Pozadina velike frke i pitanje zašto nema para u Evroligi? Grci daju 37 puta više nego Rusi i Francuzi

Fenerbahče i tri španska predstavnika – Real Madrid, Barselona i Baskonija – jedini saveznici Đordija Bertomeua. Preostalih devet akcionara Evrolige, žele rokade u upravi takmičenja. Žele mlađe i sposobnije rukovodioce. Žele pre svega ljude koji znaju kako da im zarade više para. Bertomeua vide kao potrošen kadar koga je pregazilo vreme. I koji nije uspeo da im ispuni želju i prihode od takmičenja već od ove sezone uveća za celih 200 odsto.

Posebno besni su Grci i Izraelci, odnosno Olimpijakos, Panatinaikos i Makabi Tel Aviv. Jer upravo Grci i Izraelci, uz Špance, Evroligi zarađuju najviše. Naime, samo u te tri zemlje košarka je toliko popularna da od TV prava zarađuje ozbiljan novac. Konkretno, piše lokalna Gazeta, grčka TV Nova za prenose utakmica Olimpijakosa i Panatinaikosa u Evroligi plaća 11.000.000 evra po sezoni.

Poređenja radi, TV stanice u Rusiji daju 300.000 evra za mečeve CSKA, Zenita i Uniksa, koliko daju i kolege iz francuske za utakmice Asvela i Monaka. Prema saznanjima Mozzart Sporta to je čak manje i od onoga što Sportklub daje za prava na prostoru ex-YU, a iako košarka ovde jeste magnet za publiku ne možemo da poredimo naše tržište sa onim u Rusiji ili Francuskoj.

Pride, iako je san Đordija Bertomeua da u Evroligu nekako uključi i bogate zemlje poput Engleske, Nemačke i Francuske donekle ispunjen, Bajern, Alba, Asvel i Monako ne doprinose previše u kasu takmičenja. Od Francuske 300.000 evra, od Nemaca skoro pa ništa. Od Turaka recimo, kad sledeće sezone stupi na snagu novi ugovor, 5.750.000 evra po godini.

Janakopulos proziva posle krize u Evroligi: Puta Bertomeu, gde su moje pare?

Ipak, CSKA puni arene, pa ostali trpe i nadaju se da će i Nemci i Francuzi uskoro zavoleti košarku toliko da ulože nešto u TV prava. Kada para nema dovoljno – uvek ima razloga za svađu oko toga kako se dele.

Novca doduše ima više nego pre. Kad je Olimpijakos 2012. osvojio Evroligu za celu sezonu je zaradio mizernih 250.000 evra. Onda je Bertomeu flertovao sa Engleskom, Fajnal for 2013. organizovao u Londonu – potpuni fijasko.

Taman kad su disonantni tonovi počeli da bivaju sve glasniji Bertomeu je izvukao džokera iz rukava: 2016. je usvojen pravilnik po kome se svaka pobeda u regularnom delu sezone plaća 37.000 evra, u plej-ofu 70.000, titula donosi 1.000.000 evra, drugo mesto 500.000, treće 300.000, četvrto 200.000. Te sezone šampion je bio Fenerbahče, inkasirao je 1.930.000 evra, finalisti Olimpijakosu je pripalo 1.470.000, Panatinaikosu, koji je sezonu završio na šestom mestu, tačno 760.000.

I kad su klubovi osetili napredak – pandemija korona virusa zbog koje sezone 2019/2020 nije ni završena. Klubove je posebno iznervirao dogovor Bertomeua sa sindikatom košarkaša po kojima su klubovi morali da im isplate 80 odsto zarada, iako su oni odigrali svega 65 odsto utakmica.

Bunar je isušio, pa su Španci promenili način deobe profita za dve poslednje sezone.

Premije za pobede momentalno su ukinute. Najviše se dobijalo od TV prava. Prošle sezone, Evroliga je 54 odsto od onoga što zaradi od TV stanice iz određene zemlje – ili u slučaju Crvene zvezde regiona – vraćala klubu koji je predstavlja. Primera radi, Zvezda je dobila 54 odsto od onoga što je Sportklub platio za TV prava Evrolige. Ali Olimpijakos i Panatinikos bi tih 54 odsto delili na dva dela, dok je ostatak išao u budžet od kojeg bi se plaćale nagrade za rezultate.

Umesto toga, piše Gazeta, Evroliga je prošlog leta odlučila da čak 79 odsto od TV prihoda vrati klubovima, a da sa preostalih 21 odsto nagradi rezultat. Tako bi recimo prvo mesto nekom klubu donelo 1.500.000 evra, drugo 850.000, treće 750.000, dok bi zatim za svaku poziciju prihod opadao za 50.000.

Trese se Evroliga! Najavljen Bertomeuov odlazak na kraju sezone, klubovi u raskolu, neki hoće u Fibu

S tim da bi novac dobijalo samo prvih 14 klubova na tabeli. Poslednja četiri bi ostala bez para što se prošle sezone desilo Albi, Panatinaikosu, Crvenoj zvezdi i Himkiju. Olimpijakos je bio 12. i samo od plasmana dobio 250.000 evra.

Klubovi su to prihvatili kao neminovno, ali posle 21 godine postojanja očekuju da od sledeće sezone situacija bude značajno drugačija. I bar u Grčkoj i Izraelu smatraju da Bertomeu ne može da povuče ligu napred. Presušio je on sa idejama, njegovi oponenti žele mlađe i sposobnije, žele da već od sledeće sezone zarađuju 200 odsto više.

Da tim koji je do sada prihodovao oko 3.500.000 evra, ubuduće ima nešto preko 10.000.000.

Kako? Grci uveravaju da bi TV prava morala da poskupe za sve osim za njih, Špance i Izraelce. Takođe, uvereni su da od glavnog sponzora može da se zaradi i četiri puta više od 5.000.000 evra koliko trenutno daje Turkiš Ejrlajns. Svaki sponzorski ugovor će stoga biti revidiran. Dalje, smatra se da bi nešto moglo da se zaradi i od društvenih mreža, TV Evrolige, digitalnih platformi, nove aplikacije…

Na sve to, klubovi hoće da se više pitaju, a ne da o svemu odlučuje jedan čovek.

I ne, niko ni u Grčkoj ni u Izraelu ne pominje beg u Ligu šampiona o kome su pisali španski mediji. Grci i Izraelci samo hoće više para u košarci. Jeste da Evroliga ne može da se poredi sa fudbalskom Ligom šampiona, ali finansijska razlika je ipak prevelika, barem po mišljenju grčkih i izraelskih velikana.

Primera radi, projektovana zarada Olimpijakosa i Panatinaikosa za tekuću sezonu Evrolige iznosi oko 3.500.000 evra. Tek nešto više od 2.800.000 evra koliko Liga šampiona plaća za jednu pobedu u grupnoj fazi takmičenja. Osvajač Evrolige dobiće 1.000.000 evra, prvak Lige šampiona čak 15.000.000. Razlika će na kraju biti velika kao okean. I to žele da promene klubovi Evrolige.