PET NA PET - Zoran Grašo: Seta od sećanja na beogradske aplauze za Kukoča i naše navijanje za Noleta

Košarku je igrao za splitsku Jugoplastiku zajedno sa Skansijem, Šolmanom, Tvrdićem, Manovićem, Krstulovićem… Sa “žutima” je 1972. godine odigrao finalnu utakmicu Kupa prvaka Evrope protiv Ignisa iz Varezea. Splićani su nesrećno izgubili mada je Damir Šolman šutirao za pobedu pod faulom koji nije dosuđen.

Rado se seća igračkih, trenerskih dana, svih dolazaka u Beograd i Srbiju. Seća se 1991. godine i utakmice u Pioniru između Partizana i Jugoplastike, Tada je beogradska publika ovacijama ispratila Toni Kukoča. Nakon desetak godina bio je službeni predstavnik Splita u Beogradu i tokom utakmice nije sedeo na gostujućoj klupi kao službeno lice. Ceo meč je proveo na tribinama i sa prijateljima iz igračkih dana razgovarao, šalio se, evocirao uspomene…

Nekadašnji košarkaš, Zoran Grašo, voli da se priseti kad je u jednom beogradskom restoranu, na iznenađenje prisutnih, svim srcem navijao za Novaka Đokovića protiv Žo Vilfrida Conge. Na Noleta ga je asocirao budući nastup svog sina, popularnog muzičara Petra Graša, na teniskom spektaklu koji će se održati u Zadru. Grašo senior ističe da čovek poput Đokovića ne može da se ne voli i ne poštuje. Kaže da dvadeset godina ne ide na fudbalske utakmice jer ne može da poveže topovske udare i suzavac sa sportom. Inače, Zoran Grašo je bio i trener splitskog kluba. Shvatio je da može da odgovori zahtevima trenerske profesije, ali i da na događaje na parketu ne utiču samo košarkaši i treneri. Gorko iskustvo imao je u sezoni kada je Šibenka postala prvak države. Od sudije meča sa Šibenkom dobio je poruku da Jugoplastika mora da izgubi. Još dve godine radio je kao trener u Vukovaru, kako kaže, fenomenalnom gradu u kome su zajedno živeli Hrvati, Srbi, Rusi, Rusini, Slovaci, Mađari…  

Rado se odazvao Mozzartovom pozivu, odgovorio na naša pitanja, za rubriku “Pet na pet”.

1.Da li ste se svojevremeno bavili još nekim sportskim aktivnostima osim košarkom?

“Košarku sam počeo da treniram sa 14 godina što je za današnje standarde kasno. Jedno vreme smo paralelno igrali košarku i rukomet. Taj rukometni klub uvek je bio u zoni ispadanja iz ranga koji je igrao. U finišu sezone drugari sa košarke i ja bismo odigrali poslednjih pet, šest utakmica i sačuvali rang takmičenja”.

2.Košarka i rukomet nisu bili jedini sportovi koje ste upražnjavali?

“Da, pošto sam dete vojnog lica odrastao sam u Herceg Novom. Već sa sedam godina poslali su me na plivalište, ali jednom dečačiću je bilo beskrajno dosadno da sa daskom u rukama sat i po uvežbava rad nogu. Onda sam u Splitu, bio sam šesti razred, počeo da treniram fudbal. Bio sam impresioniran velikanima poput Beare, Vukasa… Pošto sam izrastao i kako su govorili, bio ‘štrkljav’, usmerili su me na košarku gde sam brzo učio i napredovao. Sa četrnaest godina bio sam visok 189 centimetara, potom i 195 pa su me usmerili na centarsku poziciju. Inače, moji košarkaški uzori bili su Radivoje Korać i Ivo Daneu”.

3. Ubrzo su vas pozvali u reprezentativnu selekciju. Šta je vama značio taj poziv?

“Reč je o junirskom nacionalnom sastavu. Okupili smo se u Beogradu 1964. godine. U sastavu su bili Nikola Plećaš, Damir Šolman, Žarko Zečević Zeka…Bio sam mlad, željan dokazivanja, imao sportski motiv, ali mi je u sećanju ostalo da smo imali perfektne dvorane za treninge i neograničene količine hrane. Pazite, nisam poticao iz siromašne porodice i nisam bio gladan, ali hrana je bila izuzetna i u ogromnim količinama. Mislim da nam je čuveni Ranko Žeravica bio u stručnom štabu, sećam se da nisam ušao u dvanaest, a da sam zasluživao. Tad sam bio malo ljut na Žeravicu, ali tokom godina smo se baš sprijateljili ”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Sigurno da takvih događaja i utakmica ima više. Jugoplastika je počela ozbiljno da radi od 1962. godine. Prva titula stigla je u Split 1970. godine, nakon toga bili smo vicešampioni…Sećam se da su nas iz voza izneli na rukama. Potom, nikada neću zaboraviti finale Kupa prvaka sa italijanskim Ignisom iz Varezea. Damir Šolman je imao šut za pobedu, ali je više nego očigledno fauliran. Odneta mu je ruka, sudije su ostale neme i titula je pripala timu koji je vodio Aleksandar Nikolić. Baš smo oštećeni, ali smo mi bili mali klub, iz tamo nekog Splita, tadašnje Jugoslavije…Sećam se da smo te godine odigrali više od deset utakmica sa Ignisom i da smo sve pobedili. Igrali smo na turniru u Beogradu sa Partizanom, Zvezdom, Ignisom…”.   

5. Da li imate životni ili sportski moto?

“Pazite, u životu je potrebno raditi, ponašati se pošteno, korektno, ali obožavao sam ljude koji su umeli da se šale, da vas nasmeju…Neki od njih su legendarni Nemanja Neca Đurić, dobar čovek, prijatelj, drug…Zatim Srđan Kalember, veliki čovek poput Nebojše Popovića, Bore Stankovića…Bora je pomogao da NBA Drim tim igra protiv Hrvatske. Kad bi smo gledali Džordana, Pipena, Birda, Barklija…da nije bilo tog meča. Ranko Žeravica je bio sjajan za druženje izvan terena, voleo je da se šali. Nakon igračke i trenerske karijere sve mi je to pomoglo da se bavim vinima, da vodim “kod Graše”, čuveni splitski restoran”, zaključio je Zoran Grašo.

Bonus pitanje za našeg gosta: Šta u MOZZARTU odigrati na utakmicu NAPOLI - JUVENTUS. Znamo da tim sa juga Italije želi da savlada omraženog rivala, dok je Staroj dami mnogo važniji rasplet u Seriji A i Ligi šampiona. Skoro šest meseci prošlo je od prvenstvenog duela u kojem je Napoli kao domaćin savladao Juventus i ostavio trku za titulu živom, s obzirom da je Juve već tada mogao pobedom da pobegne Interu na šest bodova i da praktično prelomi šampionsku trku. Na ovom paru u poslednja četiri navrata dolazilo je GG3+, pa ostaje da vidimo kako će se sada snaći Ronaldo, Dibala i Kosta, protiv Mertensa i družine. 

“Pokušajte sa 2-3 gola”...

Pogledajte MOZZART NJUZZ, vaš prozor u svet sporta…

PIŠE: Đurđe MEČANIN

[email protected]

FOTO: Printscreen, Z. Grašo, Priv. arhiva