Nezaustavljivi tandem evropskih dometa kakav dugo nije viđen na Malom Kalemegdanu
Vreme čitanja: 5min | uto. 29.11.22. | 13:53
Nemanja Nedović i Luka Vildoza briljirali u večitom derbiju i još jednom pokazali da spadaju među najbolje "jedan na jedan" igrače u evropskim okvirima
Slave navijači Crvene zvezde pobedu nad ljutim rivalom (90:74), trenera Duška Ivanovića koji je za dve nedelje potpuno promenio "krvnu sliku" tima, ali i tandem bekova koji će im nesumnjivo doneti još mnogo razloga za zadovoljstvo. Nemanja Nedović i Luka Vildoza su nastavili da budu Zvezdina pokretačka snaga, a njihov ofanzivni potencijal na svojoj koži osetila je i odbrana Partizan Mozzart Beta.
Fantastično su koristili izolacije i probijali odbranu Partizana kada god im se ukazala prilika. Još jednom su pokazali da spadaju među najbolje "jedan na jedan" igrače u evropskim okvirima. Malo ko je imun na krosovere srpskog i argentinskog reprezentativca, retko koji igrač može da im isparira u eksplozivnosti i brzini sa loptom.
Izabrane vesti
"Spremali smo utakmicu za to, činjenica je da su obojica uradili dobar posao. Baš u tom segmentu igri jedan na jedan", priznao je trener crno-belih Željko Obradović nakon utakmice.
Uzeli su i svoju porciju šuteva sa distance, par puta opalili i preko ruke i obojica bili precizni u samo dva od sedam pokušaja. Zato su prodorima bacali večitog rivala na konopce.
Sjajno su i dirigovali Zvezdinom igrom na protivničkoj polovini. Potvrdili da poseduju širok napadački asortiman, pa su obojica upisali po pet asistencija, dok je recimo kompletna ekipa Partizana sakupila 12. Bili su sigurni na lopti, pa su samo tri puta prodali prosed (Luka dvaput).
Dokazali su napadačku klasu, ali su trošili i ozbiljnu energiju u odbrani. Sa druge strane terena su imali peti najbolji napad Evrolige i jednog od najboljih strelaca elitnog takmičenja Kevina Pantera. Uz pomoć saigrača su odlično izašli na kraj sa svim defanzivnim zadacima, dobro se snalazili i kada su ostajali u mismečevima, koristili brze ruke i umeli da izbiju lopte iz ruku protivničkih centara. Pravili pametne prekršaje.
Argentinac je na kraju poneo titulu najefikasnijeg igrača na utakmici sa 19 poena, ali je MVP bio Nemanja Nedović sa 17 poena i indeksom 23. Nastavili su da predvode Zvezdinu navalu i popravili već odlične proseke.
Vildoza u ABA ligi prosečno postiže 15,2 poena, Nedović 15,5. Argentinski virtuoz je treći najkorisniji igrač regionalnog prvenstva sa indeksom 22 po nastupu, energični srpski bek 13. sa prosečnim indeksom 17,25. Vrlo dobre brojke beleže i u Evroligi, pa je tako Luka na 12,5 poena i 3,9 završna dodavanja po meču (prosečan indeks 10,1), dok je Nemanja najbolji strelac crveno-belih sa 13,5 poena i prosečnim indeksom 11,8.
Uhvatili su obojica zalet posle perioda oscilacija. Vildoza je po samom dolasku "na svežinu" odigrao dve sjajne utakmice, ali je posle došlo i do pada u njegovoj igri. U tom periodu se polako ekipi priključivao i Nedović, polako ulazio u ritam posle nezgodne povrede. Otkako je ekipu preuzeo Ivanović podigao je broj obrtaja i bio najzaslužniji ili među najzaslužnijima za nanizane trijumfe.
Opšti utisak je da ovakav bekovski tandem odavno nije viđen na Malom Kalemegdanu. Zvezda u spoljnoj liniji ima reprezentativca Argentine u najboljim godinama, željnog dokazivanja. Iskusnog člana srpskog državnog tima, koji se posle 10 godina vratio i veoma je motivisan da u crveno-belom napravi uspeh za pamćenje. Spreman da svima još jednom stavi do znanja da spada u sam krem evropske košarke.
Imala je Zvezda proteklih godina neke zaista sjajne duete bekova. Počevši od gotovo savršeno komplementarnih Demarkusa Nelsona i Igora Rakočevića. Stameni Amerikanac je odlično dirigovao igrom i koristio atletske sposobnosti u odbrani, dok je Rakočević svoje ofanzivne kvalitete koristio do maksimuma i u poznim igračkim godinama. Zajedno su osvojili Kup Radivoja Koraća, ali izgubili finale ABA lige od Partizana.
Za pomenuti dvojac se može reći da je bio deo generacije koja je otvorila vrata crveno-belima ka dominaciji u regionu. Već naredne sezone su se za Rakočevićevo mesto borili Jaka Blažič i Čarls Dženkins. Odbranjen je kup, ostvaren učinak 4-6 u Evroligi, stigla je Zvezda do polufinala Evrokupa, ali i "samo" do polufinala ABA lige.
Narednog leta su crveno-beli "Admirala" Nelsona zamenili mađioničarem Markusom Vilijamsom i prva tripla-kruna je stigla na Mali Kalemegdan. Pritom je ostvaren i odličan rezultat u Evroligi, gde su crveno-beli predvođeni Dejanom Radonjićem sa klupe stigli do Top 16 faze. Vilijams je oduševljavao navijače, Džekins se polako afirimisao kao klasni defanzivac, ali je i dalje davao vredan doprinos u napadu. O Markusovim "loptama koje su imale oči", strašnom nizu od 17 vezanih poena u polufinalnoj seriji ABA lige protiv crno-belih i danas se priča. Dugo su nostalgično navijači Zvezde pričali da se takav majstor neće ponovo pojaviti na Malom Kalemegdanu. Ima argumenata koji ukazuju da su ove sezone i to dočekali.
Usledila je 2015/2016 kada je Zvezda stala na korak do triple krune (izgubila u polufinalu Kupa Koraća od Partizana), ali je stigla do plej-ofa Evrolige. Partneri u bekovskoj liniji bili su Stefan Jović i Tarens Kinsi, mada će se tak takmičarska godina pamtiti po bravurama Kvinsija Milera.
Spoljnu liniju su potom uz Jovića i povratnika Dženkinsa činili i mladi Marko Gudurić, a usred sezone je stigao i Nejt Volters. Osvojena je tripla kruna, napravljen čuveni decembarsko-januarski niz od sedam trijumfa u društvu najboljih, kada su pred Radonjićevom četom padali Real, CSKA, Fenerbahče, Žalgiris, Makabi, Baskonija i Panatinaikos.
Naredna sezona nije ostala upamćena po dobru, pošto je ispuštena titula u ABA ligi i mesto u elitnom takmičenju. Bekovski tandem je bio najveća Zvezdina snaga. Tejlor Ročesti je i danas u vrhu liste najboljih stranih strelaca u crveno-belom, dok je Džejms Feldin itekako znao da blesne. Ostao je ipak gorak ukus, ali je jasno da je pomenuti par imao strašan napadački potencijal.
Crvenu zvezdu je potom u Evroligu vratio Milan Tomić koji je "izmislio" Bilija Berona. Sjajni šuter je bio konstanta u petorci, a uz njega su se u spoljnoj liniji menjali i Dejan Davidovac, Filip Čović, Džo Regland i potom Kej Si Rivers.
Beron je ostao u ekipi preko leta, a pridružila su mu se dva sjajna beka - Lorenzo Braun i Kevin Panter. Današnji kapiten Partizana je doduše došao usred sezone, ali se čini da je ova spoljna linija imala ogroman potencijal i prava je šteta što je sezona bila prekinuta zbog pandemije virusa korona. Činilo se da je sa pomenutim triom Zvezda mogla daleko da dogura.
Na iznenađenje mnogih redove srpskog i regionalnog šampiona sledećeg leta pojačali su bek Valensije Džordan Lojd i plejmejker Partizana Kori Volden. Uz njih je bekovski triling činio Lengston Hol, a jasno je da je najbolji utiska ostavio Lojd. Postao je najbolji stranac u istoriji beogradskog kluba i bio među najzaslužnijima za novu triplu krunu.
Minule sezone je Radonjić napravio ratničku ekipu koja nije igrala tako lepršavo na protivničkoj polovini. Ključni tandem u šuterskoj liniji činili su Amerikanci Nejt Volters i Ostin Holins, ali sa različitim ulogama. Povratnik je bio najkonstantniji igrač Zvezde u napadu, dok je Holins bio "dežurni policajac" u odbrani i hapsio najveće zvezde protvnika po terenu. Mada je umeo i te kako da doprinese i u napadu. Svakako tandem koji je navijačima ostao u najlepšem sećanju.
Čini se da bekovski par Nemanja Nedović - Luka Vildoza ima kapacitet da ih sve zaseni. Vreme će pokazati.