Kako smo zavoleli nasmejanog momka iz Majamija

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)

Postoji u narodu izreka: “Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“.

Možda se nekom od srpskih asova odsutnih sa Mundobasketa u Manili nije baš “smrklo“ zato što nije na drugom kraju sveta, ali je očigledno svanulo Nikoli Joviću zato što je dobio šansu da obuče dres Srbije i ispuni dečački san.

Tri zvanične i pet pripremnih utakmica bilo je dovoljno da nas krilo Majamija ubedi da on nije samo zalog za budućnost, već da je potpuno spreman da bude sadašnjost reprezentacije Srbije. I to kakva... Čak i da ne uzmemo medalju u Manili, moći ćemo da kažemo da smo dobili Nikolu Jovića. A, ako ipak doguramo daleko, mada nećemo o tome sada jer je prerano, momak rođen u Lesteru biće jedan od najzaslužnijih za uspeh Srbije.

Dok sanjamo velike snove poput naših reprezentativaca, kako to reče Svetislav Pešić na konferenciji, na javi se Nikola Jović pokazao kao pun pogodak struke! Od trenutka kada je kročio na parket OAKA Arena u Atini, pa do pobede nad Južnim Sudanom, Jović konstantno raste i postaje ne samo neizostavan, već gotovo nezamenjiv šraf u ovom timu Srbije. Drugi je po prosečnom indeksu korisnosti u Srbiji sa 20,7 i ispred njega je samo Nikola Milutinov sa 24,3. Drugi je strelac ekipe i drugi trojkaš sa 17 poena u proseku i osam ubačenih hitaca sa distance. Treći je asistent sa tri dodavanja u proseku, a posle Bogdana Bogdanovića i Nikole Milutinova ima i najveću minutažu – 25 minuta. Takav napredak za kratko vreme ide uz nekog ko nosi etiketu ozbiljnog talenta, a pre svega nekog ko je prošlu godinu proveo u jednoj od najozbiljnijih NBA organizacija. On je bitnu ulogu u reprezentaciji prihvatio oberučke, u trenutku kada nemamo Vladimira Lučića, ni Nikolu Kalinića.

Najbolju utakmicu u dresu Srbije Nikola Jović zaokružio je savršenim šuterskim izdanjem – 9/9 iz igre, 5/5 za tri, 25 poena, tri asistencije, dva skoka, 34 +/- i indeks korisnosti 29! Iako je Bogdan Bogdanović imao jedan indeksni poen više, epitet igrača utakmice poneo je najmlađi srpski reprezentativac.

Tokom ovih pet dana 20-godišnji debitant na velikim takmičenjima igra turnir za poželeti. Protiv Kine je statistički bio najslabiji, ali je od strane saigrača i selektora istaknut kao najzaslužniji što prva zvezda Kajl Anderson ostao bez učinka. Još je dopisao devet poena, tri skoka i dve asistencije.

"Tu sam da igram odbranu, što sam pokazao koliko sam mogao. Dva šuta koja nisam dao, ali u tranziciji i prodoru mislim da stvarno mogu da pomognem", bio je zadovoljan Jović posle vrlo dobrog nastupa na startu Mundobasketa.

Već protiv Portorika je značajno podigao lestvicu u napadu, iako nije izgubio ni promil energije i želje da kroz dobru odbranu pomaže saigračima. Otvorio je meč sa ekspresne tri trojke i 11 poena već u prvoj četvrtini, čime je zajedno sa Nikolom Milutinovim pogurao Srbiju kao ogromnih 30 razlike na poluvremenu. Do kraja utakmice skupio je 17 poena, četiri uhvaćene i jednu podeljenu loptu za indeks 20.

Uhvati tri hendikepa i uzmi dodatnih 75.000 dinara!

Ono što je od početka očigledno u njegovoj igri, to se ponajviše osetilo protiv Južnog Sudana, Nikola Jović ima fantastičan osećaj da bude na pravom mestu u idealnom trenutku. Što bi narod rekao, igra kao mator. Kao da iza sebe ima već dva ili tri velika turnira sa reprezentacijom ili toliko sezona u najjačoj ligi sveta. A on – niti jedno, niti drugo. I opet ga svuda ima na parketu. To je urođeni kvalitet, a usavršava se sa iskustvom.

Svaki košarkaški trener reći će vam da je za godinu dana stekao gotovo sve karakteristike NBA igrača. Od toga da posle uhvaćene lopte kreće u dribling kako bi pokušao da napadne koš protivnika u ranoj fazi, do fizičkog izgleda gde se vidi drastična promena. Još je na startu okupljanja za Mozzart Sport rekao da je dobio sedam-osam kilograma, što mu je dodatno unapredilo fizionomiju tela i pripremilo ga za košarku sa elitom. Takođe je tokom ranijeg intervjua za Mozzart Sport, kada je tek postao košarkaš Majamija, govorio o tome kako je u Megu došao “mali i nikakav“, pa je transformacija koju je doživeo još fascinantnija.

Nikola Jović (©Mozzart Sport / Nikola Mikić)

Svako ko je gledao njegov rast u Megi kažu da je zaista bio “krakat“ i “mršav“, ali je imao talenat koji je negovao i razvijao. Najviše zahvaljujući Dragoljubu Avramoviću, koji je u Nikoli Đurišiću i njemu video nešto više i kada su prelazili iz pionira u kadete, oni su odmah zaigrali sa juniorima! Ubrzo je počinjao u startnim petorkama, što mu je brzo otvorilo vrata prvog tima, a u prve četiri utakmice u ABA ligi, pred kraj sezone 2020/21, beležio je dvocifren učinak. Tada je već iskočio i privukao ozbiljniju pažnju na sebe, da bi posle vrlo dobre naredne godine izašao na draft gde ga je izabrao Majami koji nije poznat kao franšiza koja previše veruje u Evropljane. Čast Goranu Dragiću. Ipak, ljudi upoznati sa dešavanjima u košarci tvrde da odluka Hita da bira baš Nikolu govori o tome da za njega ipak postoji plan...

U Majamiju se nije igrao previše, najviše zbog povrede leđa koja ga je dugo odvojila od parketa. Radio je mnogo individualno, pod budnim okom Peta Rajlija i Erika Spolstre, u klubu koji je globalno poznat kao jedan od najboljih za fizičku spremu igrača. Deo izgubljenih minuta tokom sezone nadoknadio je u Letnjoj ligi iz koje je došao našpanovan da u reprezentaciji odmah bude produktivan.

"Nismo ulazili u detalje, ali od mene očekuje da pokažem sve od sebe. Smatram da mogu da pokažem dosta, zahvalan sam na tome što veruje u mene. Znate da su prvih sedam-osam dana uvek najteži, ali imamo odličan stručni štab i ljude oko njega, tako da verujem da će sve to da bude kako treba", rekao je Jović za Mozzart Sport na dan okupljanja reprezentacije.

Jović čvrsto stoji na zemlji: Nisam zvezda, saigrači su me pronalazili

Pešić: Šta sam rekao Joviću? Da šutira uvek kad je sam; Ne raspoređujem minute, već pravim planove

Sada se ne odvaja od Bogdana Bogdanovića sa kojim je često u razgovoru i očigledno je da mladi košarkaš želi da pokupi što više saveta i fora sa parketa kako bi ih primenio u igri. Nije to ništa čudno, jer je Bogdanović sa godinama postao ličnost dostojna kapitenske trake ne samo zbog godina i iskustva u reprezentaciji, već zato što je istinski lider tima. Takva crta videla se i kod Nikole Jovića u mlađim kategorijama, jer je saigračima često znao da pomogne i oko stvari koje nisu striktno vezane za teren, a ono što se i danas pamti jesu njegove pridike drugarima kada tokom utakmica ne uzmu šut iz dobrih pozicija. To je za nekog u mlađim kategorijama retkost i zato je imao njihovo poštovanje.

Za Nikolu Jovića i Srbiju tek dolaze pravi izazovi. Italija u petak, pa Dominikanska Republika u nedelju pokazaće koliko smo spremni da se zaista uključimo u borbu za medalju. Italijanima je Jović ostao u lošem sećanju, jer ih je maltretirao na sve načine tokom pripremnog duela u Atini. Meč je završio sa 18 poena, sedam uhvaćenih, tri podeljene i jednom blokiranom loptom. Bio je inicijator poslednjeg uspona Srbije posle čega je Bogdanović imao neiskorišćen šut za pobedu. Već tada se videlo da zbog svojih karakteristika ne odgovara Azurima i mogao bi da bude tajno oružje Srbije u petak. Selektor i saigrači su mu toliko puta već stavili do znanja da imaju poverenja u njega, on to lagano pretvara u nešto mnogo lepo.

"Rekao sam mu da stalno šutira, ako je sam. Da ne okleva. A, ako ima čuvara, da dribla ka košu. Jako je talentovan, ima sjajan osećaj za igru jedan na jedan. Najbitnije je da on ima podršku saigrača i da oni veruju u njega, ne ono šta mu ja kažem", izjavio je selektor posle Južnog Sudana.

Dok njegov otac na jednom kraju sveta, u Argentini učestvuje na nezvaničnom Svetskom prvenstvu za igrače do 50 godina. Nikola Jović u plavom dresu živi san svakog mladog košarkaša u Srbiji. Uvek vedrog duha, nasmejan i spreman za dobru šalu, Jović je brzo kupio navijače u Manili i sve koji gledaju utakmice Orlova preko malih ekrana. I pored slave koja je došla brzo, drži noge čvrsto na zemlji.

To je odlika igrača spremnog za velika dela.