Jokić vs Embid - rivalitet koji će preoblikovati NBA

NBA ligu sa ruba propasti spasila je priča o rivalima. Bili su to asovi Los Anđeles Lejkersa i Boston Seltiksa, sa jedne strane Ervin Medžik Džonson, sa druge Leri Bird. Rivalitet rođen još u studentskim danima preneio se i na NBA parkete. Legendarni duo se tokom 80-ih borio za sve nagrade, od najboljeg novajlije, preko MVP priznanja i naravno šampionske titule. Još se prepričavaju epski okršaji u finalima. Više od tri decenije kasnije, u NBA ligi se rađa još jedan rivalitet koji ima potencijal da u potpunosti zaokupira pažnju svih ljubitelja najjače lige na svetu. Sada su akteri Nikola Jokić iz Denvera i Džoel Embid iz Filadelfije.

Već drugu sezonu zaredom se dva genijalca na poziciji centra bore za najprestižniju individualnu nagradu u NBA ligi - najkorisniji igrač. Za sada srpski as ubedljivo vodi 2-0. Somborac je sa pozicije centra bio plejmejker tima, beležio je neverovatne brojke u dve uzastopne sezone, a jedini istinski konkurent je bio centar Siksersa. Neki će čak reći da je Embid bolji i da je zaslužio ove sezone da bude MVP. Kamerunac je najbolji strelac lige sa 30,6 poena po meču, uz 11,7 skokova i 4,2 asistencije. Imresivno. Ali nedovoljno.

"Nisam ljut. Dve godine zaredom sam se stavljao u tu poziciju. Nije se desilo da osvojim. Šta god da se desi, desi se. Prošle godine sam vodio kampanju o tome. Ove godine sam odgovarao na pitanja kada su me pitali, pitam se šta još moram da uradim da bih pobedio. Čestitam Nikoli naravno. Imao je fantastičnu sezonu", rekao je bio Embid.

Nikola je beležio 27,1 poen, 13,8 skokova, 7,8 asistencija. Međutim ove brojke ne govore dovoljno o istorijskoj sezoni. On je postao prvi igrač u istoriji koji je u jednoj sezoni prebacio 2000 poena, 1000 skokova i 500 asistencija. Na sve to je zabeležio i 19 tripl-dabl učinaka.

Moramo da se dotaknemo i činjenice da je tokom karijere Embid imao znatno kvalitetnije saigrače, a to se posebno odnosi na ovu sezonu kada pored sebe može da računa na Džejmsa Hardena, nekadašnjeg MVP-a i najboljeg strelca. Jokić sa druge strane nije mogao da se osloni na Džamala Marija koji je bio druga violina, ali je čitavu godinu propustio zbog povrede, a najbolji saigrač ove sezone je bio Eron Gordon, momak koji je najpoznatiji po porazima u takmičenju u zakucavanjima.

Zanimljvo je da i pored ogromne debate oko toga ko je bolji i ko zaslužuje MVP titulu, Jokić i Embid su samo šest puta igrali jedan protiv drugog. U toj kategoriji prednjači Embid. Filadelfija je četiri puta slavila.

Na tih šest mečeva, Embid je imao u proseku 22,2 poena, 10,8 skokova i 3,3 asistencije, a Jokić 21,5 poena, devet skokova i 7,2 asistencije.

Kao pomenuti Leri Bird i Medžik Džonson koju su započeli NBA karijeru iste jeseni (1979.) tako su Jokić i Embid bili deo istog drafta 2014. godine. Međutim pozicije na tom draftu su im bile drastično drugačije.

Embid je važio za apsolutno najveću zvezdu drafta. Međutim zbog teške povrede noge Klivlend i Milvoki nisu hteli da rizikuju. Prvi pik je bio Endru Vigins, a drugi Džabari Parker, pa je Filadelfija odlučila da se kocka. Izabrala je teško povređenog Embida. I žestoko profitirala na toj kocki.

Prolazili su sati, ređali su se pikovi, od Zeka Lavina, Darija Šarijća, Jusufa Nurkića, Tajlera Enisa, Bogdana Bogdanovića, Džonija O'Brajanta... a ni glasa o Jokiću. Kada je došao na red izbor 41. igrača, uveliko je prošlo uzbuđenje na draftu... Priča da su Nagetsi izabrali Jokića dok je trajala reklama o brzoj hrani već je ušla u legendu,a danas se već uvrežilo mišljenje da je odabir Jokića najgenijalniji potez u istroriji franšize iz Kolorada.

Potpuno suprotna očekivanja su poznavaoci NBA lige predviđali karijere dvojici centara. Dok su se mnogi nadali da bi Embid mogao da postane prvi dominantan centar još od Šekila O'Nila, o Nikoli Jokiću niko nije ni pričao jer nisu znali ko je, osim da je centar iz Srbije.

On je, slobodno može da se kaže, sproveo revoluciju. Postao je plejmejker na poziciji centra, dok Embid igra više kao klasična petica iz zlatnog vremena visokih igrača.

Ne pamti se period kada su centri na ovaj način dominirali NBA ligom. Sada su međutim Jokić i Embid jedini vredni pomena na petici, NBA liga pokušava da progura centra Jute Rudija Gobera kao najboljeg defanzivca lige, ali već je postala legendarna anegdota s meča Džezera i Nagetsa.

"Moj je, moj je..", viknuo je Gober u jednom momentu saigračima dok je lopta bila u rukama kod Jokića, koji je odgovorio:

"Brate, ja imam 47 poena".

Slično je Gober prolazio i u duelima sa Embidom. Jednostavno, postoje samo dva dominanta centra i dolaze iz Denvera i Filadelfije. Ostali su daleko ispod.

Trebalo bi da se zađe daleko u prošlost kako bi se došlo do centra sa MVP nagradom u rukama. Naravno u pitanju je Šekil O'Nil koji je svojevremeno bio "elementarna nepogoda" svim rivalima. Međutim, Šek je samo jednom u karijeri bio zvanično najskorisniji igrač Lige, ali zato mu na ruci sijaju četiri šampionska prstena. U tri trijumfalne sezone sa Lejkersima proglašavan je za MVP-ja finala. Blizu zvanja najkorisnijeg je bio i Dvajt Hauard kada je svojevremeno dogurao Orlando do velikog finala, ali njegova karijera je krenula nizbrdicom od napuštanja tima sa Floride.

Da je kojim slučajem Jokić igrao u Denveru 90-ih godina prošlog veka, morao bi da se rve sa Hakimom Olajdžuvonom, Dejvidom Robinsonom, Dikembeom Mutombom, Patrikom Juingom, Alonzom Morningom, Rikom Smitsom i Vladom Divcom. Naravno i već pomenutim Šekom koji je tada blistao u Orlandu.

Imali bi i Jokić i Embid pune ruke posla, ali daleko od toga da ne bi znali šta da rade.

Svetla je budućnost za centre u NBA ligi, samo treba da prate put pomenutih asova koji će se u godinama koje dolaze verovatno još mnogo puta boriti za individualne nagrade i šampionske titule.