Kako je Meloun otključao Jokićev MVP potencijal - to je nešto više od sporta

Košarkaški mediji u Sjedinjenim Američkim Državama uporno se trude da u diskusije oko toga ko zaslužuje MVP nagradu ubace još neko ime pored Nikole Jokića. Neponovljivi Šakil O'Nil zagovara ideju da je MVP Džoel Embid, nekadašnji šampion NBA lige sa Bostonom Kendrik Perkins se nedavno javio s pričom da je najkorisniji igrač Kris Pol, dok Stiv Ker smatra da niko drugi ne dolazi u obzir pored Stefa Karija...

Sve su to zapravo pokušaji da se izazove reakcija javnosti sačuva bar doza neizvesnosti, jer Nikola Jokić po svim parametrima ne bi trebalo da ima konkurenciju. Srpski as igra najbolju sezonu dosadašnje karijere sa 26,4 poena, 10,8 skokova i 8,5 asistencija na 56 odsto šuta iz igre, odnosno 40,2 odsto za tri. To je za 6,4 poena, 1,2 uhvaćene i 1,5 podeljene lopte više nego u takmičarskoj 2019/20, kada je Denver vodio do konferencijskog finala i tamo doživeo poraz od kasnijih šampiona Lejkersa.

01.30: (1,35) Atlanta (14,0) Vašington (3,70)

Denver ima rezultatski slabiju sezonu od prošle, što je posledica ne samo značajnih promena u sastavu već i stalne borbe sa povredama poslednjih meseci, ali Nikola Jokić igra košarku života. Odlasci Džeramija Grenta i Mejsona Plamljija na prvom mestu tokom pauze između dve sezone, te teška povreda Džamala Mareja doveli su Nikolu Jokića u poziciju da nema pravo na slabo veče ili malo odmora. Mnogo o njegovom mentalnom sklopu, ma koliko težak bio za “čitanje“ zbog tipično vojvođanske opuštenosti, govori ona sentenca da “Srbi ne odmaraju“, čime je svima želeo jasno da stavi do znanja od kakvog je materijala satkan najbolji centar današnjice. Ipak velike zasluge za njegovu transformaciju u centra ne samo Ol star, već MVP kalibra ima u njegovom odnosu s trenerom Majklom Melounom.

Stiv Neš očaran: Jokićeva košarka zarazna za gledanje, nesumnjivo je MVP

Ne kaže se uzalud da su mnoge superzvezde planetarnog sporta rođene tako što su u jednu ravan stali talenat i mukotrpni rad, već i trenerska filozofija koja zna da otključa taj potencijal. Majkl Džordan je u svoj svojoj grandioznosti imao Fila Džeksona, baš kao i Kobi Brajant nekoliko godina kasnije, Tim Dankan je imao Grega Popoviča, Medžik Džonson Peta Rajlija, Ajzea Tomas Čaka Dejlija, a Stef Kari Stiva Kera. Tako se već šest godina gradi odnos između Nikole Jokića i Majkla Melouna, za koji svedoci svakodnevnih dešavanja u Denveru tvrde da je to odnos veći od sporta.

“Majkl mi je dao sve. Dao mi je slobodu, usmerava me, pokazao mi pravi put. Izgradili smo odličan odnos, ne samo kao igrač i trener. Mi smo prijatelji, to je nešto više od košarke“, izjavio je svojevremeno Jokić o svom šefu na terenu, a van sportskih obaveza velikom prijatelju.

Nikola Jokić i Majkl Meloun (©AFP)

Za Melouna samo Jokićevo prisustvo u timu dovoljno je da vidi Nagetse ponovo bar u konferencijskom finalu. Čak i u situaciji kada su Džamal Marej i Vil Barton, između ostalih povređeni, Nikola Jokić je uspeo da održi Denver ne samo u dobrom rezultatskom tonusu, već i da podigne kvalitet tima koji zaostaje pobedu za trećeplasiranim Los Anđeles Klipersima uz skor 44-24.

“Mnogi igrači jednostavno se ’uguše’ kada naiđu na prepreku, dok se oni u manjini pokažu u pravom svetlu. Čini mi se da se Nikoli dopada osećaj izazova. Čini mi se da je najbolji kada oseti da su mu leđa pribijena uza zid i kada mu se ne daju velike šanse za uspeh. Kada se Džamal (Marej) povredio, svi su rekli da je za Nagetse sezona završena. Ja tako nisam mislio, a ni Nikola, kao ni ostatak svlačionice. Imamo ogromnu veru u ono što radimo i gradimo. Počeli smo od temelja, a sa svakom novom ciglom uneli smo i dozu našeg ponosa“, izjavio je dugogodišnji trener Nagetsa.

Durent o Jokiću: Opasan je, ne možete mu ništa, biće dugo NBA sila

A da bi se od tog temelja napravila kuća, Majkl Meloun je sve podredio punoj slobodi i procvatu Nikole Jokića. Od momenta kada je Jusufa Nurkića, zbog koga je Jokić morao da igra na krilnom centru i bio jako nezadovoljan, poslao u Portland bilo je jasno da će sve karte biti bačene na centra iz Sombora. S vremenom Jokić je izrastao u jedinstven primerak igrača poznat kao “point center“ što je u bukvalnom prevodu centar koji razigrava tima. Čovek kod koga lopta provodi najviše vremena. Neko ko se prvi i za sve pita. Jednostavno, Meloun je uvideo da su Jokićevi dometi daleko veći od Nurkićevih, da u tihom momku iz Bačke leži potencijal istorijskih razmera.

“Rekao sam mu da me ne interesuje njegova statistika“, izjavio je Meloun pre tri godine. “Mene interesuje Nikola Jokić kao čovek, ne samo kao igrač. Mrzim kada ga vidim natmurenog, jer tako samo sebi nabijam dodatni pritisak“.

Jedan od najvažnijih detalja Melounove dosadašnje saradnje sa Jokićem je insistiranje na dovođenju fizičke kondicije do savršenstva. I ptice na grani čule su priče o Jokićevim navikama, ispijanju po nekoliko litara koka-kole i krkanju cele tepsije bureka. Na tome se toliko uporno radilo, da je Jokić šokirao planetu kada se posle višemesečne izolacije na startu pandemije virusa korona pojavio na oproštajnoj utakmici Dejana Milojevića, narodski rečeno, suv kao grana. Nikola Jokić je sebe doveo do neprepoznatljivog izgleda, stesao je sve one masne naslage koje su se godinama skupljale i zatim počeo da gradi mišićnu masu koja mu je potrebna da se nosi s najvećim izazovima NBA košarke. U vreme modernog sporta pravilna ishrana je sve. Setimo se da Lebron Džejms godišnje troši i preko 2.000.000 dolara na nutricionistu i poseban režim ishrane, takvim metodama služe se godinama Kristijano Ronaldo i Robert Levandovski, zbog čega i danas pucaju od energije i izvršavaju sportske obaveze gotovo bez greške.

No joke! Nikola Jokić i dalje vodi u trci za MVP nagradu

Kao i u životu, mnoge veze tokom vremena prođu faze sukoba, kompromisa i razmene mišljenja, ali je svaki put uspeh bio u uzajamnom poverenju.

“Imam poverenja u sve što radi. Zbog toga i on verovatno veruje u sve ono što radim na parketu“, rekao je jednom prilikom Nikola Jokić.

U vremenu kada profesionalni sportista najveći deo godine provodi u avionu, hotelu i dvorani, snažne veze ne mogu da se grade samo kroz rad. Zbog toga je Majkl Meloun godinama unazad bio redovan gost Srbije, Sombora i Velikog bačkog kanala, na kojem je proveo dane i noći sa Nikolom Jokićem i njegovom porodicom. Malo je poznato da je Meloun jedan od retkih ljudi kojima je 26-godišnji Srbin dozvolio da jaše njegovog omiljenog konja Hvatača snova (Dream Catcher). Zajedno su išli na pecanje, u lov, družili se u Jokićevoj porodičnoj kući, upoznavali se i delili vreme u kojem su pokušavali da shvate živote navike onog drugog.

To nije ništa novo kada je u pitanju Majkl Meloun. Svojevremeno je dolazio u Bosnu i Hercegovinu kada je pokušavao da izgradi dublji odnos s Jusufom Nurkićem, a nešto slično radi i sa ostalim igračima u timu. Ipak, vreme s Jokićem mu je uvek bilo posebno.

“Smatram da je ovo privilegija. Koliko ljudi na svetu može da kaže da je trener jednog velikog igrača, velike ličnosti, na terenu i van njega, koji dolazi na svaki trening s velikim osmehom na licu. Nema na svetu mnogo superzvezda, a iskreno da vam kažem – Jokić to jeste. On je jedan od pet najboljih igrača na svetu. Ne želi da bude u centru dešavanja, da svetla pozornice budu uperena u njega. Jako sam srećan i ponosan što je tako svestan sebe i što se ponaša isto kao onog dana kada je došao kod nas“, prisetio se Meloun.

Američki novinar Harison Vind, dugogodišnji analitičar dešavanja u Denveru, objasnio je Jokićev i Melounov odnos u jednoj svojoj reportaži.

“Njihov odnos na papiru nikada ne biste uzeli kao nešto prirodno. Jedan je čovek iz Njujorka koji je svojevremeno pokušao da postane član američke Tajne službe, a odrastao je u aristokratskoj košarkaškoj porodici, kao sin dugogodišnjeg NBA trenera Brendana Melouna. Drugi je klinac iz malog grada u Srbiji, koji se kao kod kuće oseća kada je u somborskim ergelama“.

Dok Džejms Harden priča kako se “oseća kao MVP“, a Džoel Embid i Stef Kari uglas govore kako baš oni treba da budu krunisani za najkorisnijeg igrača sezone 2020/21, Nikola Jokić drži obe noge čvrsto na zemlji i razmišlja samo o uspehu tima. Jer, kako i sam reče, džaba titula najboljeg igrača sveta, ako ekipa nije uspešna. To je nešto što se nosi iz kuće, ali i gradi kroz odnos sa svojim trenerom, saigračima, ekipom...