... Dosta negativnih stvari se poklopilo i kada se sve sabere i oduzme, pomenuti period ozbiljno je uticao na konačnu sliku.
Digli su se nakon toga crveno-beli, popravili raspoloženje trijumfom nad Studentskim centrom, ali i okupljanjem na Nedovićevom imanju. Počeli su da grade decenijski niz trijumfa. Rešili su u svoju korist poslednjih pet okršaja u Evroligi, ali nije bilo dovoljno da se nadoknadi propušteno. U plej-ofu ABA lige su rutinski izašli na kraj sa ekipama Zadra i Budućnosti, a onda je usledilo čekanje.
Partizan je sa zakašnjenjem počeo doigravanje regionalnog prvenstva zbog obaveza u plej-ofu Evrolige, pa je onda igrao majstorice u četvrtfinalu protiv Studentskog centra i polufinalu protiv Cedevite Olimpije. Na kraju je došlo do toga da izabranici Duška Ivanovića odigraju tri utakmice u maju i naprave pauzu od 16 dana od ABA polufinala, do finala Superlige.
Tek onda usledila je borba za jadranski tron. Osetile su se i posledice proređenog rasporeda. Uspela je Crvena zvezda da spase dve meč lopte pred svojim navijačima, ali je platila danak lošeg otvaranja majstorice i velikog definicita u kojem se našla nakon 20 minuta igre pred oko 22.000 navijača večitog rivala u Štark Areni. Svela je minus na četiri poena, vratila se u potpunosti, ali nije bilo goriva za epski preokret i morali su crveno-beli da pruže ruku Partizanu ii predaju mu krunu.
Sezona 2022/23 se u Crvenoj zvezdi može okarakterisati kao „luda vožnja“. Ono što je bilo loše, ostaće kao lekcija. Dobre stvari, a bilo ih je, uprkos gorkom ukusu koji je ostavio poraz u finalu ABA lige, pamtiće se i prepričavati. Kao što je Duško Ivanović i rekao na zavšrnoj konferenciji za medije: „Nema žaljenja“.
Sledi nekoliko dana odmora, a onda crveno-beli kreću sa pravljenjem tima za naredni takmičarski ciklus. Najavljeno je da će uprkos porazu u finalu ABA lige biti deo elite i naredne sezone, što bi zvanično trebalo da bude potvrđeno 29. juna na sastanku deoničara Evrolige.