Ivanovićeva simfonija sa dirigentom Kampacom

Zabrana Evrolige, povrede i po svemu sudeći privatni problemi pojedinih igrača, doveli su to toga da se Crvena zvezda na tri kola do kraja ligaškog dela sezone ne pita sama o svojoj sudbini za plej-of. Prava šteta, s ozbirom da je protiv Baskonije i Valensije ekipa Duška Ivanovića još jednom demonstrirala da ima potencijal i kvalitet za visoke domete.

Konačno su crveno-beli pokazali pravo lice, iako još nisu u punoj snazi, zbog posledica povreda pojedinih igrača, ali i virusa koji se ušunjao u svlačionicu tima sa Malog Kalemegdana prošlog vikenda. Tako je veći deo susreta sa timom iz Vitorije propustio Luka Vildoza, dok protiv ekipe iz Fontete Nemanja Nedović nije bio u stanju da pomogne. Oba susreta propustio je kapiten Branko Lazić. Ali tu je bio Fakundo Kampaco i još jednom pokazao klasu.

I plesala je Zvezda po taktovima argentinskog asa. Osim što je dirigovao napadom, diktirao je i tempo u odbrani. Neumorno pritiskao bekove protivničkih sastava i tako osujetio gotovo svaki pokušaj rivala da organizuje napad kako je zamislio.

Davao je primer saigračima. Hranio se energijom sa tribina i prenosio je na tim. Zato u igri srpskog i regionalnog šampiona više nije bilo padova kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu, kada je zbog Fakuove nedovoljne uigranosti sa timom, ali i kadrovskih problema, koncentracija popuštala u odsudnim momentima.

Zvezda vratila stari sjaj i po Kampacovim notama očitala lekciju Valensiji

Zvezda je u obe utakmice ulazila strpljivo. Tražila ritam u napadu i odbrani. Izgubila je prve četvrtine i protiv Baskonije i Valensije, ali nije izgubila i glavu. Verovali su Ivanovićevi izabranici u Kampaca, ali i u svoje sposobnosti. Kao i Fakundo u njih. Ostali su jedni uz druge i polako preuzimali kontrolu nad utakmicom. Oba rivala počeli su da lome u trećoj, slomili u poslednjoj deonici. Utisak je da je Zvezda vratila stari sjaj, iz perioda s kraja prošle kalendarske godine, kada je redom obarala evropske velikane kako pred svojim navijačima, tako i na strani.

Ali tada nije imala velemajstora najvišeg evropskog kalibra u svojim redovima. Sada je, konačno, jača i za Kampaca. Zabrana Evrolige značajno je usporila njegov perioda ataptacije na ekipu, kao i ekipe na njega. Nastupajući samo vikendom, pokazao je suvi kvalitete u ABA ligi. Potom i na Kupu Radivoja Koraća. Ipak, građenje igre oko Argentinca je zbog stroge kazne elitnog takmičenja (tri meseca zabrane registrovanja igrača) potrajalo. Čitav tim je sa treninzima radio sa Fakuom, ali i bez njega, kako bi se spremio za mečeve protiv evropske elite u kojima nije mogao da im pomogne.

Sve to ostavilo je danak, uz reprezentativnu pauzu tokom koje je Kampaco putovao do domovine i nazad u nekoliko dana. Radio u drugačijem sistemu i na kraju pretrpeo veliko razočarenje, s ozbirom da se Argentina nije kvalifikovala za Svetski kup. Tek nakon toga i utakmice sa Albom krajem februara, iskusni plejmejker je počeo da ulazi u pravi ritam sa timom. I nema sumnje da bi Crvena zvezda još brže zaplesala po njegovim taktovima da se u tom periodu nisu pojavili drugi problemi. Povrede, umor, na kraju i bolest kod pojedinih igrača.

Zvezdin pad u koracima: Od Evroligine zabrane i povreda do poluvremena bez derbi "game winnera" i niškog MVP-a

Utisak je da je zato Faku tokom prvih par nastupa na najvećoj kontinentalnoj pozoronici pokušavao individualnim kvalitetom da pomogne crveno-belima da dođu do rezultata. Uzimao veliki broj šuteva, uspeo da obori i rekord karijere protiv Barselone. Ali čini se da je zaista kliknuo sa timom tek minule sedmice. Stvari su legle na svoje i počeo je dvostruki osvajač Evrolige da radi ono što najbolje ume. Iskristalisale su se uloge, u jednačinu su na pravi način ubačeni njegovi kvaliteti - konačno su se kockice složile. Pa nije smetalo što je poneka i nedostajala. Jer mehanizam je napokon podmazan i počeo je da melje i bez par šrafova.

Protiv Baskonije je Hasan Martin sjajno pratio Kampaca, u susretu sa Valensijom su najviše profitirali Filip Petrušev i Ognjen Dobrić. Još ranije je sjajni plejmejker napravio dobru hemiju sa Lukom Mitrovićem, a i Ben Bentil je, čini se, promenio prioritete. Počeo u još većoj meri da se podređuje timu i u napadačkim šemama oslanjao na fizičke atribute i unutrašnju igru. Na kraju, opšti je utisak da je Kampaco odlično povezao ekipu na oba meča. Sve je u Zvezdinoj igri na protivničkoj polovini polazilo od Argentinca. Kako u ofanzivnoj tranziciji, kao i u pozicionim napadima. Nije više bilo velikog broja šuteva za tri poena u nedostatku boljih rešenja, jer je Fakundo imao jasnije ideje u organizaciji, a oči mu je otvorilo bolje funkcionisanje čitavog tima, koji se podredio njegovim kvalitetima i praktično disao kao jedan oko Argentinca.

Kako god da se ligaški deo sezone u Evroligi okonča, Zvezda može da bude zadovoljna prikazanim. Spoljni faktori uticali su na uspostavljanje sistema oko jednog od najboljih igrača u istoriji tima sa Malog Kalemegdana, pa samim tim i na rezultate. Ono što je i pred početak sezone postavljeno kao prioritet i dalje je u potpunosti ostvarivo (odbrana triple krune), a stvari su na terenu počele da dolaze na svoje. Kada još se Nedović i Lazić vrate u željeni ritam… Biće to ekipa i za još bolje rezultate od pobeda nad Baskonijiom i zaustavljanjem najefikasnije ekipe Evrolige na 23 poena ispod proseka, trijumfa od 19 razlike protiv ambicioznog, atletski odličnog, veoma kvalitetnog i iskusnog tima Valensije...

“Kada je Kampaco počeo da igra, vi ste govorili da on igra dobro, a ja sam pričao da će on tek da igra dobro. I sada kažem – igraće još bolje. Ovo nije najbolja njegova partija“, rekao je, između ostalog Duško Ivanović na konferenciji za medije posle meča sa Valensijom.

Najbolje tek dolazi od Crvene zvezde. Ostaje žal za nekim propuštenim prilikama, ali mnogo toga bilo je van moći srpskog i regionalnog šampiona. Borba za željene trofeje tek predstoji i čini se da će ih crveno-beli dočekati spremni – k‘o zapeta puška.

Ivanović: Kampaco će tek da pokaže najbolje igre, Vildoza bio smireniji, Nedović se oporavlja od virusa