INTERVJU – Trej Dreksel: Prodavac cveća zavrće rukav, a ruka cela u tetovažama Partizana! To je način života

Ima onih koji malo u šali, malo u zbilji, kažu da najbolji igrač Partizana ove sezone nastupa za Mladost iz Zemuna.

Trej Dreksel je eksplodirao pod patronatom Dragana Jakovljevića i pruža zaista dobre igre. Talentovani bek igrao je utakmice i sa nestvarna 62 indeksna poena, a nedavno je brojao do 34 poena. O njegovim partijama najbolje govore brojke iz ABA 2 lige: 21,6 poena u proseku, gađa 44,8% za tri poena i beleži 3,6 asistencije uz čak 7,6 skokova, te 2,3 ukradene lopte po utakmici. Zato i ne čudi što ga mnogi navijači Partizana obasipaju porukama na društvenim mrežama da bi voleli da ga vide na terenu u crno-belom.

Dreksel je inače već košarkaš Partizana (potpisao trogodišnji ugovor početkom jula 2020. godine) pozajmljen Mladosti, a tim iz Zemuna je najzaslužniji što je Dreksel došao na scenu u našoj košarci, na čemu je sam igrač više puta istakao zahvalnost, što klubu, što treneru koga kroz osmeh zna da nazove Dragon (na engleskom Zmaj).

"Uči nas da igramo kao životinje, ali pametne životinje, da koristimo mozak i budemo agresivni”, kaže Dreksel za Mozzart Sport.

Amerikanac nastupa na poziciji beka, ali se sve više pomera ka poziciji plejmejkera. Želi da bude što je moguće svestraniji i kao igrač, ali i kao čovek. Ističe da redovno čita knjige i da mu to pomaže da poboljša kreativnost na terenu.

U intervjuu za naš sajt govorio je o napretku u Mladosti, zašto je odabrao Srbiju, o Partizanu, njegovoj istoriji, te da bi sa crno-belima voleo da napravi neke veće uspehe. I pored odličnih ličnih brojki, kaže da ne gleda sebe samo kroz poene, već i skokove, ukradene lopte, asistencije... Dotakao se i anegdota koje je doživeo šetavši Beogradom, te kako provodi vreme i šta voli da jede dok je u prestonici Srbije.

A, MISLIO SAM DA SAM ZAVRŠIO SA KOŠARKOM

Foto: Star Sport

Dreksel je išao u malu srednju školu iz koje niko nije stigao do NBA. Brzo je dobio na visini, a sa time je došlo i interesovanje koledža. Završio je na Grend Kenjonu.

Na startu nije očekivao ni da će da igra, nije imao školarinu, ali je napredovao. Na koledžu je došlo i do prvih većih problema sa šutem koje je kasnije uspeo da prevaziđe. Dakle, sve je u glavi.

“Imao sam neke psihološke probleme, nije me hteo šut, mnogo stvari su se dogodile. Morao sam posle toga dobro da se pogledam u ogledalo. Nije mi se više sviđala košarka. Nije to bila ona ista igra koju sam igrao dok sam bio mlađi. Imao sam čak i intervjue za posao u firmama, da budem finansijski savetnik. U tri firme sam išao, dobio dobre ponude. Pričao sam sa porodicom i mislio sam u jednom momentu da sam završio sa košarkom”, priseća se Dreksel u razgovoru za Mozzart Sport.

I to se sve događalo dok je imao 22 godine. Nekoliko meseci pre nego što je došao do ekipe Mladosti, do Srbije. Tako stvari funkcionišu u SAD. Završiš koledž karijeru i onda ili ideš u NBA, Razvojnu ligu ili ideš u inostranstvo. Ili prekidaš sa košarkom.

“Bila je to traumatična godina za mene. Zbog mog pogleda na košarku. Bio sam blizu da prihvatim ponudu jedne od tih firmi. Ali, menadžer mi je pomogao, sjajan čovek, rekao mi je da probam. A ja kada se odlučim nešto da radim, onda to radim do kraja. Iz sve snage. Doneo sam odluku da ne budem finansijski savetnik. Već da idem sa košarkom. Da idem na kampove i vidim kakve će se ponude pojaviti”.

Kako se pojavila Srbija u celoj priči? Dreksel kaže da je mogao čak i u Slovačkoj da završi.

“Ostali igrači su izgledali snažnije od mene. Ali sam u prvoj utakmici igrao zaista jako, upisao sam tripl-dabl, a agent me je gledao dok su desetorica skauta bili oko njega. Rekao mi je kasnije da su samo o meni pričali. A ja sam se mislio: ´Kako o meni?´. Posle toga su bila dva skauta iz Srbije. Procenili su da mogu da budem igrač visokog nivoa. Ali, da mi je potrebno da se razvijem na nižem nivou. Bio sam čak blizu odlaska u Slovačku. Ali, hvala Bogu pa se to nije dogodilo, a-ha-ha. Kada sam rekao ostalim igačima da ću ići u Srbiju, pitali su me da li sam spreman. ´Spreman na šta´, pitao sam. A oni mi kažu: ´Srpski treneri se ne zezaju okolo. Trenira se mnogo. Galamiće na tebe i sve´. A ja sam rekao:´ Idemo onda´“.

BOGDANOVIĆ DEO ODLUKE DA DOĐEM U SRBIJU

Foto: Star Sport

Bilo je tu još važnih faktora zbog kojih se Dreksel odlučio za Srbiju. Recimo – Bogdan Bogdanović.

Bogdanović je zapravo “igrao” veliku ulogu u odluci Dreksela da dođe u Mladost. Poznato je da je tener Dragan Jakovljević radio sa Bogdanovićem na početku karijere sadašnjeg košarkaša Atlante. I to se dopalo Drekselu.

„Glavna stvar koju sam čuo je da je Mladost mlad tim, razvojni tim. Da mogu da igram dobro. A najvažnija je trener. On je trenirao Bogdanovića kada se Bogdan razvijao. Agent mi je rekao da da ga je Jakovljević izgurao na scenu kada je Bogdan bio mlad i nije bio u prvom planu. Imam slično telo kao Bogdan, neke delove igre, dvojka je, tačno je tip igrača koji me inspiriše. Tako da sam rekao: ´Sjajno, idem u Srbiju´. Bogdanović je bio deo odluke. To je baš zanimljivo“, rekao je Dreksel.

Znao je Dreksel da upiše fantastične brojke igrajući za Mladost, čak i da stigne do indeksa korisnosti 62. Sa takvim igrama se i preporučio Partizanu. Mnogi ga s pravom smatraju najboljim igračem ABA 2 lige.

„Ne volim da pričam o mojim brojkama. One su kompliment za tim. Nikada nisam imao trenera koji je toliko verovao u mene i pričao da budem agresivan. To je proces. Kako da dođem do toga da budem igrač koji će dati 37 poena. Nikada ranije nisam bio toliko dobar skorer. Mogu da doprinosim u skokovima, ukradenim loptama. I zato sam se iznenadio kada sam video 62 indeksna poena, nisam imao pojma da je toliko. Pobede su mi mnogo važnije od statistike“.

Ima ideju čega želi da se seća kada ostari. Kada završi karijeru. A to očigledno nisu individualna dostignuća.

„Kada budem gledao unazad na karijeru, nije isto ako kažeš da si davao 20 poena u proseku ili da si osvojio titulu sa ekipom Mladosti, ili da sam igrao za Partizan u završnici Evrokupa, da smo bili blizu ili tako nešto. Ili da sam igrao Evroligu sa Partizanom. Takvih stvari se, po mom mišljenju, sećaš kada ostariš“.

Dreksel je prepričao anegdotu koja mu se dogodila dok je šetao kroz Beograd. I tu je mogao da vidi i da se uveri koliko je sport usađen duboko u naše društvo.

“Šetao sam sa devojkom, kupovao sam joj cveće i kada je prodavac video privezak za ključeve sa grbom Partizana koji sam izvadio, pitao me je za koga navijam. Unervozio sam se, pomislio da to nije baš dobra situacija. I onda sam rekao: ´Znaš šta, za Partizan, želim da igram za taj tim´. A on mi kaže ´dobro´ i povlači rukav, kada ono cela ruka u tetovažama Partizana! Dokaz da je ovde to sve više od košarke. Način života”.

Šta bi bilo da si video tetovaže Zvezde?

“Samo bih zgrabio devojku i pobegao, koga briga za cveće, a-ha-ha”, kroz osmeh će Dreksel.

POTREBNO MI JE FINO PODEŠAVANJE, KAO NA GITARI

Foto: Star Sport

Partizan jeste njegov cilj, ali vratimo se na sredstvo. Njegove partije u Mladosti.

Drekselova želja je da se polako pomera ka poziciji plejmejkera. Jer, kako sam kaže, koliko je takvih igrača sa njegovom visinom u Evropi? Svakako i sam ističe da ne može da veruje koliko je napredovao. Postao j drugačiji igrač, ali i drugačiji čovek.

“To je najbolja stvar. Gledam se u ogledalo i ne prepoznajem košarkaša kakav sam danas. Beležim najveći napredak u igri - ikada. Na treninzima sa Draganom strašno radimo na detaljima. Studiozno. Po 20 minuta jedan pokret. Ali, onda vidim taj pokret na utakmici kako se unapredio. Kada odem kući u Ameriku, ljudi koje znam pitaju me: ´Ko je ovaj dečko?´. Samopouzdanje je tu. Ima još mnogo stvari u koje treba da se fino podešavaju, kao na gitari. Igrao sam na pozicijama ´dva´ i ´tri´ prošle godine, sada idem sve više ka poziciji plejmejkera. To mi je cilj za ovu sezonu. Skorera ima million u Evropi. A koliko plejmejkera sa mojom visinom?”, kaže Dreksel visok 198 centimetara.

Zna Trej da je došao u pravu sredinu ako želi da nauči kako da kreira napade. Srbija daje primer čak i centra-plejmejkera. Da ne govorimo o majstorima na poziciji jedan poput Miloša Teodosića.

“Da, Jokić je plejmejker, neverovatno. To je stvar sa srpskom košarkom. Uče te sve. Moraš sve da radiš. I to mnogo cenim”.

TRINKIJERI PRILAZI I KAŽE: GDE JE DEČKO KOJI JE DAO 37 POENA?

Kako je došlo do saradnje sa Partizanom? Jedna utakmica je bila posebno važna i tu je Partizan presekao i rešio da dovede Dreksela. Da mu ponudi ugovor. A ovaj nije mnogo razmišljao.

“Za mene je bila važna utakmica protiv Novog Pazara, tada je Partizan prišao. I rekli su mi da žele da me potpišu. Postoji jedna anegdota. Trenirali smo u Areni, na istom mestu gde je i Partizan radio u tom momentu. Posle treninga, nakon Novog Pazara, sećam se kako Trinkijeri prilazi nama i kaže u šali: ´Gde je dečko koji je postigao 37 poena, gde taj dečko?´ dok namerno pokazuje prstom nasumično na druge igrače, a-ha-ha. Meni stvarno ne treba pažnja, OK sam sa tim, ali bilo je zabavno. On je baš zabavan čovek”, smeje se Dreksel koji je na pomenutom meču protiv Pazara zabeležio 37 poena, ogromnih 16 skokova, sedam asistencija i četiri osvojene lopte!

Mnogi bi gledali novac i cifre u ugovoru, ali Dreksel nije. Samo je želeo da dođe u Partizanovo okrilje. Znao je šta to nosi sa sobom.

“Posle toga sam potpisao ugovor na leto. Za mene stvari u ugovoru nisu bile važne. To je Partizan. Ako igraš dobro za Partizan, možeš da igraš bilo gde u Evropi. Jedino me je interesovalo da dobijem šansu. Samo sam pitao: ´Gde da potpišem?´. Novac mi nije bio važan. Imam veće ciljeve. Partizan je najbolji kamen uz koji mogu da se popenjem do još većih visina. Partizan je takođe klub sa najvećeg nivoa. Brend”, kaže Dreksel i pominje imena poput Bogdanovića ili Bertansa koji su dogurali do NBA lige.

Foto: Star Sport

Koliko je Dreksel uspeo ove sezone da isprati igre Partizana. Očigledno nisu uspešne kao što je to bilo prošle sezone. Kaže Amerikanac da mnogo crno-belima nedostaju navijači…

“Gledao sam ove sezone više od pola utakmica Partizana, ostale u snimku. Nije isto sada kada nema navijača. Ne želim da se opterećujem sa time ´Želim da igram tamo, želim da igram tamo´. Pokušavam da se fokusiram na moj posao i Mladost. Nisam imao mnogo kontakta sa Partizanom i to je u redu, znam da su zauzeti sa sezonom, kovidom… Oni rade svoj posao, ja moj. Kako god da se taj odnos razvije, dobro je. Ne tražim pažnju. Ne pomaže mi ako budem razmišljao da li će me Partizan pozvati danas ili sutra”, kaže Amerikanac i dodaje da obično navijačima na društvenim mrežama kaže da “ne zna kada će u Partizan jer je to istina”.

Kada priča o Partizanu, jasno je da Dreksel poznaje istoriju kluba, svestan je gde je došao. Pominje kako je Partizan osvojio Evroligu 1992. godine i da sada stremi ka povratku na te evroligaške staze.

“Bio sam u trofejnoj sali na fudbalskom stadionu. Gledao sam na televiziji, čujem navijače, oseća se da je to nešto više od košarke. Znam da su osvojili Evroligu 1992. godine, da je tada bio pik, te da se sada gleda kako da se vrati na taj nivo. Kada pričate o srpskoj košarci, prvo vam Partizan i Crvena zvezda padnu na pamet. Gledao sam dokumentarce, ali nisam mogao da razumem dok nisam došao ovde”.

Dodao je Dreksel da voli da gleda Evroligu od malena i da je uvek želeo da igra u tom takmičenju, jer NBA liga nije realan san u mestu iz kog on dolazi. Kaže da je Tomas Volkap iz Žalgirisa igrač kakav bi on mogao da postane, poput švajcarskog noža, svestran. Ističe da u Evropi u odnosu na SAD postoji mnogo više verzija odbrane, mnogo više informacija.

ŠTO SI SVESTRANIJI KAO ČOVEK, SVESTRANIJI SI I KAO IGRAČ

Foto: Dragana Stjepanović/ABA

Osim anegdota sa prodavcima cveća, kako se Dreksel snašaou Srbiji, kako provodi vreme? To mu je jedina zemlja u kojoj je bio u inostranstvu, izuzimajući Kanadu i kratak odlazak u BiH na utakmicu.

“Srbija je moj drugi dom. Živim sa devojkom, imamo Jutjub kanal, malog psa. Sviđa nam se mnogo. Hrana je malo drugačija, manje je šećera. Volim ćevape, šiš, rolovani šiš, musaka mi je omiljeno jelo. Obožavam kajmak i pavlaku. Pavlaku nemate u Americi. Ima nešto slično, ali nema ništa što je tako dobro poput pavlake. Volim da čitam, redovno čitam, obilazim grad. Čitanje mi pomaže da budem kreativniji na terenu, da vidim stvari na terenu. Ja sam iz Sijetla, tamo postoji velika kultura kafe, volimo kafu i zato obilazimo kafiće po Beogradu”.

Dreksel dodaje da, pored košarke, sa najboljim prijateljem radi na nekoj vrsti biznisa čime će se više pozabaviti na leto, kao i da se trudi da bude što više zauzet. Da ne bude jednostran.

“Želim da budem svestran čovek. I što si takav kao čovek, svestraniji si i kao igrač. To ide ruku pod ruku”, zaključuje Dreksel.