Loš dan uvek može da se dogodi, da okrenemo leđa košarkašima - to ne sme da se dogodi

Evropsko prvenstvo završeno je za Srbiju rezultatom ispod svih očekivanja, eliminacijom već u osmini finala od raspucane Italije.

Jutro posle takvog šoka uvek je najteže. Znaš da više ne možeš dalje i da je propuštena velika šansa. Kada se tako nešto dogodi najlakše je tražiti krivca i uprti prstom u pojedince. Ipak, ne treba zaboraviti da je odlika najvećih ekipa da zajedno nosi pobede i poraze. A, da mi treba da budemo uz naše igrače da ih podržimo čak i kada se gubi...

Ponosni smo bili posle grupne faze, tužni posle osmine finala. Sport servira preokrete, ali je činjenica da su pred nama godine u kojima ćemo podjednako jako bodriti Orlove. I uzimate medalje.

Svi smo imali velika očekivanja, verovali smo da je došao trenutak da osvojimo zlato posle dve decenije čekanja i Indijanapolisa. Ipak, košarkaši Srbije nisu uspeli. Da li je u pitanju loš dan, nedovoljna širina rostera ili pak šuterska rapsodija protivnika... U svemu tome mogu da se nađu razlozi poraza. Vasilije Micić je posle utakmice rekao da je “energija jednostavno stala“. Selektor Pešić nije imao na raspolaganju Nemanju Nedovića koji je završio prvenstvo još u grupi zbog rupture mišića lista, Nikolu Milutinova koji je deset dana izgubio boreći se sa virozom, dok je Vanja Marinković posle nekoliko dana isključivog ležanja u krevetu istrčao na parket i, kako je kasnije sam priznao, išao preko granice da bi “probio“ barijeru i vratio formu.

Sreda, 17.15: (1,60) Francuska (14,5) Italija (2,55)

U FIBA sistemu koji je propisao zvanični start priprema reprezentacija 4. avgusta, svaki dan izgubljen zbog povrede ili bolesti skupo košta. I oseti se na igrama naših košarkaša. Ne treba zaboraviti da su bazične pripreme svojevremeno trajale mesecima, pre nego što se uopšte dođe do rada sa loptom. Poslednjih godina je taj period bio skraćivan zbog produžavanja klupskih sezona, ali šta je sve reprezentacije snašlo ovog leta slučaj je za sebe. Dve sedmice za uvođenje igrača u formu, zbog čega su mnogi skraćivali odmore kako bi radili na sebi individualno pre dolaska na pripreme, potom kontrolne utakmice za uigravanje, pa obaveze u dva različita takmičenja – kvalifikacijama za Mundobasket koje su poslužile kao generalne probe za Evropsko prvenstvo.

Orlovi su sa jasnom željom i u nepotpunom sastavu otišli za Prag. Tamo su igrali dominantno, overili pet trijumfa bez većih problema i naravno, svi su verovali da je Italija sledeća. Iskustvo iz prvog, pa i dela drugog dana do meča sa Italijom pokazalo je da je ovo verovatno prvenstvo gde su sve ekipe u sličnoj ravni i da prevelikih odskakanja nema. Čak i kada je Nemačka, primera radi, vodila 27 razlike na početku treće četvrtine, Crna Gora je uspela da uvede susret u dramu na jedan posed. Francuska je dvaput izbegla tursku giljotinu, Slovenija se ozbiljno preznojila protiv Belgije od koje je nesumnjivo mnogo kvalitetnija... Zaključak, ono što je napravila Italija jeste iznenađenje, ali nije smak sveta.

Pogodi najduži tiket i osvoji teren

Trenutni lider ima 16 parova. Da li možeš bolje?

Košarkaši Srbije su posle iscrpljujućih sezona i kraćeg odmora došli u Trening centar Stara Pazova sa idejom da učine naciju ponosnom. Još i pre nego što je sve krenulo ostali smo bez Bogdana Bogdanovića, u međuvremenu izgubili smo Nemanju Bjelicu, Aleksu Avramovića, pa i Nemanju Nedovića koji je tek pred let za Prag odradio nekoliko jakih treninga zaredom, onda i Nikolu Milutinova... U takvim okolnostima mnogi bi izgubili nit, ne samo Srbija. Selektor Pešić je sa saradnicima i medicinskim timom pokušavao da izbalansira sve, ali nije bilo moguće. Uz to je Italija odigrala utakmicu kakvu nije još od finala olimpijskih kvalifikacija u Beogradu prošle godine i na tome im treba čestitati.

Nama ostaje da okrenemo list, izvučemo pouke i nastavimo dalje da gradimo put do novih šansi da osvojimo medalju. Ali, to treba da uradimo zajedno. Bez obzira na ovaj poraz, da ostanemo uz igrače i struku, da im pružimo podršku. Naši su i treba verovati u bolje sutra...