Davidovac se budi, rekord karijere kao savršen lek za poljuljano samopouzdanje
Vreme čitanja: 5min | ned. 12.12.21. | 09:20
Sve je bolji i Stefan Marković, Crvenoj zvezdi je potrebna širina u vremenu kada se povrede "vraćaju"
Utakmica u dvorani Leon Štukelj mogla bi da se analizira iz više uglova, ali za Crvenu zvezdu najvažnija je pobeda u filmskom scenariju koja je nešto kasnije, nakon Partizanovog poraza od Cedevite Olimpije, donela isturenu poziciju na tabeli Jadranske lige.
Daleko od toga da je Crvena zvezda odigrala dobru partiju u Novom Mestu, ali je i pored svih objektivnih i subjektivnih faktora pokazala onu, toliko pominjanu šampionsku crtu – da dobija utakmice i kada nema svoje veče. A, u gradiću blizu granice sa Hrvatskom baš ništa nije išlo kako treba... Isključenje Dejana Radonjića probudilo je samo poznati inat koji je u kombinaciji sa realnim kvalitetom i iskustvom doveo do preokreta i desete pobede u takmičenju.
Izabrane vesti
19.00: (3,50) Cibona (16,0) Budućnost (1,35)
Crvena zvezda se zapravo nalazi u začaranom krugu. Umor je bio ključni faktora svega viđenog na parketu, a isti je došao iz skraćene rotacije zbog novog “talasa“ povreda. Erona Vajta nema na parketu već treću utakmicu, a trener Radonjić je posle Cibone rekao da ga nije bilo iz “mera predostrožnosti“ posle duže pauze. Prema nezvaničnim informacijama Ognjen Kuzmić je izvrnuo skočni zglob protiv Olimpijakosa, dok Ognjen Dobrić nije igrao zbog povišene telesne temperature. Rotacija sa praktično osam igrača – Aleksa Uskoković nije ni ulazio, Stefan Lazarević dobio nešto manje od sedam minuta – naterala je stručni štab da dugo traži pravo rešenje u obe faze. Bilo je značajnih propusta u odbrani, igrači su ispadali iz kretnji što je igračima Krke donosilo više lakih poena i zapravo pumpalo samopouzdanje za više šuteva sa distance i konačnih 11 pogodaka uz bezmalo 46 odsto uspešnosti.
Sa manjim brojem raspoloživih snaga dodatni problem za Crvenu zvezdu napravila je povreda Marka Simonovića kome je pri doskoku stradao levi skočni zglob i još je nepoznato koliko je situacija ozbiljna, odnosno da li i koliko dugo ga neće biti na parketu.
Sve to je Dejanu Radonjiću značajno suzilo izbor, pogotovo u reketu jer je jedini pravi centar bio Majk Cirbes. Opet Nemac nije spreman za više od desetak minuta košarke, pa je tako Crvena zvezda u Novom Mestu najveći deo susreta odigrala u nižoj, takvozvanoj “small-ball“ postavi gde su Luka Mitrović, te Nikola Kalinić, Marko Simonović i Dejan Davidovac delovali kao unutrašnji igrači. Na kraju je upravo forsiranje niže petorke zapravo napravilo prevagu, a pre svega to što je ekipa pametno iskoristila individualni kvalitet Kalinića i Davidovca.
Iako je Kalinić pogodio najvažniju trojku na utakmici za 70:70 i zatim poklon slobodno bacanje posle tehničke greške trenera Krke Dalibora Damjanovića uz 0,4 sekunde na semaforu, velike zasluge za pobedu idu i na račun momka iz Zrenjanina.
Davidovac je imao ubedljivo najbolju rolu od početka sezone u kojoj dosad (uglavnom) nije ličio na sebe. Upisao je rekord sezone sa 19 poena, od čega je 14 pogodaka stiglo sa linije slobodnih bacanja uz samo jedan promašaj. Ostao je na skok do karijernog “plafona“ po broju uhvaćenih lopti (11), a gotovo savršen dabl-dabl upotpunio je sa još tri ukradene lopte za indeks korisnosti 34. To mu je najbolji učinak karijere!
Malo je igrača koji mogu da se pohvale sa učinkom od 19 poena uz samo dva pogođena šuta iz igre – bez promašaja –, ali svako ko bi umanjio njegov doprinos pričom da je samo četvrtinu poena skupio iz igre, neka pomisli samo koliko je teško pogađati slobodna bacanja u kontinuitetu, uz samo jedan promašaj na tako velikom uzorku.
Verovatno bi Davidovac imao i “bolji“ učinak iz otvorene igre da ga protivnici nisu uglavnom nepropisno zaustavljali. Čak sedam iznuđenih faulova vodilo ga je na liniju slobodnih bacanja, a razlog je prilično jednostavan – košarkaši Krke nisu imali rešenje za njegovu igru leđima, što ga čini jednim od nezgodnijih napadača u ABA ligi. Davidovac poseduje interesantan spoj košarkaških kvaliteta, dobro barata loptom pa su ga treneri neretko upotrebljavali i kao sekundarnog, pa čak i primarnog kreatora u situacijama kada drugih izbora nije bilo. Opet, zna da se spusti u reket i tada koristi visinsku prednost u odnosu na direktne čuvare. To je zajedno sa Kalinićem savršeno koristio i napravio ogromnu razliku na parketu. Kada je Zvezda konačno pronašla dobitnu formulu, proradila je i odbrana koja je dovela do toga da se Krkin barut pokvasi i voda uđe u uši zbog čega su se u poslednjoj četvrtini posle +18 neprestano ređale greške...
Bitna stvar za Crvenu zvezdu je buđenje Dejana Davidovca. Počelo je sa pobedom nad Olimpijakosom, kada je Davidovac pokazao znake košarkaškog života. Mnogo mu je značilo to što je pogodio prva dva šuta na utakmici, jer se videlo koliko ga je to podiglo iz monotonije u koju je upao što je značajno uticalo ne samo na kvalitet njegove igre, već i da izgleda na momente pomalo izgubljeno... Taj meč završio je sa prvim dvocifrenim učinkom u sezoni (11 poena), a očigledno je da se eho tog izdanja preneo i na Novo Mesto.
To je ono što je Crvenoj zvezdi neophodno u situaciji kada se povrede “vraćaju“. Da se među igračima sposobnim da odgovore takmičarskim izazovima proširi lista upotrebljivih u oba smera. Davidovac ima svoje mesto u Radonjićevom sistemu jer može da pokriva više pozicija, a sa svojom atipičnom fizičkom građom i košarkaškim kvalitetima može da se iskoristi u više različitih varijanti.
Navijače Crvene zvezde mogu da obraduju i sve bolje role Stefana Markovića. Protiv Olimpijakosa je i bez poena imao učinak koji se u statistici ne vidi kroz stvari koje je radio u odbrani i organizaciji igre. Upisao je pet završnih dodavanja. Sinoć je postigao deset poena, pogodio i dve bitne trojke, imao još četiri proigravanja i tri skoka što može da bude dobra osnova za dalje sticanje optimalne forme.
Nekadašnji srpski reprezentativac je od dolaska u Zvezdu pod posebnom lupom javnosti zbog nemerljivog iskustva koje donosi. Međutim, kako mesecima nije igrao takmičarsku košarku, pa ni trenirao sa ekipom – održavao individualnu formu, što je opet potpuno drugačije od timskog rada – niko nije ni mogao da očekuje njegove dobre partije od debija. Uz činjenicu da je početak sezone dočekao kao slobodan igrač, Marković je praktično odmah dobio minute veće od realnih, upravo zbog pomenutih problema sa povredama. Trošio se više i tražio staru formu, što nikada nije dobra kombinacija, ali je bilo iznuđeno rešenje i sada stvari polako počinju da dolaze na svoje.
Sada je pred lekarskim timom Crvene zvezde veliki posao, jer vremena za odmor nema, a već u utorak stiže Barselona, a onda u petak Bajern...