INTERVJU - Ostin Holins: Do Zvezde nisam čuo za utakmicu od pet sati; Beron je bio u pravu - sjajno iskustvo

Kada evropski klubovi angažuju američkog košarkaša, očekuje da bude dominantan u napadu. Isto važi i u Srbiji. Amerikanac mora da donese prevagu i zatrpa koš protivnika. Crvena zvezda je u sezoni za nama, jednoj od najuspešnijih u istoriji kluba, pošla drugim putem, Angažovala je defanzivnog predatora u Ostinu Holinsu. Bio je to pun pogodak.

Momak rodom iz Arizone je za 10 meseci kupio navijače kluba sa Malog Kalemegdana zaraznom energijom, požrtvovanom igrom na oba kraja parketa. Brzim prstima i atraktivnim zakucavanjima. Ponašanjem na terenu i van njega. Širokim osmehom koji nikada nije skidao sa lica. Ostavljao je i poslednju kap znoja u crveno-belom dresu, bio verni ratnik Dejana Radonjića i jedan od najzaslužnijih za osvajanje nove triple krune. Posle najuspešnije takmičarske godine u karijeri odlučio se za novi izazov i prihvatio ponudu evropskog velikana Makabija iz Tel Aviva. Odlazi, ali ostavlja neizbrisiv trag.

Poslednje trenutke u glavnom gradu Srbije iskoristio je da nam ispriča kako je zavoleo Beograd, naše ljude, sarmu i burek. Kako se prvi put u životu sreo sa utakmicom od pet sati. Govorio je za Mozzart Sport o najlepšim trenucima u Zvezdi, saigračima, treneru, usponima i padovima, kao i brojnim drugim košarkaškim, ali i životnim temama.

Na Stari kontinent stigao je pre osam godina. Teško da je i zamišljao igrajući u Drugoj francuskoj ligi da će se jednog dana preseliti u Beograd. Još manje da će ga toliko zavoleti.

Preko Finske, Nemačke i Rusije minulog leta je stigao u Srbiju. Sa epitetom pouzdanog igrača i velikog profesionalca, ali pre svega sjajnog defanzivca i dobrog momka. Na njegovu odluku imali su uticaj i Zvezdini "ambasadori".

"Trener Radonjić me je zvao krajem leta. Znao sam ga iz minhenskog Bajerna, igrali smo protiv njegovog tima u plej-ofu Bundeslige dok sam bio u Vehti. Pričao je da želi da dovede momke sa dobrim karakterom, stvori hemiju i napravi jednu kompaktnu ekipu. Dopala mi se njegova vizija i odmah zvao Bilija Berona i Kej Si Riversa. Pričao sam i sa Džordanom Lojdom, pokušao da dobijem što više mišljenja. Odluka je bila na meni, ali želeo sam što više činjenica da imam pred sobom. Odlučio sam da dođem, smatrao da je to najbolji naredni korak za moju karijeru i ni za čim ne žalim. Imao sam sjajno iskustvo", priča Holins u razgovoru za Mozzart Sport.

Beron, Rivers i Lojd su bili puni hvale. S pravom, ubrzo je shvatio Ostin.

"Pričali su mi lepe stvari o Beogradu, Crvenoj zvezdi, kulturi. Najviše o tome kako im se dopada grad, ali i o navijačima, koliko su ludi. Ne možete to da shvatite dok ne iskusite. Bili mi je stalno pričao o svojim iskustvima dok smo igrali u Zenitu. Kada sam mu preneo da mi je stigla ponuda, rekao mi je da neću zažaliti ako je prihvatim. Da iskustvo koje mi se nudi ne smem da propustim. Bio je u pravu. Volim Beograd, hranu, ljude... Osećao sam se kao kod kuće i bilo je sjajno. Navijači su bili fantastični, nisam takve sretao tokom karijere".

Zvezdini ambasadori Bili Beron i Džordan Lojd (Foto: MN Press)

Sa Zvezdom je prvi put stigao i do timskih odličja. Period proveden u Beogradu pamtiće po najuspešnijoj sezoni u profesionalnoj karijeri.

"Ovde sam osvojio prvu titulu u Evropi. U Nemačkoj i Finskoj sam igrao polufinale, u VTB izgubio u drugoj rundi od CSKA. Osećam se ispunjeno, jer sam shvatio da se dobre stvari dešavaju ako naporno radite i verujete u proces".

Nema dilemu šta će mu ostati najdublje urezano u sećanju.

"Osvajanje ABA lige uprkos svim okolnostima. Toliko toga se izdešavalo... Nikada nisam bio deo utakmice koja traje pet sati. Došli smo u dvoranu u šest, napustili je u jedan ujutru. Bilo je iscrpljujuće, vruće. Ispraznili su dvoranu, pa smo imali toliko prekida, morali da se zagrevamo... Na kraju smo uprkos svemu izašli kao pobednici. Borili smo se zajedno. Oba tima su bila spremna da daju sve za pobedu, na kraju je bilo pitanje ko ima više srca. Taktika gotovo nije bila bitna, već samo ko više želi da prvi prođe kroz cilj. Uspeli smo i to je bio sjajan osećaj, iako nije bilo navijača na tribinama".

Kada je spuštena zavesa na turbulentnu majstoricu finalne serije ABA lige, ispred dvorane je Holinsa i saigrače sačekala reka oduševljenih navijača.

"Bilo je neverovatno. Teško opisati rečima. Bio sam preplavljen emocijama. Srećan, tužan, umoran, uzbuđen, ali osećao sam njihovu energiju. Na kraju smo svi bili zadovoljni i ispunjeni".

Teško mu je bilo da prijateljima iz SAD prenese atmosferu sa utakmica.

"Kada sam objavljivao slike na društvenim mrežama pričali su mi kako je ludo. Ne, to je totalno ludilo. Da bi to razumeli morate da bude tu. Nije samo to da ne znaju o evropskoj košarci, ali toliko je nivoa, različitih zemalja... Ako neko nije upoznat sa tim može da pomisli da je sa druge strane Atlantika sve isto. Čak su i meni bile potrebne godine da shvatim koji sve nivoi postoje, da ovde timovi mogu da ispadnu...".

Ostin Holins sa navijačima, dan pred let za SAD (Foto: Privatna arhiva)

Ostvario je poseban odnos sa navijačima. Cenili su ga jer je uvek bespoštedno branio Zvezdine boje. Na kraju je neverovatnim gestom rešio da im se zahvali. Objavljivao je zajedničke slike na društvenim mrežama, a onda nekolicini srećnika odlučio da pokloni kompletnu opremu iz Crvene zvezde.

"Tokom sezone sam dobio mnogo poruka i teško mi je bilo da odgovorim na sve. Hteo sam da ostvarim komunikaciju sa njima, slali su mi naše zajedničke slike i trudio sam se da ih objavim u što većem broju. To im puno znači i hteo sam da izdvojim vreme i pokažem ih koliko ih cenim, kao i njihovu podršku".

O KLJUČU USPEHA, SKRIVANJU OD VAJTA I ODNOSU SA RADONJIĆEM

Uz trofej regionalnog šampiona, podigao je i Žućkovu levicu, postao i prvak Srbije. Bilo je i teških trenutaka, ali kada podvuče crtu, pozitivne emocije preovladavaju.

"Najteže mi je bilo kada smo se borili za plej-of u Evroligi. Igrali smo veoma dobro, svi su bili zdravi, a onda smo se povredili Branko Lazić i ja u najgorem mogućem trenutku. Na kraju sam izuzetno srećan i ponosan kako smo se borili i trudili da se domognemo mesta među osam najboljih. Bilo bi sjajno da smo uspeli, ali takve stvari se dešavaju".

Ključ uspeha bio je u sjajnom timskom duhu.

"Čitava godina je bila posebna. Imao sam odličan odnos sa svim momcima i mislim da smo zato bili tako uspešni. Svi su bili na mestu i u dobrim odnosima jedni sa drugima. Niko nije želeo da bude iznad nekog. Svi su bili podređeni timu, težili ka zajedničkom cilju i uspehu".

Košarkaši Crvene zvezde (Foto: Starsport)

Neke od saigrača znao je i ranije. Protiv Erona Vajta i Nejta Voltersa igrao na koledžu. Kao član Minesote često je izlazio na crtu Vajtovoj Ajovi.

"Ne gledam često koledž košarku, ali kad god su Minesota i Ajova igrali, nebitno da li je košarka ili američki fudbal, uvek bih podsetio Erona. Malo bih ga nervirao, ali nažalost Ajova je bila sjajna ove godine, pa sam morao da se krijem po svlačionici. Nejt je takođe igrao u timu sa kojim smo se sastajali svake sezone. Dobijali smo ih ubedljivo, ali je on svaki put odigrao dobro".

Kao odgovoran i posvećen defanzivac, igrač koji na najbolji način koristi impozantne atletske sposobnosti, savršeno se uklopio u Radonjićevu "hard difens end tranzišn ofens" filozofiju.

"Imali smo dobar odnos. Ako je postojao problem ili je o nečemu moralo da se priča, on bi mi rekao direktno i odmah bi to rešili. Uvek mi je pričao da mogu da mu se obratim za svaki problem i da će mi pomoći. Razumeli smo se po tom pitanju, čuvali smo jedan drugome leđa. Znao sam šta očekuje od mene, tima. Trudio sam se da budem u zlatnoj sredini. Ranije sam igrao sa emotivnim momcima koji osciliraju. Zato mislim da je svakom timu potreban igrač koji će držati stvari mirnim i pod kontrolom".

O SARMI, BUREKU, BERONOVIM KOLAČIMA I VELIKOM BEOGRADU

Poseban utisak na Holinsa je ostavio Beograd.

"Podseća me na Memfis. Kroz grad protiče reka Misisipi, slične su veličine, tamo smo poznati po roštilju, imamo bogatu kulturu. U Beogradu su svi ljudi koje sam sreo bili prijateljski nastrojeni. Opuštena je sredina. Ima toliko sjajanih stvari i to je nešto što ga čini velikim".

Oduševljen je i srpskom kuhinjom.

"Ćevapi su u redu, ali volim sarmu, burek... Hleb je u Srbiji sjajan, a ja ga obožavam. Našao sam neka mesta na koja volim da idem".

Ostin Holins (Foto: Starsport)

S ozbirom da će Srbija imati dva predstavnika u Evroligi naredne sezone, imaće prilike da se vrati u Beograd.

"Moraću da svratim u omiljenu pekaru. Kada sam dolazio ovde prošle sezone, Bili mi je pričao o jednom mestu, koje ima najbolje kolače i da moramo da idemo tamo. Čim smo došli naručio je tri ktuije. Bio je izuzetno uzbuđen".

Potrudio se da nauči i jezik.

"Znam dosta psovki koje neću reći, ali...", rekao je Holins i potom na tečnom srpskom dodao: "Zdravo. Ne znam. Razumem malo srpski. Drago mi je što smo se upoznali...".

NAREDNA STANICA - MAKABI

Unovčio je dobre igre u Crvenoj zvezdi i pripremio se za naredni korak. Karijeru nastavlja u Makabiju iz Tel Aviva sa kojim je potpisao dvogodišnji ugovor (1+1). Ostvarila mu se želja da brani boje tima iz Tel Aviva.

"U SAD malo znaju o evropskoj košarci. Najviše se priča o Realu i Barseloni jer nisu samo veliki timovi već i svetski poznati brendovi, ali sećam se da sam čuo dobre stvari i o Makabiju. Prvi put još u srednjoj školi, jer je Pargo igrao za njih i Memfis Grizlise, tim iz grada u kojem sam bio. Dok sam počinjao u slabijim evropskim ligama prisetio sam se, ali mi nije imalo puno smisla. Kada sam došao do Evrolige odjednom je sve došlo na svoje. Makabi je jedan od timova koji je vremenom počeo da mi se sviđa i za koji sam želeo da igram".

Teško mu je što napušta Beograd. Odlazi u nepoznatu sredinu, ali se nada najboljem.

"Otvorila se prilika i bilo mi je teško da odlučim između mesta koje volim i mesta sa kojim nisam upoznat. Beograd sam zavoleo, živeo u njemu, iskusio ga i znam kakav je. Tel Aviv je mesto koje mi se dopada i Makabi kao klub, ali mi je sve to još nepoznato. Imam velika očekivanja, ali ne možete da znate sa sigurnošću šta vas čeka dok to ne iskusite".

Makabijeve snage jačaju: Ostin Holins peto, blizu i šesto pojačanje!

Makabi je posle najgore sezone u poslednjih 29 godina odlučio da okrene novi list. Postavio Odeda Kataša za trenera. Zaključno sa Holinsom angažovao je devet novih igrača, mahom Amerikanaca. Doskorašnji košarkaš Zvezde nekolicinu i poznaje.

"Biće to pravi projekat. Ne sumnjam da će biti teško, kao i u svakom timu. Rekli su mi da žele dobre momke u ekipi, kao i ovde. Uveren sam da ćemo se dobro slagati. Igrao sam sa Aleksom Pojtresom u Zenitu. Protiv Daruna Hilijarda dok je bio u CSKA. Prečesto smo bili na različitim stranama parketa. Verujem da dovode prave igrače i da ćemo vremenom, ako svi budu imali adekvatan mentalitet, ići u pravom smeru. Da ćemo, šta god da se desi, konstantno napredovati".

Raduje se saradnji sa legendarnim Dejvidom Blatom koji se vratio u klub kojem je pre osam godina doneo poslednju titulu prvaka Evrope. Obavljaće ulogu konsultanta.

"Znači puno. Kada imate takve košarkaške umove u organizaciji, sa tim iskustvom, to daje jednu posebnu crtu čitavom projektu. Ne samo da imaju iskustvo i znanje da odaberu prave igrače, već su i ti momci upoznati sa njihovom istorijom i žele da budu njen deo", ističe Holins i dodaje da mu je Majk Cirbes preneo dobra isksutva o klubu. Podsetimo, Nemac je jedan od igrača koji je već bio u Ostinovim patikama, iz Beograda je svojevremeno otišao baš u Tel Aviv. Kao i Kvinsi Miler, Džona Bolden...

O DEFANZIVNOM MENTALITETU, SAVETIMA NBA ŠAMPIONA I PORODICI

Retkost je da američki košarkaš u Evropi dostigne status vrhunskog defanzivca, ali Holins se odbrani posvetio još na koledžu.

"Ponosim se time i nekako je zabavno zatvoriti najboljeg igrača protivničke ekipe. Ne možete da ga ostavite bez poena, ali zabavno je otežati mu posao", pričao je još kao junior u Minesoti.

Jasno, najveći uticaj na njegovu karijeru imao je otac Lajonel. Bivši NBA igrač, ali i šampion (1977). Deset godina je igrao u najjačoj ligi sveta, branio boje Portlanda (sa kojim je i osvojio prsten), Filadelfije, San Dijego Klipersa, Detroita i Hjustona. Dva puta bio uvršten i u najbolje defanzivne petorke najkvalitetnijeg takmičenja u igri pod obručima, a njegov dres sa brojem 14 završio je pod svodovima dvorane u Oregonu.

Nakon igračke, Lajonel Holins je otpočeo i uspešnu trenersku karijeru, koja je krunisana 2020. godine. Kao pomoćni trener Los Anđeles Lejkersa ponovo je postao NBA šampion.

"Tokom profesionalne karijere sam u možda dva ili tri tima imao taj teret da moram da postižem poene. Otac mi je pričao, s ozbirom da je bio defanzivno nastrojen i kao igrač i sada kao trener, da moram da igram odbranu. Da utičem na utakmicu na neki drugi način, ne samo postizanjem poena. Igranjem odbrane, skokovima... Za neke momke je dovoljno samo da pomognu timu i budu dobri saigrači. Trudio sam se da se adaptiram na sve što tim želi od mene. Nekad je to postizanje poena, nekad odbrana. Morate da prihvatite različite uloge jer nije svakom timu potrebno isto. Neophodno je da imate više opcija, da budete svestrani. To me je otac odavno naučio. Na kraju krajeva, volim da igram odbranu".

Lajonel Holins u društvu Entonija Dejvisa i Lebrona Džejmsa (Foto: AFP)

Nije imao pritisak da mora da se bavi košarkom, ali mu je ipak bilo suđeno da uzme loptu u ruke.

"Od kako sam prohodao otac je uticao na moj život u svakom smislu. U košarci sam čitavog života, braća i sestra su igrali. Nikada me nije prisiljavao da joj se posvetim. Dao mi je prostora kada sam bio mlađi kako bih probao više stvari i ja sam prirodno odabrao košarku. Uvek je bio tu da me uputi, da neophodan savet, ali ne i da me opterećuje.

San svih američkih košarkaša je NBA. Holins ga nije ostvario, ali - ne žali.

"Video sam mnogo primera, momaka koji idu za tim snom. Otac mi je rekao jednu stvar koje se uvek setim: Ukoliko si dovoljno dobar, naći će te - nebitno gde si. Posebno u današnje vreme sa društvenim mrežama, skautima u svakom kutku sveta... Ukoliko si dovoljno dobar Razvojna liga može da pomogne, ali šanse su male. Kao dete sam sanjao o odlasku u NBA, ali se nakon igranja u Evropi ne osećam loše što se nisam okušao. Ne sumnjam da bih uživao i da bi to bilo veliko dostignuće, ali ne smatram da sam nešto propustio".

U ranoj mladosti mu je stavljeno do znanja da obrazovanje mora da bude na prvom mestu i da ne sme da trpi ni zbog košarke.

"Kada sam bio mlađi, roditelji su mi tako postavili stvari da neću igrati košarku, ako ne budem imao dobre ocene. Majka se stalno priseća priče o mojoj sestri. Kada je došla kući sa lošim ocenama i rekla joj da neće igrati dok ih ne popravi. Obrazovanje je uvek bilo važno i smatramo da je veoma bitno za igrače. Ukoliko se nekome ukaže dobra prilika da se mlad posveti košarci i ode u NBA, treba da je iskoristi. Ako nije prava situacija, treba da ostane na koledžu. Čak iako se nameste idealne okolnosti, verujem da bi vremenom svako trebalo da se vrati i završi sa studijama. Nije u pitanju parče papira, već stvaranje temelja. Dobro je imati obrazovanje, makar kao rezervu".

Ostinov brat Entoni je ortopedski hirurg.

"Dobro je imati doktora u porodici, ali nije to za mene. Izuzetno sam ponosan i srećan zbog njega, ali ja ne bih mogao da idem 13 godina u školu da bih postao doktor. To definitivno nije lako. Kad god se nešto desi, osetim bol u laktu recimo, odmah ga zapitkujem, pošaljem i sliku. Naravno, uvek mi kaže da je sve u redu".

Do odlaska na pripreme sa novim klubom planira da provede što je više vremena moguće uz porodicu u Memfisu. Želi da se odmori i napuni baterije za nove izazove.

"Zagrliću čitavu porodicu i onda otići na sprat, sesti na kauč, upaliti TV, podići noge uvis i sipati sebi čašu viskija", zaključio je Ostin Holins u razgovoru za Mozzart Sport.