Džordanovski karakter Džimija Batlera: Entoni-Taunsa ponižavao s trećom postavom, Siksersima nije oprostio Harisa

Ovo je priča o čeličnom karakteru i borbenom duhu. Priča kako uvek treba verovati u sebe uprkos svim nedaćama. Ovo je priča o Džimiju Batleru - najautentičnijem liku NBA lige. Momak koji već 12 godina traje u najjačoj ligi sveta ne zbog košarkaških kvaliteta koje nesumnjivo poseduje, već zbog beskompromisnog stava i karaktera koji ga je transformisao u istinsku zvezdu i lidera Majami Hita.

Iako će svi u Srbiji navijati protiv Džimija Batlera jer se za titulu bori protiv našeg Nikole Jokića i Denver Nagetsa, to ne znači da ovaj as ne zaslužuje poštovanje. A stekao ga je na teži način... Najteži. Od klinca koga je otac napustio još dok je bio beba, a majka izbacila na ulicu jer joj se "nije dopadalo kako izgleda" (?!), preko tinejdžera koji se dugo smucao po kućama prijatelja i razumljivo bio problematičan u srednjoj školi prevalio je put do čovekva koji pravi neverovatnu razliku na parketu onog momenta kada plej-of počne.

Ne možemo tokom regularnog dela sezone da čujemo previše o Džimiju Batleru. Sjajan košarkaš sa dobrom statistikom, ali nikada ni blizu megazvezdi kakve su Kevin Durant, Lebron Džejms, Džejson Tejtum, Kris Pol... Međutim, kada krene borba za plej-of Džimi Batler se transformiše u čudovište koje na ramenima ponese osrednji tim Majamija sa osme pozicije na Istoku do finala NBA lige.

Dovoljno je samo da pitate Janisa Adetokunba i Milvoki Bakse koji su bili prvi na Istoku, ali to ništa nije značilo kada im je Batler u proseku ubacivao 37 poena po utakmici. Majami je nemilosrdno izbacio Bakse, isto uradio sa Njujork Niksima, a onda i protiv Boston Seltiksa. Džimi je zbog partija proglašen i za MVP serije protiv Bostona, a kakav je lik dovoljno govori potez tokom proslave kada nije hteo ni da dodirne pehar za najbolji tim Istočne konferencije.

"Ne treba mi to, slaviću sa onim pravim", rekao je Batler koji je čigledno spreman i željan da sruši i Jokića i Nagetse.

Brojke prosto nikako ne mogu da ispričaju priču o Džimiju Batleru. Da bismo ga barem malo bolje upoznali, moramo da se vratimo u prošlost. U period kada je Džimi Batler odrastao u gradu od 10.000 stanovnika po imenu Tombol. Naravno, ovo ime ni vama ni nama ne znači apsolutno ništa. U pitanju je mesto iz Teksasa udaljeno nekih stotinak kilometara od Hjustona.

Od zla oca i još gore majke, Džimi je nije imao srećno detinjstvo. Rođen 1989. godine, do 13. godine ga je odgajala majka Londa koja je radila kao recepcionar u bolnici, dok ga je otac napustio još dok je bio beba. Ipak, i majka je odlučila da ne može da obuzda nemirnog Džimija pa ga je izbacila iz kuće. Zaista mu je rekla: "Ne sviđa mi se kako izgledaš, moraš da ideš".

Da je Džimi neki prosečan klinac, verovatno nikada ni ne bismo čuli za njega. Ostao bi na ulicama Teksasa, možda ni srednju školu ne bi završio.

"Nikada se nisam stideo mog Teksasa. Ja sam NBA kauboj", rekao je svojevremeno Džimi prisećajući se teških početaka.

Da bi uopšte stigao do statusa NBA kauboja, morao je da potraži pomoć, a ona je stigla od školskog druga čija ga je porodica primila u kuću. Mada, i tu je košarka odigrala ulogu. Jer baš u košarkaškoj dvorani srednje škole upoznao je Džordana Leslija.

"Pozvao sam ga da prespava kod mene jer sam znao da nema stalan dom. Pa je nekoliko noći preraslo u nedelju dana, pa u nekoliko nedelja i na kraju je postao deo porodice", priča drug iz detinjstva.

Ubrzo je najvažnija osoba u životu Džimija Batlera postala Mišel Lambert, majka pomenutog Džordana. Ona je prelomila i praktično usvojila Džimija, dala mu je dom.

"Sećam se da su ljudi tada pomišljali svašta. Čak su komšije i ljudi iz grada dolazili kod mene kući da mi govore kako je problematičan, kako će biti kriminalac. Sve ih je uverio da nisu bili u pravu", izjavila je svojevremeno Mišel.

Uspeo je da završi srednju školu, upisao je fakuletet, prvo manje poznat univerzitet Tajler gde je igrao jednu sezonu, a potom je tri godine proveo na prestižnom Marketu gde je svojevremeno igrao i Dvejn Vejd. Zanimljivo da prethodnih dana kruži slika na internetu Džimija Batlera iz vremena kada je nosio dres Marketa kako čuva Džoa Mazulu, nekada igrača Zapadne Virdžinije, a danas trener Bostona. U oba navrata Džimi je izašao kao pobednik.

NBA karijeru počeo je 2011. godine kada ga je Čikago izabrao kao 30. pika na draftu. Ništa te prve sezone u dresu Bulsa nije nagoveštavalo da će Džimi postati veliki igrač.

"Da nije bilo Luola Denga u toj ekipi, ko zna šta bi se dogodilo. Bukvalno me je terao da radim, svaki dan sve jače i jače jer je verovao da će moje vreme na terenu doći, iako iskreno ni ja nisam verovao. Međutim, sredinom druge sezone sam dobio priliku zbog nekih povreda u ekipi i to je bilo to", priseća se Džimi.

Tokom šest sezona šest sezona u Čikagu stvorio je neraskidivu vezu sa Tomom Tibodoom, trenerom starog kova. Kruna u tom momentu je stigla 2015. godine kada je Batler proglašen za igrača koji je najviše napredovao, ali uvek je osećao da mu nešto fali. U plej-ofu nije mogao da dogura daleko uprkos vanserijskim partijama, a posle odlaska Derika Rouza i već pomenutog trenera i Džimi je osetio da je vreme da napusti Čikago.

Poslednji stepenik na Jokićevom putu do istorije: Nisu lepi, ali grizu

Trejdovan je u Minesotu u zamenu za telentovanog Zeka Levina, a u Timbervulfsima ga je dočekao Tibodo koji je preuzeo mladi tim sa mnogo potencijala. Tu ćemo ponovo videti kakav je zapravo lik Džimi Batler. Na drugoj utakmici u dresu Minesote, ubacio je 20 od 33 poena u četvrtoj četvrtini u pobedi nad Klipersima. Međutim, kako je vreme prolazilo postalo je sve očiglednije da se temperamentni Batler nikako ne slaže sa mlađim klanom ekipe, pre svega sa prvom zvezdom ekipe Karlom Entonijem-Taunsom.

Prva sezona se nekako završila, ali problemi su eskalirali početkom druge i to sve zbog jednog treninga. Džimi je na leto pred početak sezone 2018/19 bio povređen i nije bio u optimalnoj formi. Nije se ni pojavljivao na treninzima tokom prve nedelje priprema, a onda spektakl koji se i danas prepričava. Potpuno neočekivano se pojavio, spreman da pošalje mangupski porku. Odigrao je trening meč protiv projektovane prve postve Minesote, za saigrače je odabrao igrače koji su bili tu samo da popune broj na treningu. Ne ni druga, treća postava.

I sa njima je razbio startere pritom vređajući Karla Entonija-Taunsa da nikada neće biti veliki igrač! Trening se nije pošteno ni završio, on je otišao u svlačionicu, presvukao se, pozvao poznatu novinarku Rejčel Nikols i dao antologijski intervju.

Ako imate vremena, toplo vam preporučujemo da poslušate Džefa Tiga koji je bio na tom treningu i koji idealno prepričava šta se sve tada dogodilo. Verujte, vredi poslušati. Samo delić da naslutite...

"Dobili su nas tipa 18:6, Džimi je poludeo: ‘Mislite da ovaj tim može da pobedi bez mene? Ja sam tim! Platite me!’. Na kraju se skida, ima majicu Timbervulfsa, ali je isekao Minesotu tako da se vide samo njegove grudi. Isto i na šortsu. Plačem koliko je brat lud. Nisam još ni shvatao - pobedio nas je sa timom iz razvojne Dži lige. ‘Ovo su vaši starteri? Upravo sam ih razvalio sa Dži-ligašima’. Plakao sam od smeha dok nisam shvatio da govori o meni”.

Bio je to kraj Džimijeve ere u Minesoti. Proglasili su ga za trulu jabuku, kancer u svlačionici i već u novembru 2018. je trejdovan u Filadelfiju. Tamošnja uprava je videla Džimija kao idealnog saigrača Džoela Embida. Međutim ni to nije dugo potrajalo. Samo jednu sezonu se zadržao u Siksersima koji su se kasnije odlučili da zadrže Tobajasa Herisa umesto Batlera. Kakav kiks.

Ispostaviti se međutim - najbolja stvar koja se dogodila u karijeri Džimija Batlera. Završio je u Majamiju i danas u skoro svakom međusobon okršaju Batler teroriše Filadelfiju. Imao je u tim susretima još jednu kultnu izjavu.

"Jeb*ni Tobajas Heris pre mene...", uzvikivao je Džimi u hodnicima dvorane, jasno aludirajući da je Filadelfija napravila grešku.

Džimi Batler je prosto - Džimi Batler. Ima taj pomalo "džordanovski" mentalitet. Nikome ne priznaje da je bolji. Nikome se ne sklanja sa puta. Toliko ekscentričan da mu je potreban neko da ga smiri, a taj neko su Pet Rajli i Erik Spolstra, prvi operativac i trener Majamija. Rajlija pamtimo još kao legendarnog trenera Los Anđeles Lejkersa sa Medžikom Džonsonom, ali su zapravo čvrsti i ponekad prljavi Njujork Niksi iz 90-ih, oni Niksi sa Patrikom Juingom, Džonom Starksom i Entonijem Mejsonom, pokazali ko je zapravo Pet Rajli. Veliki borac, koji isto zahteva i od svojih igrača. Sada kao prededsednik vodi Majami iz kancelarije, a sa klupe je tu njegov verni vojnik Spolstra kome će ovo biti šesto finale kao treneru.

Ni on nije naivan tip. I sam je znao da uđe i u fizički okršaj sa Batlerom i da mu ne uzmakne ni pedalj.

Ekipa prepuna ratnika.

Baš takav je i Džimi Batler koji je već imao jedno finale sa Majamijem. Bilo je to 2020. godine, ali su Lejkersi sa Lebronom Džejmsom tada bili bolji, ali borci poput Batlera nikada ne odustaju.

Ni sam Džimi ne odustaje. Neć taj da odstupi. Ne plaši se konflikta. Imao je i onaj jedan sa Nikolom Jokićem posle sukoba Srbina sa Markifom Morisom. "Sedi dole", dovikivao je Batler dok su ga saigrači sklanjali od Jokića. Navodno ga je Džimi čekao u hodnicima dvorane da se obračunaju, ali Nikola ostao hladnokvan i sprečio mogućnost da situacija eskalira.

Sada će se sučeliti na parketu, u velikom finalu. Najbolji igrač Denvera protiv najboljeg igrača Majamija. Spektakl je zagrantovan. Džimi Batler je spreman.

"Volimo da stignemo do cilja težim putem. Zaslužili smo sve što nam se dešava".