Mnogi bi kleknuli pred Kraljem, ali on nije hteo: Ajzea Stjuart, bokser koji se nije uplašio Lebrona

Lebron Džejms je ljutito podigao ruku, pa je zatim spustio, ne baš nežno na lice Ajzeje Stjuarta. Kada je pukla arkada, centru Detroita je pukao film, pa je počeo da juri, kažu najboljeg košarkaša na planeti, ne bi li odigrao s njim "1 na 1". Naravno ne sa košarkaškom loptom, jer se tu ne dovodi pitanje ko bi bio bolji, već bi verovatno bilo pesničenja. Bez bokserskih rukavica.

E, tu bi, ako se pogledaju biografije dvojice momaka, kvota na kladionicama bila sasvim drugačija. Ne samo zbog gabarita i mladosti, favorit bi bio 20-godišnji momak koji je rastao u samo na oko pitomom ušću reke Dženesi u jezero Ontario, jer je Ročester poznat kao surov koliko i zima u Stjuartovom rodnom gradu.

A mali Ajzeja koji po ocu vuče poreklo sa sunčane Jamajke, kroz sive dečačke dane jedno vreme se probijao i pesnicama. U rukavicama i ringu.

Nije ga na početku privlačila košarka, već je uz boks trčao za fudbalskom loptom. Ne "američkom", nego ovom našom - okruglom - koja je i na Jamajci daleko više popularnija od one "jajaste."

Tek sa 14 godina kada je dostigao 201 santimetar, a ta visina nije slučajna, jer mu je otac dosegao 192, a deda čak 206 cm, zainteresovao se za sport u kome je skoro dve decenije, praktično do Ajzejinog rođenja, Patrik Juing pojašnjavao svetu da na Jamajci osim šećerne trske, rege muzičara i sprintera uspevaju i odlični košarkaši.

Zbog Juinga i nosi broj 33 na dresu, a "nosio" je sam i srednjoškolske timove rušeći silne školske rekorde, zbog čega su na kućnu adresu počele da mu stižu ponude prvo za mnogobrojne cenjene turnire, ali i za stipendije najboljih univerziteta, poput Djuka, Kentakija...

Nije žurio. Savetovao se sa ocem koji je sve činio kako bi sinu omogućio daleko bolju budućnost, zbog koje se na kraju i odlučio da se sa Jamajke otisne ka SAD.

"Samo veruj u boga i ostani jak", poruičivao mu je je otac koji se nije zadržao samo na savetima i teoriji.

U praksi je vodio računa o ishrani sina, znajući često da spremi kvalitetno jelo.

"Ajzeja je tako jak jer kuvam dobru hranu sa Jamajke, pa iz Zapadne Indije, kuvanu bananu, ribu kuvanu na pari i irsku mahovinu", pričao je svojevremenio otac Dela.

Na kraju, odnosno pred početak univerzitetske karijere, Ajzeja je izabrao indeks univerziteta Vašington zbog poverenja u trenera Majka Hopkinsa, što se pokazalo kao ispravnim. U jedinoj godini sa Haskijima beležio je prosek od 17,0 poena i 8,8 skokova, a zatim se opredelio za draft (2020) na kome su ga Pistonsi izabrali kao 16. pika.

Za razliku od mnogih drugih novajlija nije sakupljao minute u "garbage time" periodu. Izborio se za značajniju ulogu. Znao je svako poverenje da iskoristi. Već ove sezone je bio starter na svakoj utakmici, pa i na ovoj gde je umalo nedostajalo i da pokaže bokserske mogućnosti, ali je pre svega pokazao svoje ja. Nije želeo da klekne čak ni pred Kraljem. Preko noći zadobio je veliko poštovanje publike, ali i saigrača, ponizivši velikog šampiona koji je bahato pokušao da uđe na njegovu teritoriju...