Panter o Partizanu: Brate, nisam mogao da verujem da me zove Željko - čovek je osvojio devet titula
Vreme čitanja: 4min | pon. 09.08.21. | 23:09
”Željkov poziv kao šlag na torti. Želim da uđemo u Evroligu, da osvojimo sve, Evrokup, ABA ligu... Ići ćemo korak po korak, naravno, ali sada imamo jak temelj, krećemo u ozbiljan proces”, kaže američki šuter
Pravi zemljotres izazvao je povratak Željka Obradovića u Partizan posle bezmalo 30 godina od pokoravanja Evrope u Istanbulu, ali je u srpskoj košarkaškoj javnosti još veći udar predstavljao transfer Kevina Pantera. Ne samo zato što se radi o najboljem igraču milanske Olimpije, u tom momentu trećeg tima Evrolige, već zato što je stavio paraf na najveći ugovor u istoriji srpske košarke!
Bila je to polazna tačka posle kojeg se razvijao dalji prelazni rok za Partizan u kojem su potpisali ugovore još Zek Ledej, Aleksa Avramović, Rodion Kuruc, Dalas Mur i zasad još Alen Smailagić. O svom transferu u Partizan Kevin Panter govorio je u podkastu dvojice košarkaša Džordana Ričarda i Reja Mekoluma.
Izabrane vesti
Na konstataciju jednog od domaćina podkasta, Džordana Ričarda da se Partizan s dosadašnjim poslovanjem vraća “tamo gde pripada“, Panter je kratko dodao:
“Prilično sam siguran u to“.
Da li te je iznenadio poziv Željka Obradovića da dođeš u Partizan?
“Nije me iznenadio, ali sam bio u fazonu: 'Brate, pričam sa Željkom, koji je osvojio devet evropskih titula'. On je legenda. Ne mogu da kažem da su me preplavile emocije, ali me je samo poguralo ka tome da lakše donesem odluku o dolasku u Partizan. Rekao mi je da jako veruje u mene i moj kvalitet, da mogu da napravim razliku i budem kvalitetno pojačanje za tim, pa mi je taj poziv bio kao šlag na torti. Kada te trener takvog statusa pozove i kaže takve stvari, kako možemo zajedno da gradimo put do uspeha, odmah ti bude jasno o čemu se radi“.
Koliko puta ste razgovarali pre nego što si potpisao za Partizan?
“Možda dva ili tri puta. Pričali smo uglavnom o tome kako on vidi sezonu pred nama, a kako mi je ono što je izgovorio imalo smisla rekao sam: 'Hajde, da zajedno to i uradimo'. To je bilo to“.
Igrao si u milanskoj Olimpiji pre dolaska u Partizan, da li ti je bilo teško da napraviš takav korak i Evroligu zameniš timom koji pokušava da se vrati u elitu?
“Bilo je malo teško, neću da lažem. Svi su očekivali da ću ostati u Evroligi, podigao sam lestvicu visoko u prošloj sezoni. Pauza između dve sezone nije bila onakva kakvu sam možda očekivao, a onda je iskočila ova prilika. Mnogi bi verovatno bili nervozni ili ne bi bili sigurni da li da naprave ovaj korak, ali ne i ja. Ranije jesam imao takvih momenata, da sam bio nervozan kada treba da napravim sledeći korak, jer sam se plašio da mi se to ne obije o glavu, ali sada sam rekao sebi: 'Idem u ovo i nije me briga šta drugi misle'. Srećan sam što sam postupio tako, uzbuđen i radujem se novom početku“.
S obzirom na sve potpise koje je Partizan objavio dosad čini se da će vam sezona biti “osvoji ili propadni“? Čuli smo da si dobio “džak para“ od Partizana?
“(Smeh)... Ne mogu da kažem da će baš biti 'osvoji ili propadni', ali znam da nas čeka baš ozbiljan posao. Znam da će obaveza biti veća zbog svih igrača koji dolaze i trenera s ozbiljnim pedigreom. Ali, mnogo mi se sviđa sve to. Želim da uđemo u Evroligu, da osvojimo sve, Evrokup, ABA ligu... Ići ćemo korak po korak, naravno, ali sada imamo jak temelj, krećemo u ozbiljan proces“.
Hajde da vratimo malo film unazad – kada si potpisao dvogodišnji ugovor s Olimpijakosom izgledalo je kao da dobijaš nagradu za dobre igre prethodnih sezona. Šta se promenilo?
“Bio sam presrećan kada sam došao u Olimpijakos. Razmišljao sam: 'Čoveče, konačno sam u Evroligi'. Ali, sve je brzo počelo da se menja. Dejvid Blat je bio tu jednu utakmicu i otišao je posle, došao je novi trener i sve se okrenulo. Posle velike sreće u narednih mesec dana sve se pretvorilo u pakao“, priseća se Panter i nastavlja:
“Imao sam sreću što je moj trener iz Aeka (Dragan Šakota prim. aut) taman prihvatio posao u Crvenoj zvezdi. Video je da ne igram u Pireju, pa me je pozvao i rekao mi: 'Slušaj, ovde ima mesta za tebe, mi smo i dalje u Evroligi'. Bio je to znak za mene da je vreme da idem. Poznavao sam trenera, što mi je dosta olakšalo oko odluke da dođem. Stvarno sam srećan što sam doneo tu odluku i potpisao za Crvenu zvezdu. Jer kada sam došao shvatio sam ubrzo da mogu da igram Evroligu“.
Kakvo je bilo tvoje iskustvo sa srpskim trenerom?
“Bilo je super. Pored Šakote radio sam sa još jednim srpskim trenerom (Aleksandar Đorđević u Virtusu prim. aut). Iskreno, bilo mi je super u radu sa Šakotom. Izuzetno mirno, opušteno, bez ikakvog ludila sa strane“.
Imao si priliku da iskusiš dva najveća rivalstva evropske košarke – u Olimpijakosu i Crvenoj zvezdi protiv Panatinaikosa i Partizana. Gde je bilo luđe?
“Rekao bih u Grčkoj. Samo zato što smo bili gosti Panatinaikosu. Protiv Partizana sam igrao kod kuće, drugi put na neutralnom terenu (Kup Radivoja Koraća prim. aut), što je bilo malo drugačije. Protiv Panatinaikosa je bilo pravo ludilo. Prepune tribine, ljudi vrište, urlaju, hoće da te pljunu, gađaju... Baš je bilo drugačije od svega što sam dotad video, tada sam bio po prvi put nervozan pred jednu utakmicu“.