Odavno obrazi nisu ovako brideli...

Srbija je protiv Švajcarske doživela surovo otrežnjenje.

Osećaj nemoći kakav se osetio na parketu dvorane u Espou otvorio je stare rane i vratio nas u davne, mračne godine reprezentativne košarke. Pretrpeli smo iznenađenje u Talinu od Estonije u drugoj fazi kvalifikacija za Mundobasket pre skoro dve godine. Imali smo i onaj neuspeh u Vanti od Finske u kvalifikacijama za Evrobasket 2009. Bilo je na papiru još nekih iznenađujućih poraza Srbije, ali ni posle jednog nisu tako brideli obrazi kao posle onog jučerašnjeg od Švajcarske.

Da, izrežirala je Danska u petak senzaciju istih razmera trijumfom protiv Litvanije. U šeširu pored su pobede Švedske protiv Turske i Velike Britanije protiv Nemačke, a pamte se i neki šokantni rezultati u onoj “pilot“ verziji kvalifikacija za Mundobasket. Sve to jasno ukazuje samo na katastrofalnu realizaciju projekta koji u teoriji može da bude zanimljiv. I tako će biti sve dok se ne dogodi ono o čemu je Ergin Ataman pričao u četvrtak uveče, odnosno dok vodeći ljudi FIBA i Evrolige ne prestanu da teraju inat jedni drugima, sednu za sto i dogovore razumljive uslove da nacionalne selekcije imaju na raspolaganju bar najbolje igrače s ove strane Atlantika, kada je već NBA svet za sebe.

Brukanje u Espou ne može da opravda ništa. Ni dugogodišnji spor dve vodeće košarkaške organizacije u Evropi, pa ni ograničenja zbog pandemije virusa korona, povrede, pozitivni kovid testovi... Nedugo pošto je objavljen spisak sa 20 kandidata pisali smo o realnim problemima selektora Igora Kokoškova da uopšte sklopi konkurentan sastav. Bilo je i tada jasno da će dres Srbije poneti debitanti Stefan Pot, Marko Jeremić, Dragan Apić, Jovan Novak, Boriša Simanić. Da se posle nekoliko godina vraćaju Nemanja Dangubić i Danilo Anđušić kao dvojica igrača s najvećim iskustvom u reprezentaciji uz Marka Simonovića – nije igrao protiv Švajcarske zbog obaveza sa Crvenom zvezdom protiv Efesa i puta u Finsku – i da nam je organizacioni deo verovatno najslabija tačka, srazmerno iskustvu pojedinaca za tako odgovornu poziciju. Da, došlo se do toga da se igrači bez gotovo ikakve minutaže u svojim klubovima nameću svojim trenerima preko reprezentacije što nikada ranije nije bilo, ali ponovo su to igrači iz Jadranske lige i Evrokupa.

Nasuprot njih stajala je Švajcarska. Reprezentacija koja je kraj Srbije, Gruzije i Finske stala tek pošto je prošla dva kruga pretkvalifikacija za ovu fazu! Da poraz zaboli još jače, Srbiju su dobila njena deca – braća Mlađan. Dušan i Marko, obojica članovi švajcarskog Masanja. Ne samo što su u subotu uveče Izgledali kao nezaustavljiva sila, već su podelili lekcije o tome kako se igra za dres s nacionalnim grbom – bez straha, s beskrajnom motivacijom i premalo respekta. Ubacili su zajedno 34 poena (11/18 za dva, 4/9 za tri). Posle greške Danila Anđušića i izgubljene lopte, Marko je proigrao Dušana za strelu pravo u srce Orlova, uz pet desetinki na semaforu... Dogodilo se to da najvećoj pobedi Švajcarske u novijoj istoriji potpis udare još Robert Kovač i Džonatan Kazadi, prvotimci ženevskih Lajonsa i Lila. U slobodnom prevodu – igrači koji ne nastupaju čak ni u dva najviša ranga FIBA klupskih takmičenja – Ligi šampiona i Kupu Evrope.

“Igrali smo odličnu košarku, zajedno smo na okupu već četiri-pet godina. Igrali smo dobro u napadu, delili loptu dobro. U prvom poluvremenu nismo igrali dobru odbranu, ali smo kasnije podigli nivo i tog segmenta igre, pohvatali neke važne lopte. Bili smo dobri, vodili najveći deo utakmice, a ne treba da zaboravimo da je Srbija jedan od najboljih timova u svetu. Zbog toga je pobeda još lepša“, izjavio je Dušan Mlađan s osmehom i prisetio se poslednjeg šuta na utakmici:

“Navikao sam da uzimam najvažnije i ove, poslednje šuteve i u svojim klubovima. Ipak sam jako srećan što je ušla, a saigrači su najodgovorniji za to što smo imali situaciju da pogodim ovako bitan šut“.

Podatak da je Srbija u drugom poluvremenu vođstvo držala u svojim rukama samo nekoliko minuta zvuči jako zabrinjavajuće, baš kao i oni da je Švajcarska u prvom delu ubacila 49, odnosno 92 poena za celu utakmicu! Odbrana jeste jedan od onih elemenata timske igre za koju su potrebni sati, dani i meseci uigravanja da bi sve funkcionisalo savršeno, ali treba da pogledamo istini u oči i kažemo da nam je Švajcarska, uz dužno poštovanje, ubacila 13 trojki i umalo stigla do stotke!

“Pobedili su jer su imali mnogo više energije od nas, a to nismo smeli nikako da dozvolimo. Ne smemo to da dopustimo nijednom rivalu, jer smo mi mlada grupa igrača i naša snaga treba upravo da bude ta poletnost. Odbrana nam je bila loša, dozvolili smo im 92 poena, to ne smemo da dozvolimo više. Sada moramo da ostanemo smireni i spremimo se za naredni meč sa Finskom koji moramo da pobedimo“, rekao je Danilo Anđušić, svestan koliko je situacija delikatna.

Verovatno će zauvek ostati tajna šta se dešavalo u svlačionici košarkaša Srbije posle utakmice sa Švajcarskom, ali možda je neko imao dovoljno hrabrosti da pogleda istini u lice i kaže: “Ljudi, obrukali smo se kao malo ko pre nas“.

Jer, samo tako može da se krene dalje i izbegne totalna katastrofa. Plasman na Evrobasket ne sme da bude doveden u pitanje! Pobeda nad Finskom je sada obaveza. U Espou smo ih već dobili prošlog februara sa 80:58 i sada ne mora da se ponovi nešto slično, dovoljna je i razlika od jednog poena, samo da se piše recka. Pa onda da se u februaru naredne godine revanširamo Švajcarskoj i Gruziji...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)